PROTEKLO je mesec dana od početka školske godine, koja se od ranijih razlikuje po uključivanju dece sa posebnim potrebama u redovnu nastavu. Iako je iz Ministarstva prosvete najavljeno da će već od prvog školskog dana interresorne komisije pratiti ovu decu, one do danas nisu ni formirane. Odluka o njihovom formiranju objavljena je u Službenom glasniku tek osmog septembra, stupila na snagu osam dana kasnije, a u praksi primena ovog akta još nije počela.

Kako saznajemo u osnovnim školama širom Srbije, komisije za čije osnivanje je zadužena lokalna samouprava, tek su u fazi formiranja. Obuka tih timova, koje će činiti učitelji, roditelji, psiholozi, pedagozi, defektolozi i predstavnici gradova i opština treba da bude završena do kraja novembra.

Tako od ranije najavljenih planova da će već na kraju septembra komisije završiti prvu procenu đaka, njihovu intelektualnu, emocionalnu i svaku drugu sposobnost za školske obaveze, očigledno nema ništa!

STRANA ISKUSTVA
MNOGE evropske zemlje pre nas su počele sa inkluzijom đaka sa fizičkim ili psihičkim smetnjama, ali su posle nekog vremena počele da odustaju, tvrdi Leonard Erdelji. - Kolege iz Slovenije rekle su nam da je kod njih ovaj program doživeo propast i da su od njega potpuno odustali. Bilo je neizvodljivo u jednom razredu posvetiti se dovoljno i đaku koji osvaja nagrade na takmičenju iz matematike, i drugom koji ne može da savlada osnovna znanja - obrazlaže Erdelji.

U Ministarstvu prosvete od početka nedelje nismo uspeli da dobijemo odgovor zbog čega komisije kasne.

Nastavnici i učitelji koje smo anketirali nisu znali da nam kažu kada će dobiti pomoć interresornih komisija u radu sa decom sa posebnim potrebama, upisanim u redovne škole po programu inkluzije koji je ove godine počeo da se primenjuje.

U školama uglavnom kažu da su uputstva Ministarstva stigla prekasno, da bi bilo lakše da su na vreme formirane komisije, ali pokušavaju da probleme rešavaju u hodu i prilagođavaju se situaciji.

- Od 77 upisanih prvaka, četvoro dece uči po inkluzivnom programu - priča Zorica Mitrović, direktorka Osnovne škole „Vožd“ u Jakovu. - Postavili smo za njih standarde koje treba da dostignu u prvom mesecu. A kada vidimo kako će to da ispune, pravićemo planove za dalje.

Zorica Mitrović kaže da decu sa fizičkim i mentalnim smetnjama ne primaju ove godine prvi put. I ranije su se, dodaje, trudili da pomognu gde god je to bilo moguće.

Slično je, priča nam i učiteljica Nataša Nikolić-Gajić, u Osnovnoj školi „Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu, gde ona radi.

- Razlika je ove godine samo u tome što za njih pravimo individualne nastavne planove, pa uče samo onoliko koliko procenimo da mogu - kaže Nataša Nikolić-Gajić. - U petom razredu, recimo, imamo autističnog dečaka. Prilagođava se polako, nastavnici su upoznati sa tim slučajem, uključeni su i psiholog, pedagog, roditelji...

Ipak, Leonard Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, smatra da su pripreme za program inkluzije bile prekratke, površne, i dodaje da se nastavnici iz njegovog sindikata žale na komplikacije u svakodnevnoj nastavi u razredima koji imaju i decu kojoj je potrebna dodatna pažnja i posvećenost.

- Obuka učitelja trajala je tri dana po dva sata. Nije to zanat da se završi na kursu - kaže Erdelji za „Novosti“.

On, između ostalog, zamera i to što škole nisu opremljene za rad sa đacima koji imaju različite fizičke smetnje. Za njih bi, napominje, morale da postoje, na primer, mašine sa Brajevom azbukom i kompjuteri sa govornim softverima.