Srbija ne čita putokaze

Predrag Vasiljević

25. 09. 2010. u 20:58

Србија не чита путоказе
Istoričarka Dubravka Stojanović: To naše večito “ni istok ni zapad” način je da stojimo u mestu. Partijska država korumpira celo naše društvo

MNOGO istorijskih lekcija je aktuelna politička elita propustila ili iz njih ništa nije naučila. U dobroj meri smo zbog toga tu gde jesmo.

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović oborila je na ispitu srpske političare tokom razgovora za “Večernje novosti”.

* Činili vam se da je Srbija dezorijentisana zemlja?

- Istorija Srbije je podeljena: obrenovićevci i karađorđevićevci, radikali i neradikali, četnici i partizani, komunisti i antikomunisti, evropejci i rusofili, miloševićevci i antimiloševićevci, pristalice i protivnici 5. oktobra, pristalice Đinđića i Koštunice... To je posledica činjenice da smo imali suviše drastičnih i dramatičnih zaokreta u istoriji, suviše revolucija i građanskih ratova. Često mi naša istorija izgleda kao stalno puzeći građanski rat. Nismo mi baš po tome potpuno jedinstveni, ali mi te podele ne rešavamo, već ih čak različite vlasti stalno podgrevaju. Lakše se vlada kad građane tako držite u taboru, kad imaju neprijatelja protiv koga treba da saberu redove. To nije mali problem, ali jeste rešiv. Ali, umesto rešenja, podele se i danje proizvode.

I MI SMO MLAĐI OD GRKA * Zameraju vam što ste u čitankama viševekovnu istoriju Srbije stavili u “isti koš“ sa mladim istorijama susednih zemalja.
- Ja tu primedbu ne razumem: pa zamislite kako bismo se mi osećali da nam Grci kažu da smo mi tu od juče, da smo se doselili na Balkan 11 vekova pošto su oni sagradili Akropolj! I da neće s nama u isti koš! Susedne zemlje možda jesu nastale nedavno kao moderne nacionalne države, ali su se susedni narodi većinom doselili zajedno s nama i uglavnom su imali svoje države u srednjem veku, tako da su takve izjave neistorijske.

* Da li je istorijska dilema Srbije - na Istok ili na Zapad - u stvari i naš “put” koji ne ide nigde?

- To naše večito “ni istok ni zapad” ili “zapad istoka, istok zapada” je način da ostanemo na mestu. Ako je ranije i postojalo opipljivija razlika između istoka i zapada, ona je danas sasvim nejasna i volela bih da mi neko objasni šta je istok: Japan? Kina? Turska? Rusija? Pa sve su to zemlje koje su u velikom zamahu razvoja baš zato što su prihvatile ono što se nekada moglo zvati zapadni model tržišne privrede i proizvodnje. Zato postavljam pitanje: koju nam alternativu nude oni koji su u Srbiji protiv toga. Nisam nigde uspela da nađem objašnjenje koji bi to sistem bio.

* U kojoj meri je srpska elita izvukla pouke iz naše istorije i iz koje oblasti bi dobila najmanju ocenu?

- Malo je toga izvukla. Ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici ne vidi se da je iko razumeo našu istorijsku poziciju. Oni koji su doveli do nezavisnosti moderne srpske države u 19. veku, od kneza Miloša do Jovana Ristića, znali su kako treba s velikim silama - znali su da se državni interesi mogu ostvariti samo ako se postave kompatibilno sa interesima velikih sila. Tako je dobijena nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine. I sasvim mala deca znaju da ne smeju onom velikom razbiti nos. Mi poslednjih 20 godina suviše često udaramo u taj nos, a posle kukamo da nas niko ne razume. To ne razumem.

* A istorijske lekcije o unutrašnjoj politici?

- Ni tu stvari nisu ništa bolje. Prihvaćena je mitska tvrdnja da smo bili demokratska zemlja kao, recimo, Francuska, početkom 20. veka i iz toga je izvučen najpogrešniji mogući zaključak: da samo treba da budemo onakvi kakvi smo bili. Demokratski sistem je jako osetljiva biljka, stalno mora pažljivo da se gradi inače se svaka institucija i svaka procedura izvitopere. Suviše često nam se to dešava. To su samo neke lekcije iz naše spoljnopolitičke i unutrašnjopolitičke istorije koje bismo morali da naučimo da bismo uopšte krenuli s mesta.

* Liči li vam Srbija na zemlju u kojoj sistem u mnogim oblastima ne funkcioniše?

- Često dajem primer iz istorije razvoja Beograda. Najčešće sam ponavljala onaj primer Požarevačke ulice iz 1906. godine. Prethodne godine gradska vlast postavila je novu kaldrmu i sredila ulicu. Onda je Skupštini grada stigla žalba stanara da se ulica ponovo kopa i da se kaldrma vadi. Odgovor Skupštine je bio: kaldrma se nosi u Nebojšinu ulicu koja je u lošem stanju, ali, ako treba, vratiće oni kaldrmu nazad u Požarevačku. Eto to je za mene paradigma. To je bilo pre više od veka, a nama je skroz poznata ta situacija i smejemo se jer je razumemo. Takve situacije stvaraju utisak da se stalno nešto radi, da je velika akcija u toku, ali, u stvari, ništa se ne menja, vadi se i vraća ista kaldrma. Tako smo izgubili ogromno vreme, novac i energiju, a nismo nikud ni krenuli.

* Da li je istorijski utemeljena srpska podela na “dve Srbije” i kako da se društvo izbavi iz tog začaranog kruga i tumaranja između “Peščanika” i “Obraza”?

- Ta podela je istorijska. Tačnije: ta podela se tako razume. Ona postoji od vremena podele između dve dinastije, od Karađorđa i Miloša. Kažem da se podela tako razume jer i druge zemlje imaju slične situacije, ali se kod nas, zbog konstante tih revolucionarnih preobražaja, ta podela razume kao pitanje života i smrti. Revolucionarne promene stvorile su situaciju u kojoj se s gubitnikom možete fizički obračunavati, što se dešavalo sa svakom smenom vlasti, pa čak i prilikom svih izbora. Time se pokazuje da se drugačije mišljenje ne vidi kao nešto normalno, legitimno. To mora da se leči, mnogo treba raditi na promeni političke kulture; ona mora da počne da radi u korist, a ne na štetu opšteg interesa.

* Zašto Srbija ne uspeva da uspostavi balans između svojih nacionalnih mitova, državnih interesa i progresa? Često nam se nameće izbor: borba za državu ili put u modernizaciju?

- Tačnije - borba za teritorije ili modernizacija? Pa pogledajmo Austriju - zamislite kakav je to bio šok kad se raspalo Austro-Ugarsko carstvo koje je držalo pola Evrope. Teško se to prihvatalo, ali posle Drugog svetskog rata Austrija se okrenula svom unutrašnjem razvoju, napravila jasne prioritete i postala jedna od najrazvijenijih država. Podvučena je jasna crta i krenulo se u ono takmičenje koje je nametalo novo vreme: takmičenje u stepenu razvijenosti. Ponašamo se kao da to novo vreme ne razumemo i ne želimo u njemu da živimo. A kad ne živite u svom vremenu sve se više gubite, jer ne znate da pročitate putokaze.

* Smatrate li da je uticaj političkih stranaka prevelik u Srbiji?

- Biti u stranci znači napredovati. I potpuno je svejedno da li je to ona jedna Partija ili mnogo njih. Tako je bilo od 19. veka, komunizam je samo jedna faza. To je zato što u siromašnom društvu nemate mnogo mogućnosti da napredujete. Jedna mogućnost je obrazovanje, a druga, mnogo profitabilnija, jeste politika. Zahvaljujući njoj pređete iz sela u varošicu, iz varošice u Beograd; s niže na višu poziciju na poslu; zaradite onoliko koliko inače ne biste mogli jer ne biste imali pristup moći, ma kako da ste vredni ili učeni. To je ta društvena osnova partijske države i zato je ona kod nas toliko žilava. Korumpira celo društvo i zato ima masovnu podršku iako koči stvarni razvoj. Zato je elita protiv razvoja, a lažno maše brigom za naciju i njen identitet. To je prevara.

* Koliko danas Srbiju kreiraju institucije i civilno društvo, a koliko neformalni kanali i centri moći oličeni u pojedincima?

- To je još jedna od pojava koja dugo traje. Sve smo mi imali od 19. veka - i odlične ustave i zakone i podelu vlasti, institucije, izbore, stranke... Ali svi uvek znamo da se odluke donose na nekom drugom mestu. To je problem nemoći naše javnosti - ona nema snage da natera Vladu da izađe pred Skupštinu, pa ko prođe prođe. Vlada i Skupština izašli su pred Skupštinu sa diskusijom o rezoluciji UN, ali nisu sad kad je politika promenjena. Tako vlast ruši institucije i misli da joj to odgovara. Greši. Na kraju se to vrati samoj vlasti, pa je obore neki drugi neformalni krugovi. Institucije su najbolja zaštita i društva od vlasti i vlasti od društva. Mi smo daleko od toga.

PLAŠE NAS BAUKOM RAZVOJA * Kako to da ostale moderne države uspevaju da sačuvaju nacionalno biće, jezik, kulturu, institucije, granice, a ipak da se modernizuju?
- Te stvari se ne isključuju! Čega se to odrekla Italija, a postala je peta industrijska sila sveta - i to s težim istorijskim nasleđem i dubljim podelama od naših. Kod nas se od 19. veka manipuliše tim pitanjem i govori se: nećemo da se razvijemo da ne izgubimo identitet. To je manipulacija elite koja hoće da spreči razvoj da bi mogla nesmetano da vlada. Elita plaši narod gubitkom identiteta, praveći od razvoja bauk. To je ovde vrlo stara politika.


* Šta je ideja vašeg projekta “Istorijske čitanke”, iza kog stoji Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi?

- Pošli smo od toga da svako ima svoje viđenje istorije i da od njega neće i ne treba da odustane. Cilj čitanki je da prikaže upravo to: šta ko na Balkanu misli o prošlosti. Za Srbe, Crnogorce i Grke Balkanski ratovi su vrhunac njihove moderne istorije kad je vraćeno ono što je dolaskom Turaka izgubljeno, a za Turke, Albance, Makedonce i Bugare to je najveća istorijska trauma. Mi možemo da kažemo da nas to uopšte ne zanima, ali tako nećemo rešiti problem i krenuti napred.

* Neki istoričari osporavaju čitanke jer one zbog pomirenja izbegavaju ružne delove istorije...

- Jao, to je nesporazum! Naprotiv! Mi se bavimo samo ružnim delovima istorije, upravo smo izabrali najkontroverznije teme: jedna čitanka se bavi turskim periodom, druga 19. vekom i nastajanjem država na Balkanu, treća Balkanskim ratovima i četvrta Drugim svetskom ratom. To je i suština: pokazati da se o najtežim problemima može mirno razmišljati i na njima učiti. Verujemo da se ka pomirenju može krenuti samo ako razgovaramo baš o onome što najviše boli, jer ako to i dalje stavljamo pod tepih možemo opet očekivati da odatle izađe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)

brano

25.09.2010. 22:24

Gospodja je potpuno u pravu,mislim da je razoblicila najveci problem srpskog naroda problem koji ga koci da krene naprijed!Srbija i srpski narod upste se prvo mora depolitizovati,pa tek onda izgradjivati demokratsko drustvo!Nigdje na svijetu nije toliki procenat stanovnistva u politickim strankama kao u Srbiji,nigdje na svijetu stranke nemaju toliki uticaj na sve segmente zivota,nigdje podjele nisu tako izrazene kao kod nas!Nadam se da ce gospodju Stojanovic neko poslusati!

filipo

26.09.2010. 21:49

@brano - Posle tanke politicke istorije, raznoraznih diktatura, nas narod treba politicki obrazovati a ne depolitizovati. Ovako se svako provlaci na politickoj sceni, vreme se gubi a pravi ne dolaze do izrazaja. I jos da dodam da nije za narod greh da promeni misljenje ukoliko mu to odgovara. Politicke partije su sredstvo za postizanje izvesnih ciljeva a ne fudbalski klub kome treba biti veran.

brano

26.09.2010. 22:47

@brano - Mislim da me niste razumjeli!Potpuno se slazem sa vama,ali u ovakvoj situaciji politicko obrazovanje je nemoguce!Depolitizacijom drustva smatram izbacivanje politike iz sudstva,zdravstva,skolstva,sporta...!Parlamentarizam nema smisla bez politicke odgovornosti,taj segment demokratije kod nas nije uveden a po mome misljenju je najvaznija karika!Kod nas se politikom bavi iskljucivo radi licnog interesa,partije su bez ikakvog identiteta i samo su masina za biranje jednih te istih na iste polozaje!

mudraci

25.09.2010. 23:48

nek se austrija odrekne stajerske, tirola ili koruske, pa nek se onda okrene unutrasnjem razvoju...

pane

26.09.2010. 02:04

Hvala Dubravka nema nista da se oduzme ili doda,primeri Austrije i Italije su vise nego dobri,samo neznam kako tu politiku(vlast)napraviti manje privlacnu i zakonom zabraniti podele na ove i one tako da narod i politicari imaju samo jedan putokaz(cilj)- bolji zivot za srpski narod.

Maksa

26.09.2010. 03:01

Kad su vam predispozicije u detinjstvu takve da nemate normalan razvoj onda je normalno za ocekivati da cete morati da ulozite mnogo veci napor od onih drugih da bi ste uspeli u zivotu, a velika je verovatnoca da ne uspete.Istorija Balkana je takva da se njegova deca ne mogu tek tako uporedjivati sa Austrijama, Svajcarskama ili nekim drugim Finskama. Svi su oni su imali nekakva drugacija i srecna "nacionalna detinjstva" za razliku od Balkana.

sova

26.09.2010. 05:59

jedna primjerba, sve stoji al se vidi da gospodja ukazuje da treba da se okanimo kosova i da krenemo u nekakvu modernizaciju. navodi kakav je bio sok za austrogugarsku gubitak teritorije i to hoce da usporedi sa srbijom. austrougraska je bila savez sa madjarskom u kom su bile i slovenija dio rumunije hrvatska ... znaci federacija kad se raspala autrija je zadrzala svoje granice , srbija nije federacija i netrabamo da idemo nidje bez kosova

Mile Lojpur

26.09.2010. 06:52

Svaka cast gospodji Stojanovic. Vrlo jednostavna, iskrena i nadasve objektivna analiza srpskog drustva i drzave.Pa sad braco Srbi pamet u glavu i energiju u razvoj.Alal vera.

Predrag

26.09.2010. 07:18

Ja sam jedan dinarac, pritom i Srbin i Beogradjanin, tako da odbijam svaku mogucnost da su se moji preci doselili na balkan u 6. veku. To sto govorimo slovenskim jezikom posledica je istorijskih okolnosti. Sva je sreca pa ce istorija kakvu smo do sada poznavali i koju uvazena profesorka zastupa uskoro da bude revidirana.

filipo

26.09.2010. 09:21

Primecujem da smo skloni preterivanju i da nam je "zlatna sredina" nepoznata.Svabe imaju vrhunsku tehnologiju ali ne napustaju ni tradiciju, posle posla navuku spilhozne pa na birfest dok se mi delimo na moderne i folkere.Zeleo bih vase misljenje u vezi posledica usmerenog obrazovanja kao i koherentnosti pravoslavnih zemalja (u odnosu na islamske i katolicke).Potrebna nam je depolitizacija i profesionalizacija rukovodecih mesta jer ovo danas je takodje korupcija.Istorija, to su cinjenice zar ne?

matija

26.09.2010. 11:31

evo recimo prvi svjetski rat je doveo do velikog stradanja srbije i srba.ali kako je on počeo u srbiji?tajna organizacija kojoj je na čelu bio apis izvršila je atentat na austrougarskog prijestolonasljednika.apis je onomad bio šef srpskog KOS-a!opće je mišljenje da srbija tada vojno nije bila spremna za rat,te mi pada na pamet izreka lenjina,doći će nam glave mangupi u našim redovima.oću reći da krivicu za početak WWI u srbiji snose i mangupi u srpskim redovima,ili ne?

filipo

26.09.2010. 21:59

@matija - Ubistvo F.Ferdinanda se pokazalo(pored ostalih prestolonaslednika) kao naivna glupost.Ako je to bio razlog za WWI sta su Svabe trazile tada i u Africi, Srbe? Zeleo bih da cujem nekog kompetentnijeg o sledecoj tezi.Apis bese clan masona, velike loze osnovane od strane nemacke loze. Dokle cemo da stignemo ako u ovaj koktel umesamo nemacku industriju u porastu, nedostatak kolonija tj sirovina kao i zelju za ujedinjenjem nemackih pokrajina u jednu drzavu (jednu vojnu silu)

dejan

26.09.2010. 13:00

Pitanje sta hocemo je ono oko cega gubimo vreme jer malo ljudi u Srbiji to zna. Neobrazovanost je bit naseg zaostajanja. Neobrazovanost se ispoljava u nasem maniru da sve "najbolje znamo", da smo okruzeni neprijateljima, imamo samo nkoliko (virtualnih!) istorijskih oslonca . Zasto je to tako? Pored mnogih objektivnih razloga, po meni, vazan uzrok za to je da Srbija nema elitu koja bi trebalo da izrodi novog Vodju koji bi Srbiju poveo u novu i modernu buducnost.

Možeš misliti AU

26.09.2010. 14:30

Kako rece jedan moj profesor : "Stalno nam guraju u glavu kako treba da budemo mali i da je to za nase dobro. Pa zasto je onda Velika Britanija, zasto nije mala ?"Porediti Srbiju koja je stalno bila na pobjednickoj strani u velikim ratovima sa AustroUgarskom koja je izmedju ostalog bila i porazena od strane Srbije po meni je zalosno . Slozio bih se sa par stvari ali sustina je ta da moramo biti mali i da je to za nase dobro. E pa necemo iz INATA .

dijaspora

26.09.2010. 15:26

Држава која губи становништво, не може да напредује и на крају увек бива прогутана од суседних држава. То је ГЛАВНИ узрок свих проблема, а не некакве грешке у страте.

Svetozar Maksimović

28.09.2010. 12:06

Pa gde ste do sada bili da nam otvorite oči. Vaši prijatelji su nam to sve uradili. Ovo što pričate, je priča za malu decu koja ne znaju pravu necenzurisanu istinu. Naše žene su stvarno fenomeni. Pogotovo žene masona.