Saveznički logori za Srbe

E. RADOSAVLJEVIĆ - V. C. SPASOJEVIĆ

21. 09. 2010. u 21:00

Савезнички логори за Србе
Anglikanska crkva molila Forin ofis da se 154 uhapšenih emigranata ne isporuče Titu (6)

NIJE Dragoljub Mihailović jedini kog su dojučerašnji saveznici izdali i okrenuli mu leđa, bilo je hiljade takvih. Mnogi monarhisti potražili su spas, bežeći od partizana i Crvene armije, kod saveznika, ali... Mnogi su vraćeni u ruke komunistima a deo je interniran u radne logore širom Evrope, a neki su završili i u britanskom konclogoru.

SVEDOČANSTVA MENjAJU ISTORIJU "Novosti" od četvrtka objavljuju ekskluzivna sećanja Slobodana Borisavljevića, čoveka koji je čuvao Dražu Mihailovića tokom suđenja i do pred smrt. Četrnaestog marta 2000. Borisavljević je na nekoliko stranica napisao sećanja i predao ih Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Prvo je naslovio "Razgovor sa Dražom Mihailovićem", a drugo "Razgovor sa Slobodanom Penezićem u Ženevi". Ova svedočenja bacaju sasvim novo svetlo na generala u zatvoru Ozne i na to kakvo je mišljenje imao o Englezima.

Ovo se vidi iz prepiske pripadnika Anglikanske crkve, koji mole za njihove živote, i britanskog Forin ofisa, koja je sa dokumentacijom o Draži Mihailoviću stigla iz Londona, koju "Novosti" ekskluzivno objavljuju.

- Dragi episkope, imamo grupu srpskih studenata kojima je dopušteno da dođu ovamo iz koncentracionih logora u Italiji. Upravo su saznali da je došlo do izuzetno velikog otežavanja položaja srpskih zatvorenika u koncentracionim logorima u Nemačkoj - piše 1. septembra 1947. episkop Kasijan iz Pariza Savetu za spoljne poslove Anglikanske crkve.

On govori o grupi od 154 Srba, "koji su odvojeni od porodica i zatočeni u specijalnom britanskom logoru 2233 P.O.V. Kamp - B.A.O.R. - Minster Lager", u Minsteru. Oni su, bez ikakvog formalnog obrazloženja, 22. jula 1947. uhapšeni na teritoriji britanske okupacione zone u Nemačkoj, i izolovani, kako kaže, u koncentracioni logor. Britanska vlada je postupila na osnovu optužbi vlade Josipa Broza Tita da je reč o ratnim zločincima.

- Njihovo izručenje Titovim vlastima sada deluje više nego verovatno - nastavlja u pismu episkop Kasijan. - Jedan od naših sveštenika koji je upravo stigao iz Engleske, tamo je saznao da je u ovom trenutku položaj srpskih raseljenika teži od položaja ruskih. Čvrsto verujem da je naša hrišćanska dužnost da spasemo te ljude, posebno posle ruske tragedije u Riminiju, takođe u britanskim logorima! To je pitanje časti za britansko ime.

SPROVESTI ISTRAGU GRAĐA koja nam je stigla iz Londona značajna je za razumevanje odnosa Engleza i Draže Mihailovića, uprkos tome što i dalje ne znamo mesto Mihailovićeve likvidacije - kaže istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije za pronalaženje zemnih ostataka ubijenog generala. - Moje mišljenje je da se odgovor i dalje krije u arhivama srpskih službi bezbednosti. Imali smo uvid u arhive BIA i VBA i otkrili da se tom dokumentu gubi svaki trag. Zato bi trebalo sprovesti istragu gde su nestala dokumenta o pogubljenju Mihailovića i ostalih streljanih posle rata.

Episkop Kasijan prilaže spisak uhapšenih, koji ima samo 125 osoba, uz napomenu da imena ostalih nisu poznata. U dodatku su detalji njihovog slučaja, koje je episkop sažeo u glavne crte: iako su optuženi za izdaju i kolaboraciju, borili su se sa zapadnim silama za pobedu slobode i demokratije. Optužbe protiv njih temelje se na zakonu koji je Tito doneo 25. avgusta 1945. godine, kada su već bili u britanskim logorima u Italiji. Prema tom zakonu, njihov zločin je borba protiv komunizma, a ta borba je u predratnoj Jugoslaviji smatrana njihovom dužnošću. Što se tiče optužbi za kolaboraciju, u dokumentu se insistira da postoje oblici kolaboracije koji ne samo da su dozvoljeni, već i preporučeni međunarodnim pravom. Prvi takav oblik je aktivnost Crvenog krsta, a drugi lokalna uprava na okupiranoj teritoriji.

- Tito je, međutim, odmah posle oslobođenja pogubio predsednika beogradskog Crvenog krsta g. Petra Zeca - podseća episkop Kasijan, i dodaje da je stvar sasvim jasna: Evropa je spremna da učini svaki ustupak Moskvi i njenim satelitima kako bi sačuvala mir. - Međutim, ako je Evropa rešena da se cenka sa hrišćanskom savešću i da žrtvuje hrišćanske vrednosti - to nas neće spasti od rata, već će nas samo još više njemu približiti. Slučaj ovih Srba je samo novi i strašni simptom naše moralne manjkavosti.

Pismo episkopa Kasijana, sa propratnim "Apelom na savest čovečanstva" srpskih studenata, u ime Anglikanske crkve, po nalogu episkopa Čičestera, prosleđen je Forin ofisu. Na njega odgovara A. V. Vilkinson iz Forin ofisa:

- Sama činjenica da su ti ljudi zatočeni u Minsteru ne podrazumeva da će biti predati maršalu Titu. Razlog zbog kog su zatočeni jeste to što su identični ljudima čiju su predaju zahtevali Jugosloveni pod optužbom za kolaboraciju.

Pošto optuženi budu ispitani i iznesu svoju verziju događaja, dokazi će biti predati specijalnoj pravnoj komisiji.

- Ubeđeni smo da ovako ustanovljen postupak pruža adekvatne mere zaštite da nevini ljudi neće biti izručeni, i s druge strane, da ona nekolicina koja je već predata, bez svake sumnje zaslužuje smrtnu kaznu koja im je izrečena.

Na marginama ovog dopisa rukom je dodato da "predati treba da budu samo oni koji su voljno i aktivno kolaborirali sa neprijateljem zarad sopstvenih sebičnih ciljeva (...) Činjenica da smo dosad od oko hiljadu ljudi čija je predaja tražena predali samo tridesetak trebalo bi da posluži kao dovoljan dokaz naše posvećenosti načelima pravde..."

Dalja sudbina ovih 154 zarobljenika, koje su saveznici smestili u koncentracioni logor u Severnoj Rajni-Vestfaliji, ostala je nepoznata, baš kao što je do danas zvanično nepoznata lokacija gde je Draža Mihailović streljan i sahranjen.

Presude Draži Mihailoviću i narodnim neprijateljima 15. jula 1946. godine

SMRT STRELjANjEM U IME NARODA

Na dan 15. jula 1946. godine izrečene su sledeće presude o kojima je jugoslovenska štampa izvestila sutradan:

1) Dragoljub-Draža Mihailović, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine;

2) Stevan Moljević, osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, sa izuzetkom roditeljskih prava, u trajanju od 10 godina, i na konfiskaciju celokupne imovine;

3) Mladen Žujović, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

4) Živko Topalović, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva;

5) Đuro Vilović, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 7 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 3 godine i na konfiskaciju celokupne imovine;

6) Radoslav-Rade Radić, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i na konfiskaciju celokupne imovine;

7) Slavoljub Vranješević, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava sa izuzetkom roditeljskih prava u trajanju od 10 godina i na konfiskaciju celokupne imovine.

8) Miloš Glišić, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i na konfiskaciju celokupne imovine;

9) Slobodan Jovanović, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, na konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva;

10) Božidar Purić, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

11) Momčilo Ninčić, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 8 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od pet godina, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

12) Petar Živković, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

KOMUNISTI UBRZALI OKUPACIJU

U apelu koji su srpski studenti poslali episkopu Kasijanu, a ovaj Anglikanskoj crkvi, citiraju se poverljiva partijska uputstva komunistima, dostavljena pred aprilski rat 1941. U njima stoji da komunisti treba da pomognu Nemcima da što pre okupiraju zemlju dok kralj ne pobegne. Kad to bude učinjeno, moraju da objasne okupatoru da su mu pomogli zahvaljujući vernosti paktu Molotov-Ribentrop i da uđu u nemačke službe kao prevodioci i navode Nemce da streljaju samo neprijatelje komunista.

- Borba protiv Hitlera je stvar Moskve, vaša je briga da se dočepate vlasti u zemlji po okončanju rata, kada će Nemci biti primorani da napuste zemlju - piše u uputstvima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Radomir Pavicevic

21.09.2010. 23:35

Sve je isto samo njega nema. Isto sto su radili englezi i za vrijeme drugog svetskog rata, za vrijeme tita pa posle titove smrti rade nam i danas. Okomilili su se na nas a mi sve vise sirimo ruke prema njima.Bolje bi bilo da nijesu trazili od engleza ovu dokumentaciju, mozda bi Draza za nekoga i ostao heroj, a srpski narod se nebi svadjao oko toga.Sve sam to znao i mnogo vise i upozoravao od prvog clanka koji je izasao. Ko ne veruje neka procita sve moje komentare, a bilo ih je na svakom clanku.

Izdaja

21.09.2010. 23:35

Poznajem istoriju i mogu reći da Srbi tokom Drugog svetskog rata nisu imali Saveznike nego su bili prepušteni sami sebi. Jedini koji nas je prihvatio za Saveznika bio je izdat sa naše strane zbog čega nam to nije mogao da oprosti do kraja rata . Platili smo to preskupo. Mislite o tome.

Radomir Pavicevic

22.09.2010. 00:17

Ako je taj gospodin Borisavljevic stvarno cuvao Drazu do smrti kako nezna gde mu je grob.Ako u tim spisima pise da im je Krcun naredio da ga odvezu dva dana pre izricanja presude i puste ispred sebe a on se navodno bacio sa neke tarase na beton i ostao na mestu mrtav, a mozda su ga i oni bacili.Zvali su samo englesku ambasadu idosao je njihov sluzbenik to je slikao i uverili su amerikance i francuze da je izvrsio samoubistvo.Pored Popova tu je proicu potvrdio i major Kandic.

Englezi

22.09.2010. 08:08

Dodajte ovome i još skrivanje Ante Pavelića u Austriji nakon rata i potom njegov opušten odlazak u Rim, pa u Argentinu. A, Englezi su se pravili Englezi.

Velimir

22.09.2010. 13:29

Da je samo to.Englezi su i posle zavrsetka rata,nesrecnike koji su bezali u i trazili spas od komunista u Italiji trampili za vagon drva sa komunistima.I juce, danas,a i sutra njihove namere su jasne,oni ne kriju cinjenice da subili prijatelji Osmanlijama,Austrougarima i svim koji mrze Srbe a da ne spominjem Dzimi Seja,BBC propagandu i aktivno NATO zverstvo.

kokan

30.05.2016. 16:14

Najnovije njihove akcije.Bili su veliki entuzijasti i predlagaci u vezi rezolucije o Srebrenici.A ovaj apel sto su potpisali mnogi svjetski intelektualci za smjenu hrvatskog ministra Hasanbegovica,gledao sam,nije se ni jedan Englez potpisao!Nasjveci su ološ u ovome dijelu vasione!