Englezi tražili milost za Dražu

ISTOG dana kada je do Višeg suda u Beogradu stigla dugo očekivana dokumentacija britanskog Forin ofisa i kada je počeo postupak rehabilitacije generala Dragoljuba - Draže Mihailovića, redakcija “Novosti” došla je u posed ovih, više od sedam decenija, strogo čuvanih papira.

Kako su britanske diplomate pratile suđenje načelniku štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini, kako su se borile za njegov život i kako su izgledali poslednji dani komandanta Dragoljuba Mihailovića, saznaje se iz dokumentacije čiju sadržinu “Novosti” ekskluzivno objavljuju, a koja je dostavljena srpskom Ministarstvu pravde i Komisiji za utvrđivanje okolnosti pod kojima je Mihailović ubijen.

Prvi put javnost ima priliku da vidi kako su Englezi molili Josipa Broza za Dražin život, ali i kako su britanske vlasti, posle Dražine smrti, 22. jula 1947, uhapsile 154 Jugoslovena u izbegličkim logorima u Minster Lageru, Boholtu i Dipholcu, u Nemačkoj, i to na zahtev komunističkih vlasti u Beogradu, i strpale ih u koncentracioni logor!

General Dragoljub Mihailović uhapšen je 12. marta 1946. u okolini Višegrada, i odmah prebačen u ovaj grad, gde ga je preuzeo general Jovo Kapičić. Odatle je odveden za Beograd, u sedište Ozne za Srbiju, gde su ga nestrpljivo čekali Leka Ranković i Penezić Krcun.

Do sudskog procesa bio je smešten u posebno pripremljenoj sobi u Ozni, da bi dan pred početak bio prebačen u pomoćnu zgradu pored Pešadijskog vojnog učilišta na Topčideru.

Isledni postupak trajao je od 9. aprila do 31. maja 1946. Suđenje je počelo 10. juna i trajalo do 15. jula, kada je Mihailović osuđen na smrt u procesu koji će poneti ime “Beogradski proces”.

Predsednik Vojnog sudskog veća bio je Mihailo Đorđević, a sudije Milija Laković, Mihailo Janković, Nikola Stanković i Radomir Ilić. Optužnicu je zastupao Miloš Minić, a pomagao mu Miloš Jovanović. Dražu Mihailovića je trebalo da zastupa ugledni beogradski advokat Desa Berić, ali se general na kraju opredelio za vođe Demokratske stranke u JNOF-u, Nikolu Đonovića i dr Dragića Joksimovića.

Od 47 tačaka koje je Minić pročitao 10. juna, za osam je proglašen krivim.

Na dan 15. jula 1946. osuđen je na smrt streljanjem, trajni gubitak političkih i građanskih prava i oduzimanje imovine. Pored njega, na smrt streljanjem osuđeno je još 10 “neprijatelja režima”, što četnika, što nedićevaca, a 13 njih osuđeno je na zatvorske kazne i prinudni rad. Svima je konfiskovana imovina i oduzeta politička i građanska prava.

Dokumenti koji su stigli u Viši sud u Beogradu pokazuju da je samo dan pre nego što će Draža Mihailović biti streljan na, i do danas nepoznatom mestu, poslanici Donjeg doma britanskog parlamenta započeli su hitnu raspravu o njegovoj kazni. S obzirom na to da je o ovom suđenju izveštavalo više od 40 stranih novinara, a Velika Britanija je i zbog pominjanja svojih oficira za vezu u sudnici imala interes da bude obaveštena, informacije o procesu je dobijala - brzinom svetlosti.

Tako je sazvana i hitna sednica Donjeg doma čiji se zapisnik čuva u Nacionalnom arhivu Velike Britanije.

S obzirom na to da su poslanici znali Dražinu borbu, svi su očekivali obrt u suđenju, pa ih je zato interesovao odgovor na samo jedno pitanje - hoće li komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini biti pomilovan?

Tako je poslanik Idn, kako otkrivaju dokumenti koji su decenijama čuvani u Britanskom kraljevskom arhivu, upitao ministra inostranih poslova da li će, s obzirom na činjenicu da je “general Mihailović bio prvi koji je poveo gerilski rat protiv neprijatelja i da ga je Vlada Njegovog veličnastva (VNjV) podržavala više od dve godine u toj borbi, sada tražiti od jugoslovenske vlade da uzme u obzir ono što je on činio u tom periodu”, a u vezi sa smrtnom kaznom koja mu je izrečena.

Odgovorio mu je ministar spoljnih poslova Bevin:

“Kao što je Donji dom obavešten 3. juna, predstavnik Njegovog veličnastva u Beogradu dostavio je jugoslovenskoj Vladi 18. maja svedočenje petorice britanskih oficira za vezu koji su služili kod Mihailovića do maja 1944. godine” - navodi se u dokumentu Forin ofisa koji je u četvrtak dostavljen Višem sudu. - “Ono dokazuje da se on, prema njihovom iskustvu, aktivno borio protiv neprijatelja. To svedočenje je objavljeno u britanskoj štampi, ali se čini da nije dostavljeno Sudu u Beogradu. Vlada Njegovog veličnastva nije smatrala da ima pravo da se dalje meša u suđenje koje je organizovano shodno zakonima jedne suverene države. Vlada pretpostavlja da će jugoslovenski Prezidijum pre nego što potvrdi smrtnu kaznu, uzeti u ozbir sve činjenice koje su mu predočene.”

Stav poslanika o tome da Mihailoviću treba pružiti svaku pomoć i spasti ga streljanja, kako se vidi, nije bio sporan. Jedni su pitali - da li je Britanija učinila sve da ga skloni sa gubilišta, druge je interesovalo da li se uradilo sve što je moglo da se uradi, kako bi se spasao život vođe gerilaca.

“Vlada Njegovog veličansta nikada nije poslala takve instrukcije rečenim oficirima” - naglasio je tada prvi britanski diplomata. - “Naprotiv, celokupan njihov trud sastojao se u tome da ujedine četnike i partizane i da ubede obe te frakcije da se udruže protiv neprijatelja. Ja sam spreman da prihvatim uveravanja oficira o kojima je reč, kako je to, u suštini, bio predmet kome su posvetili svoje napore, i kako oni ni u jednoj prilici nisu ohrabrivali Mihailovića da napadne partizane”.

Poslanika Vilijama Tilinga interesovalo je da li će se ministar inostranih poslova postarati da dokumenti koji su objavljeni u britanskoj štampi stignu, kako je rekao, “...na Sud u Jugoslaviji”.

- Shodno jugoslovenskom pravu, nad generalom Mihailovićem mora biti izvršena smrtna kazna u roku od 48 sati - objasnio je Tiling.

- 24 sata - ispravili su ga članovi Parlamenta.

- Verujem da je to, ipak, 48 sati - ponovio je poslanik.

- Mislim da je to već urađeno - odgovorio mu je ministar Bevin.

Draža je već sutra ujutro streljan. Dokumenti koji svedoče o Mihailovićevoj borbi protiv fašista nisu stigli pred sudije.

(nastavlja se)