PRUGO sirotinjska majko, rekli bi svi oni čiji je život vezan za prugu ili uz šine na prostorima uz Drinu između Srbije i Republike Srpske. Malo ko je verovao da će se u Višegradu ponovo čuti pisak lokomotive parnjače. Ali čuda su moguća, pa je posle 32 godine čekanja i potajnog nadanja „Ćira“ stigao u Višegrad. Dočekan je kao „rod rođeni“, podstakao emocije i probudio sećanja. Jeste da je mnogo kasnio, ali važno je da je stigao.

TARABIĆI NA kraju obistini se proročanstvo Mitra Tarabića iz Kremana od preko 150 godina koje kaže: “Sve do Užica i Sarajeva, pa i dalje, po tom gvozdenom putu će se sijati jedan crni kamen koji neće imati početka ni kraja. Proći će dosta vremena pa će se ljudi jopet setiti gvozdenog puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i puta, već ljudi radi zabave i serbez odmorišta i uživancije“.

Uskotračna pruga Višegrad - Užice završena je 1906. godine, da bi bila puštena u saobraćaj tek 1925. što zbog tadašnjih prilika, što zbog teških uslova. Deo pruge od Višegrada ka Užicu ukinuta je 1974. godine, a prema Sarajevu četriri godine kasnije. Mnogo je usta baš ta pruga hranila i odhranila zato je i zovu sirotinjskom majkom i ono što je najbitnije „ćira“ nikad nikoga nije ostavio. Sve je u višegradskom kraju bilo vezano upravo za „ćiru“, jer je ovuda voz kloparao od Sarajeva preko Višegrada, Užica i Čačka do Beograda i obratno. Ono još zanimljivije je to da je ova pruga bila rentabilnija od pruge Beograd - Bar. Stari železničari obučeni u svoje uniforme u iščekivanju starog - novog „ćire“ na višegradskoj železničkoj stanici pričaju da je tada život bio drugačiji, lepši. Ljudi su se međusobno cenili i poštovali.

Plata je bila na vreme, bili smo organizovani da pomognmo i da se solidarišemo s našim ljudima u dobru i zlu, i bilo je veliko poštovanje i prema nama, železničarima. Bili smo gospoda. Prema „ćiri“ su čobani određivali tačno vreme i doba dana, a kada je poslednji put ispraćen voz iz Višregrada za Sarajevo 1978. godine žene su ubradile crne marame kao da žale pokojnika“, kaže jedan železničar sa crvenom kapom na glavi, i starom uniformom obučenom samo za ovu specijalnu priliku.

Izgradnja turističke uskotračne pruge Vardište-Višegrad počela je 2003. godine, a godinu dana kasnije spojena je sa „Šarganskom osmicom“.

Pošto je kupila staru staničnu zgradu Vlada RS je ubrzala radove. Radilo se od jutra do mraka, a onda na praznik Veliku Gospojinu u prisustvu velikog broja građana iz Višegrada i susednih mesta doživela je svoj vrhunac - dolaskom prve „ćirine“ turističke kompozicije.