Otrgnuta od zaborava

M. PRELEVIĆ

utorak, 24. 08. 2010. u 20:54

Отргнута од заборава
Diana Budisavljević najzad dobija mesto u istoriji. ulice u nekoliko gradova nosiće ime spasiteljke 12.000 srpske dece

NAJAVA da će Diana Budisavljević uskoro dobiti ulicu u Beogradu, ali i u Banjaluci, Kozarskoj Dubici, Zagrebu i Sisku, predstavlja samo početak brisanja nepravde koja je naneta jednoj od najvećih srpskih dobrotvorki.

Herojsko delo rođene Austrijanke iz Insbruka, koja je za suprugom, Srbinom Julijem Budisavljevićem pošla u Zagreb između dva svetska rata, dugo je bilo na marginama zvanične istorije.

O njoj se nije mnogo pisalo ni govorilo, uprkos činjenici da su istoričari znali za ženu koja je, u stalnoj strepnji od nemilosrdnih ustaških vlasti, organizovala akciju spasavanja dece iz logora smrti tokom krvavog režima NDH.

Nije, čini se, bilo politički podobno govoriti o 12.000 srpskih mališana kojima je sačuvala život, što delo Diane Budisavljević čini jednom od najvećih - ako ne i najvećom! - humanitarnom akcijom tokom Drugog svetskog rata u čitavoj porobljenoj Evropi.

Istorija kaže i ovo: Diana je iz logora u Gornjoj Rijeci, Staroj Gradiški, Sisku, Lobor-gradu i Jasenovcu, uz pristanak majki, odvodila decu, hranila ih i lečila u Zagrebu. Potom ih je davala na staranje hrvatskim porodicama koje su mogle da brinu o njima.

FRANJO I SIMO
O SVIM mališanima, Diana Budisavljević i njeni saradnici - poput Kamila Breslera iz Ministarstva socijalnog rada NDH i sestre Crvenog krsta Dragice Habazin - vodili su urednu evidenciju, kako bi deca posle rata bila vraćena svojim majkama i očevima. Po oslobođenju, ipak, Diani je Ozna oduzela kartoteku, pa mnogi sa imenom Franjo i Jozo u Zagrebu nikada nije saznao da je, u stvari, Simo sa Kozare...

Ni 2003, kada je u Zagrebu objavljena knjiga "Dnevnik Diane Budisavljević", potresno svedočanstvo bogato dokumentima i fotografijama, napisano rukom dobročiniteljke na nemačkom jeziku tokom četiri ratne godine, nije hrabra Austrijanka vraćena u žižu javnosti. Tada su se hrvatski mediji više bavili raspravljanjem o ulozi Alojzija Stepinca u njenoj "Akciji", nego što su veličali njeno delo. U Srbiji nije bilo čak ni toga!

Tek je serija tekstova u "Novostima", od 4. do 16. aprila ove godine, pokrenuta posle kontakta sa njenim praunukom, Leonardom Rašicom, probudila interesovanje srpske javnosti za sudbinu Diane Budisavljević.

Dianino herojstvo prepoznali su najpre u Kozarskoj Dubici, čiji je načelnik pokrenuo inicijativu da se po njoj nazove jedna ulica u tom gradiću. Usledilo je slično obećanje u Banjaluci. Sada se apelu naših čitalaca odazvao i grad Beograd i Komisija za imenovanje ulica i trgova, potom i grupa građana iz Zagreba i Siska.

Prva "pobeda" naših čitalaca je tu: uskoro će ulice bar nekoliko gradova u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj biti ukrašene tablama sa njenim imenom.

NEDUŽNI

DIANA će u svom "Dnevniku" napisati i ovo: "Od početka sam sama bila odgovorna za akciju, sve se radilo pod mojim imenom i mojim rizikom. Nije mi preostalo ništa drugo nego da sama za sve preuzmem odgovornost. Polazila sam od stanovišta da moj život nije vredniji od života nedužno proganjanih."


Komentari (2)

Злопамтило

24.08.2010. 22:47

Све ово мирише на причу о опаком и хуманом полицајцу. Опаки убија а хумани само покршта.

leka

24.08.2010. 23:03

Zasluzuje bulevar ane neko sokace,stidim se i zalm sto o ovakvom heroju i ljudini tek ovih dana saznajem.