Diana veća od Šindlera

Marko PRELEVIĆ

nedelja, 04. 04. 2010. u 20:59

Диана већа од Шиндлера
 Delo Diane Budisavljević, Austrijanke koja je iz logora NDH spasla 12.000 srpske dece, gotovo nepoznato (1). Dnevnik koji je vodila od 1942. do 1945. objavljen tek pre šest godina. Molila za pomoć, Kvaternika, Stepinca, Artukovića

ZA ime Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca koji je od smrti sačuvao 1.200 Jevreja tokom Drugog svetskog rata, čuo je ceo svet. I Irena Sendler, spasiteljka 2.500 jevrejskih mališana iz varšavskog geta, dve godine zaredom bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir.Ali, za Dianu Budisavljević, rođenu Austrijanku koja je iz krvavih ustaških logora tokom NDH izbavila oko 12.000 bespomoćne dece - uglavnom srpske, sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela - ne zna gotovo niko. Znaju istoričari, neki preživeli logoraši i njeni retki potomci.Jedan od njih, pisac Leonardo Rašica, praunuk Diane Budisavljević, javio se ovih dana „Novostima“ iz Brazila, u želji da se o Dijani, njenom radu i deci koju je spasla sazna što više ljudi, dok prašina zaborava potpuno ne zatrpa i njeno herojsko delo, ali i zločin protiv koga je ustala.


Činjenice

ISTORIJA za Dijanu kaže ovo: Dijana Budisavljević (rođena Obekser), udata za Srbina Julija Budisavljevića, profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu, organizovala je veliku akciju spasavanja oko 12.000 dece iz ustaških logora smrti.Ta činjenica se navodi u mnogim publikacijama koje su se bavile stradanjem dece u NDH. Kod srpskih istoričara, o Diani čitamo u radu Milana Koljanina, kod Milana Bulajića, ali i Dragoja Lukića, koji je uz pomoć ostataka njene kartoteke uspeo da sastavi dosad najkompletniji spisak ubijene i zatočene dece u NDH.U zvaničnim publikacijama, kao i na sajtu Spomen-područja „Jasenovac“, ime Dijane Budisavljević nalazi se pod odrednicom „Spasavanje dece“.- Akcija koju je organizovala Dijana Budisavljević, bila je po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece (više od 10.000) jedna od najsloženijih i bez sumnje najhumanija akcija takve vrste tokom rata, kako na području NDH, tako i u čitavoj okupiranoj Evropi - stoji na sajtu.U Hrvatskoj, o Dijani je pisala prof. Mirjana Ajduković sa Filozofskog fakulteta (pominje je kao „utemeljivača socijalnog rada u Hrvatskoj“), pa istoričar i teolog Josip Kolanović.

Dnevnik

BAŠ dok je Kolanović bio na čelu Hrvatskog državnog arhiva, ova institucija objavila je, 2003. godine, „Dnevnik Diane Budisavljević“, potresno svedočanstvo o spasavanju dece potkrepljeno dokumentima i fotografijama, spiskovima mališana i fotokopijama dela kartoteke od 12.000 dece koju je Dijana uredno vodila, ne bi li mališanima sačuvala identitet. Iz zaborava je „Dnevnik“ - dragoceni istorijski dokument - izronio gotovo šest decenija posle oslobođenja i to zahvaljujući Dianinoj unuci, Silviji Sabo.Uprkos svemu tome, Dianin herojski čin široj javnosti gotovo je nepoznat. Za nju nikada nije čuo ni najveći broj dece, danas odraslih ljudi, koji su preživeli ustaške logore. Diana Budisavljević nije slavljena kao heroj, nijedna ulica, škola ni u Hrvatskoj, ni u Bosni ne nose njeno ime. Ne pominje se ni u jednom udžbeniku istorije. O njoj nije napisana nijedna knjiga niti snimljen film, ima je tek u retkim novinskim tekstovima...- Razloga za to ima više - objašnjava Milan Koljanin, iz Instituta za savremenu istoriju. - Posle rata, insistiralo se da je KPJ sve organizovala, da je stajala iza svega. U tu se „šemu“ nije uklapala nezavisna akcija Diane, koja nije bila član partije. Uz to, ona je bila buržujka, Austrijanka, pripadala je zagrebačkoj društvenoj eliti, sarađivala i sa Nemcima da bi spasavala decu. Sumnjiv je bio i njen muž: kako je, kao Srbin mogao da preživi u Zagrebu? Takva je, nažalost, bila logika zbog koje se o Diani sada vrlo malo zna.Ni Dianin „Dnevnik“ objavljen pre šest godina, koji je vođen na nemačkom, od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. i koji predstavlja neprocenjiv istorijski izvor, nije priču o ovoj izuzetnoj ženi proširio dalje od uskih stručnih krugova. Ne samo zbog toga što teme Drugog svetskog rata više nisu više u žiži interesovanja, već i zato što je štampan u samo 700 primeraka. Tako, recimo, u Beogradu postoji - samo jedna kopija.

Akcija

A Dianin dnevnik govori sve. Tu čitamo kako je odlazila, sama ili sa saradnicima (među kojima su bili profesor Kamilo Bresler, tada zaposlen u Ministarstvu socijalnog staranja NDH, sestra Crvenog krsta Dragica Habazin, arhitekta Marko Vidaković, Jana Koh, Tatjana Marinić), u logore Lobor-grad, Staru Gradišku, Gornju Rijeku, Sisak - pa čak i u Jasenovac - i odatle „otimala“ od ustaša izgladnelu i bolesnu decu.Baš u uvodu „Dnevnika“, u prvom od 388 zapisa koje je Diana uredno vodila tokom skoro pet godina danonoćne borbe da sačuva živote što više malih logoraša, ona objašnjava šta ju je navelo da pomaže Srbima. Slučajno je od rođake saznala da uopšte postoje koncentracioni logori u kojima su pravoslavne žene sa decom.- Jevrejska opština pomaže svojim članovima u koncentracionim logorima. Za progonjene pripadnike pravoslave vere ne postoji nikakva akcija pomoći - piše Diana.„Dnevnik“ opisuje vređanja, prepreke, odbijene molbe, decu za koju je Diana znala da im se bliži kraj, bol majki koje su znale da moraju da se odvoje od dojenčadi, ne bi li ih spasle. Opisala je i susrete sa Kvaternikom, Stepincem, Artukovićem, te nemačkim generalima, koji su bili mnogo raspoloženiji da pomažu pravoslavcima od ustaških vlasti...

KARTOTEKA

ZA svu decu Dijana je pedantno vodila kartoteku, kako bi im sačuvala identitet i kako bi, posle rata, roditelji mogli da pronađu mališane - objašnjava Leonardo Rašica. - Ali, svu dokumentaciju, i sve fotografije, morala je da preda 1947. godine, po naređenju Ozne. Ta konfiskacija predstavljala je za nju „smak sveta“, jer, to je značilo da neće uspeti da neku decu vrati svojim pravim roditeljima.Posle rata Diana nikome, pa ni porodici, nije mnogo govorila o onome što se događalo tokom postojanja NDH. I kasnije, kada se vratila u svoj Insbruk, ostala je ćutljiva.- Znala je da kaže: „Uradila sam šta sam mogla i šta je trebalo, i to je to.“ A možda je mislila da je mogla da spasi još dece - kaže Leonardo Rašica.

IZ “DNEVNIKA DIANE BUDISAVLJEVIĆ“

10. jul 1942, Stara Gradiška:„Neka deca već pre su bila predviđena za transport u Gornju Rijeku, a onda su zbog bolesti morala ostati. Umrla su delimično tamo, a delimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko tih malih mučenika, kao nepoznata, bezimena deca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo je svoj dom, svoju odeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu. Nošeno devet meseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju negovano i odgajano, a onda - Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im decu, pustite ih da propadnu; kakva neizmerna tuga, kakva bol“ (...)„Pre podne je došao i Luburić. Bio je besan što mora da preda decu. Kazao je da ima dovoljno katoličke dece koja u Zagrebu rastu u bedi. Neka se za njih brinemo. Onda nam je opet pretio, da samo o njegovoj dobroj volji zavisi hoće li nas pustiti iz logora“.

POMENUTA U VELMARKINOM “LAGUMU“

DIANU Budisavljević pominje i srpska književnica i akademik Svetlana Velmar-Janković, u svom delu „Lagum“. Na 155. strani čitamo:„Logor u Loborgradu u kojem su zatvorenice Jevrejke, prema svedočenju zatvorenica Srpkinja, imale gotovo povlašćen položaj iako su logorom upravljali Nemci, i delatnost gospođe Dijane Budisavljević i njenog odbora za pomoć ženama u logorima na očigled celog Zagreba i ustaških vlasti u toku godine 1941. i 1942. spadaju u red onih paradoksa, ili bolje da kažem čuda, zbog kojih ljudsko ponašanje, kao i sam život, ostaju najveća tajna."

Komentari (35)

despot

04.04.2010. 21:35

nikad ne povuci kontra tuzbu protiv hrvatske .svet mora da zna za ove zlocine hrvata i hrvatska mora da plati za sva zlodela u drugom svetskom ratu i u ratu od 1990-1995.

Miodrag Bumbic

05.04.2010. 00:47

Kakvo junastvo,kakva hrabrost. Sindler je spasene jevreje koristio za njegovu fabriku.Dejana Budisavljevic, da nije u srodstvu sa Jovankom Budisavljevic?

ljupko, vrbljani

05.04.2010. 11:54

Шта рећи? Јадно и жалосно да "историчари" нису знали за величину Г-ђе Дијане Будисављевић. Њихово звање "историчар" је за испитати. Дајте тај једини примерак књиге на сунце-видело. Урадите нешто. Државо.

Vojo

05.04.2010. 06:03

Predivan tekst. Nikada do sada nisam cuo o ovome.Molim vas pisite jos vise o ovome i ovakvim stvarima.

Pino Quercus

05.04.2010. 07:21

Aman,zaman ljudi zakljucajte taj jedini primjerak u sef i bacite kljuc.

sara

05.04.2010. 08:19

Hrvatska bi trebala da objavi sve svoje zlocine za vreme drugog svetskog rata. Radilo se u ex-YU Titovoj Jugos. za bratstvo i jedinstvo ali sada je dosao momenat da se hrvatska IZVINI Srpskome Narodu za sve zlocine. Pa onda pocnimo iz pocetka.

Miroslav Koprivica, Kragujevac

05.04.2010. 08:50

Kad normalan čovek ovo pročita, mora da se zapita da li je normalan. Prvi put čujem da postoji neka evidencija o deci i to 12000, koja su bila u logoru NDH. Prvo, odakle deca u logoru, ako pričamo o 12000 spašenih, mora da je bilo bar tri puta više. Jasno da je Tito posle rata stopirao sve zločine u NDH, da je UDBA to revnosno sprovela i da mi Srbi danas saznajemo da je neka austrijanka spasila ovoliko dece... Žalosno, tužno i svima na dušu... ovo je zločin, monstruma, koji danas optužuju Srbiju za genocid... Bože da li te stvarno ima. Pod hitno, ovo objaviti na svim medijima, neće se svideti mnogima, njihov problem, ali srpski narod OVO MORA DA ZNA... Imam divnog prijatelja, sa Korduna, studirali smo i radili zajedno, samo jednom mi je ispričao svoju sudbinu, iz žbunja je sa mladjom sestrom gledao kako ustaše kolju njihovog oca, majku dva brata i sestru... samo jednom je to rekao... I mi da to zaboravimo, e to je zločin sam prema sebi...

Srdjan

05.04.2010. 11:39

Историчари, новинари учините све да се пронађу у архивама спискови те деце! Нека хиљаде људи у Аустрији, Швајцарској, Немачкој сазнају истину о свом пореклу!

Neven Popović

05.04.2010. 11:45

Ništa čudno, kada se zna da su heroji Prvog svetskog rata prosili na ulicama Beograda a Milunka Savić prala klozete, dok su na vlast dolazili ljudi koji su vojsci liferovali brašno pomešano sa peskom. Neznamo ko je Diana, ko je Hilda Dajč, ko je Arčibald Rajs ili Gerhard Gezeman, ali zato jako dobro znamo ko je Čaruga, pa hajduk ovaj, hajduk onaj...

tibulo

05.04.2010. 12:08

Dokumenta o ovim dogadjajima uzela je OZNA 1947. Dali nasa pravda i istorija ovo mogu da rasvetle. U medjuvremenu da se borci iz redova nevladinih organizacija pobrinu da istina opet bude zrtvovana.Naslednici OZNE imaju sve obaveze na ovom svetu prema nama da predaju dokumenta pravdi.

Lazar Špalaver,Nikšić

05.04.2010. 12:37

Čudi me da je Srbi u svom prozelitskom zanosu prema novoj religiji nijesu sudili za saradnju sa okupatorom. Lazar ŠPalaver, Nikšić

dragutin

05.04.2010. 12:29

Velika je sramota i za Srbiju i za naše istoričare koji su morali znati za toliku hrabrost i plemenitost gospođe Diane a nikada je do danas nisu pomenuli.Ona je za mene najveći heroj, jer je reskirale svoj život i život svoje porodice da bi spasila decu iz logora.Kako da joj se sada odužimo?Zaslužila je da joj se podigne i lep spomenik i da jedna od glavnih ulica dobije njeno ime

Kozarski

05.04.2010. 12:43

Ništa novo! Naša pamćenja su kratka isto kao i razmišljanje. Kako da znamo ko je uvažena gospođa i koliko je njena hrabrost velika. Sve ove godine nismo imali hrabrosti da se javno upitamo zašto je Josip iz Zagreba došao da pravi Užičku namesto Delničku Republiku, zašto njegove najelitnije jedinice nisu do 45 prešle preko Une, zašto je neko mogao 1947 godine da uništi logor u jasenovcu do temelja a kao ne zna mu se ni ime a ti kad si zapevao Oj vojvodo Sinđeliću, dobio si bar tri meseca prdekane. Pa čemu se danas čudimo kda smo pre 20 godina nazivani srbo komunistična četniško staljinistična okupatorska armada. Isti ti tvorci te nebulozne kovanice javno i bez posledica kda dođu u Beograd pozdravljaju mirdita. A mi u ime viših državnih interesa prečujemo šta to rekoše. Pogledajmo se u ogledalo, ako bude sreće videćemo ko smo.

Nikola

05.04.2010. 12:45

U svom dnevniku D. Budisavljević je zapisala o mnogim susretima članova akcije s nadbiskupom Stepincom i ravnateljem Karitasa. "Tražim od nadbiskupa da se u slučaju većih evakuacija pobrine za djecu. Odmah je to bez premišljanja prihvatio. Iznenadila me ta bezuvjetna spremnost na pomoć, pogotovo kad se uzme u obzir nezainteresiranost mnogih nekadašnjih pravoslavaca za bilo kakvu pomoć djeci", piše 23. siječnja 1943 http://www.index.hr Što ne napišete da je sarađivala i sa Stepincem i da je i on učestvovao u spasavanju te nesrećne dece ( tako piše u njenom dnevniku ). Po njoj i sam Stepinac je spasao veliki broj dece iz logora.Treba to proveriti sve mi je to čudno.

Mihajlo

05.04.2010. 12:54

Verujte da ne znam sta bih rekao!! Takva zena je postojala a mi to nismo znali ! Sramota! Pored takvih OZNASA monstruma zivimo dan-danas.

ranko uogrenovic

05.04.2010. 14:55

Srbija i Srpski narod moraju da se oduze ovoj plemenitoj zeni,vi kao najplemenitije novine pokrenite akciju.

tanja

05.04.2010. 16:09

Hvala joj do neba. Neka sreca prati njenu porodicu i njeno potomostvo. Treba joj dati ulicu jednu u beogradu, a hrvatima nikada ne povuci tuzbu. Zrtve mora da se osvete. Makar na papiru. Tuzba, tuzba.

Olivera

05.04.2010. 18:26

Pisite o tome.Pokusajte da dodjete do spiska te djece.Vjerovatno mnogi ne znaju za svoje pravo porjeklo.Mozda ih je neko odgajio da budu ono sto nisu i da mrze ono sto jesu. Pitanje : sta je sa djecom koje su nase zene i djevojke rodile po izlasku iz muslimanskih i hrvatskih logora,gdje su silovane.Bila je emisija na televiziji,davno,okrenute ledjima pricale su o tome sta su prezivjele i zasto se odricu te djece. Majka

др симеон умићевић

05.04.2010. 18:55

Јастребарско,могао се наћи податак да тамо било заточено око 28.000 дјеце,углавном српске.ни ови податци,које износите у новинама не умањују никако вриједност истине,камо ли среће у трагедији, да је било само неколицине дјеце?иначе,у књизи "документи о протународном и злочиначком дјеловању једног дијела католичког клера"у редигрирали јоже хорват и зденко штамбук,само је стравично описивање затирања српског живља у тзв.ндх.

Dragana

05.04.2010. 19:15

Zar srpski istoricari "stvarno" nisu znali! ??? Pa objavite u nastavcima bar vi iz Vecernjih novosti....

Dusan

05.04.2010. 19:25

U svako zlo vrijeme nadje se humani ljudi koji pomazu nesretnicima,svaka joj cast ali idemo dalje gledajmo u buducnost kako da se bolje zivi od ovoga nemamo nista ako cemo to upotrijebiti u nacionalisticke svrhe i stvarati mrznju oko sebe.Pozdrav.

Stanislav

06.04.2010. 01:54

iz Dnevnika Dijane Bud. NADBISKUP JE VRLO SUZDRŽAN. NE ŽELI SE ZAINTERESIRATI. Kaže da NEMA NIKAKVOG UPLIVA NA VLADU. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći ostati u stanu, a sad ju se usprkos tome namjerava iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, A ON MI PRIČA O NEKOM STANU. Onda je počeo kritizirati Nijemce, nacizam, Hitlera, da su oni svemu krivi. KAŽEM MU DA SE NJEMAČKI BISKUPI JAKO ZAUZIMAJU ZA SVOJE VJERNIKE I SUPROSTAVLJAJU HITLERU. Mnogi od ovdje PROGONJENIH su prešli na katoličku vjeru i njegova je dužnost zauzeti se za njih. Od velike je važnosti za Crkvu da ljudi znaju kako se u vremenu njihove najveće nevolje za njih brinula. Na kraju obećava da će se zauzeti. BUDUĆI DA U TO MNOGO NE VJERUJEM, nazivam poslijepodne kanonike Bakšića i molim za prijem. Molim da sa svoje strane UTJEČE NA NADBISKUPA. 11.7.42. ... U transportu je bilo 700 DJECE. Neobično teško je bilo osigurati smještaj za djecu. Različiti moji razgovori u Ministarstvu zdravlja i KOD NADBISKUPA BILI SU SVI BEZ REZULTATA. ON SE PRVO OPIRAO,A KASNIJE KADA JE SHVATIO DA BI TO BILO KORISNO ZA RKC DA SE ODGAJAJU KAO KATOLICI...PRISTAO JE DA SE DJECA SPASAVAJU!

Niki

07.04.2010. 12:59

Jos jedan dokaz o nesposobnosti i neaktivnosti nasih medija. Jevreji su digli Sindlera u nebo a Srbi nisu u stanju ovakve i slicne, uglavnom dokumentovane slucajeve, da prezentiraju svetu. Ali su zato aktivni u vezi Srebrenice. Nije cudo sto nas niko ne zarezuje kada ni mi sami nismo solidarni medju sobom. Srbi probudite se i pocnite da razmisljate i radite nesto u svoju korist, dosta smo bili dezurni krivci.

iz podgorice

08.04.2010. 14:05

neverovatno je da u ovoj nasoj demoratskoj klin-corbi jos ima sta da se procita. Dijana zasluzuje da se tretira kao andjeo, ne milosrdni jer taj nam je pridev onemogucen za upotrebu, vec npr bijeli.

djuric radmila

08.04.2010. 23:01

neverovatno, moja majka koja je umrla pre sedam godina,rodjena u Kozarskoj Dubici (selo Demirovac) mi je pricala kako su joj celu porodicu ubili u logoru Stara Gradiska a nju je spasla neka zena. Malo je pricala o tim danima, mama se zvala Batic Koviljka, 1928. godiste. Zao mi je sto nije ziva sigurno bi mogla da kaze nesto o tome.

Anna Maria Grünfelder

26.04.2010. 14:10

Radujem me sto ste otkrili Dianu Budisavljevic. Pisala sam o joj, u Dokumentacijskom arhivu Austrijskog centra otpora (DOEW, Jahrbuch 2008), a sada ce se objaviti clanak o njoj u godisnjaku Gradskog arhiva i Gradskog muzeja u Innsbrucku, Dianinom rodnom gradu. Prilog o tome objavila sam i u svojoj knjizi o prisilnim radnicama iz NDH u Njemackom Reichu (primjerak se nalazi u Nacionalnoj knjiznici u Beogradu). Mogu samo potvrditi zalosno iskustvo da srpske organizacije u Hrvatskoj nisu pokazale ni najmanje zanimanje za tu osobu. Innsbruck se "otvorio" i, uvjerena sam, da se nesto pokrenulo. Inace vjerujem da je ona naprosto morala suradjivati u cilje spasa sto veceg broja djece. Za spasenu djecu i njihove roditelje - na prisilnome radu diljem Reicha (navela sam izvorni materijal o tome) - ionako je svejedno tko ih, na koji nacin spasavao, glavno je da su se spasila. Jos jednom, drago mi je i nadam se povoljnom odjeku. s postovanjem Anna Maria Gruenfelder

Didi

10.04.2011. 14:46

Nas narod je takav. Otprilike pre desetak godina, u vreme i oko bombardovanja pricala sam o tome svojim koleginicama, o svim tim saznanjima i dokumentarnim filmovima koje sam gledala. Proglasile su me NACIONALISTOM. SAda zive kako zive. Do danas su neke od njih izgubile i sopstvenu decu u vihoru savremenih posasti. Ljudi nikako ne shvataju da ravnoteza u kosmosu postoji ili kako to neki nazivaju Bog. Mi nikako necemo imati sanse ako se ne oduzimo toj jadnoj deci.

milos RU

29.04.2011. 15:33

Za sve neupucene. Zasto svet zna za Sindlera a ne za Dijanu i njojzi slicne? Odgovor je jednostavan, pa i Sindler je jevrej.

Vidoje Ašanin

28.12.2011. 06:49

Neko će jednog dana napisati: herojsko dijelo Diane Budisavljevic - kukavicluk Srpske inteligencijeU ovu,nazovi inteligenciju, spadaju i Srpska Akademija Nauka i Umjetnosti, Srpska Pravoslavna Crkva .. pisao sam velikim slovima da bi bili primjeceni :-) Ova gospoda ne vide dalje od svog stomaka..nemaju viziju sta je dobro i kosrisno za svoj narod. Zato smo u problemima. Njihove diplome i zvanja su samo jedna obicna sra..! Ljudi se pamte po djelu i onome sta iza sebe ostave!

Dragan

12.01.2012. 15:49

Zalosno je sto nijedna vlada pa i ova danas nisu i ne rade nista da se saznaju zlocini u 2 Svetskom ratu, pa samim tim ni hrabrosti i pozrtvovanje ljudi kao sto je Dijana bila. Ajde mogu da shvatim za vreme komunizma ali zasto sad niko ne prica o tome? Ni jedna ulica, ni jedan spomenik...sramotno.....Zasto neko ne napravi film o ovome? Zasto se ne pozove jedan od velikih producenata da napravi film i prosiri pricu...mnogo bi to veceg odjeka imalo nego bilo kakva diplomatija....

Неко из Аустрије

29.01.2012. 22:57

Исправљена је неправда. Пре неколико недеља је постхумно одликована орденом Царице Милице Српске православне цркве на предлог митрополита Амфилохија и једна улица у Београду носи њено име.

slavica plemic

12.02.2012. 17:18

Krajnje je vrijeme da shvatimo da istoriju cine sudbine onih "malih" ljudi i djece bez kojih ne bi bilo ni "velikih" vodja i heroja.Svakako da se ova dobra zena mora vratiti iz zaborava sa svim pocastima koja moze biti veliki primjer i inspirator nasoj djeci danasnjice o ljudskoj pozrtvovanosti i plemenitosti.NO DAJTE KNJIGU U JAVNOST I ISTINU O TOJ DJECI. DA LI IMAJU SACUVANA IMENA DJECE. MOJA TETKA MARIJA PAVLOVIC JE ODVEDENA U GRADISKU SA SINOM I NIKAD IH NIKO NIJE VIDIO POSLIJE TOGA.