U SRBIJI se gladuje, a samo u Beogradu se baca bukvalno na tone hrane!
Samo je gradska inspekcija tokom prošle godine uništila skoro pet tona namirnica, pretežno onih kojima je istekao rok trajanja, a koje su se, da je na vreme, nekoliko dana pre isteka roka trajanja, reagovano, mogle dati onima koji gladuju.
Nezvanične procene su da bi od viškova koji ostanu prestoničkim restoranima i pekarama, moglo da se napravi i do 20.000 obroka dnevno. A otprilike toliko ljudi trenutno koristi usluge 58 narodnih kuhinja širom zemlje. Da ne govorimo o stotinama litara mleka koje su nedavno prosute jer nije imao ko da ih otkupi...
Uz dobru organizaciju, ta hrana mogla je da nađe put do onih kojima je najpotrebnija. Takvih će, kažu naši sagovornici, biti sve više kako se ekonomska kriza zahuktava.
Direktori centara za socijalni rad širom Srbije, sa kojima su "Novosti" kontaktirale, gotovo jednoglasno tvrde da je situacija već sada alarmantna! Zahteva za pomoć u hrani i lekovima sve je više, a donatora sve manje.
Iako je od 2003. do danas broj siromašnih u Srbiji prepolovljen, pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Mnogo je više onih kojima je pomoć potrebna, ali ne ostvaruju pravo na nju. Jer, postavljena "linija siromaštva" je nerealno niska i iznosi 8.883 dinara po članu domaćinstva mesečno.
Državni sekretar za socijalnu politiku Ljiljana Lučić za "Novosti" kaže da redovnu državnu pomoć u ovom momentu prima skoro 255.000 porodica. To je dosta precizna socijalna slika Srbije, jer na ovaj način Ministarstvo rada i socijalne politike ima "skeniran" socijalno-ekonomski status više od pola miliona ljudi.
- Svesni smo da će zbog ekonomske krize biti usporen trend smanjenja apsolutnog siromaštva. Trenutno radimo na predlogu interventnih mera prema najugorženijim grupama, koji ćemo uskoro predstaviti javnosti.
Ministar Rasim Ljajić započeo je obilazak Srbije kako bi sagledao situaciju na licu mesta. Na taj način, kažu u Ministarstvu, biće praćeno i da li se broj socijalno ugroženih povećava.
- Ministarstvo je preko Crvenog krsta Srbije obezbedilo da se u prva četiri meseca, kada ima i najviše korisnika, finansira nabavka sedam osnovnih artikala hrane za 21.735 korisnika u 59 opština u Srbiji - kaže Ljiljana Lučić. - S druge strane, pokušavamo da vidimo koje to usluge - pomoć u kući, dnevni boravak, prihvatilišta - nedostaju lokalnim samoupravama, kako bismo, pre svega, međunarodna donatorska sredstva usmerili u te opštine. U ovoj godini u više od 70 gradova i opština preneli smo sredstva za ove usluge, u iznosu od 130 miliona dinara.
Ljiljana Lučić kaže i da je primetna sve veća odgovornost kompanija i spremnost da pomognu zajednicama u kojima deluju.
Milica Babić, menadžer za društvenu odgovornost "Delta grupe", u koju spadaju trgovinski lanci "Maksi", "Tempo" i "Pekabeta", kaže da su oni prošle godine donirali 3,6 tona hrane, odnosno 300 kg mesečno.
- Mi dajemo samo robu u roku trajanja, jer ne znamo koliko će dana proći dok ona ne dođe do korisnika. Namirnice kojima uskoro ističe rok trajanja, vraćamo dobavljačima i ne znamo kakva je njihova sudbina - kaže Babićeva.
Ta roba obično bude uništena, a dobavljači bi mogli da je dostave socijalno ugroženima, objašnjava za "Novosti" Mira Anđelić, iz organizacije "Banka hrane". Oni su od 2007. isporučili najugroženijima čak 40 tona hrane.
- Jaz između bogatih i siromašnih sve više se produbljuje. Život u Srbiji nas je očigledno ogrubeo i sve je manje solidarnosti među ljudima. Recimo, imali smo akciju u kojoj su naši volonteri stajali pored kasa u "Tempu" i tražili od ljudi da poklone samo po jedan artikal koji su upravo kupili. Uspeli smo da sakupimo samo 400 kg hrane.
Naša sagovornica kaže da im svakodnevno stižu molbe raznih nevladinih organizacija i državnih ustanova koje traže pomoć, jer je pritisak socijalno ugroženih sve veći. U planu "Banke hrane" je obezbeđivanje magacina za namirnice, kao i prikupljanje viškova hrane iz restorana i pekara.
Vlasnici ugostiteljskih objekata sa kojima smo razgovarali spremni su da se odazovu akciji da ustupaju viškove hrane.
Vlasnik restorana "Sinđelić" Milenko Avramović kaže da njemu dnevno pretekne i do 30 kg hrane:
- Stalno slušam kako narodnim kuhinjama preti zatvaranje, a mi imamo viškove. U Beogradu postoji 3.000 ugostiteljskih objekata, ako bi svaki dao samo po jedno jelo dnevno socijalna slika više ne bi bila tako katastrofalna. Potrebno je samo organizovati prevoz, odnosno da neko svakog dana, u određeno vreme, obilazi restorane i skuplja hranu - tvrdi Avramović.
I Jovan Mrđenović, vlasnik "Tabora" i predsednik Nadzornog odbora Opšteg udruženja ugostitelja, kaže da su njihovi članovi spremni da se priključe i pomognu:
- Iako su ugostitelji prvi pogođeni krizom, jer ljudi najpre štede na izlascima po kafanama, tu smo da pomognemo.
U Beogradu radi i oko 2.000 pekara. Dragiša Filipović, član Skupštine preduzetnika Privredne komore Srbije i vlasnik pekare "Đevrek", takođe kaže da prestoničke pekare bacaju mnogo hrane.
- Mi smo se previše pogospodili, umislili da smo bogati. Recimo, niko neće da jede podgrejan burek ili lisnato testo staro jedan dan. Upravo sam se vratio iz Kelna, koji je uveče gotovo u mraku, jer se trude da troše što manje struje. Bogati štede, a mi rasipamo - kaže Filipović.
Njegov kolega Dragan Milojević, predsednik Udruženja pekara "Esnaf", takođe tvrdi da bi uz malo truda i dobru organizaciju stotine kilograma hrane umesto u kantu mogle da stignu do onih koji su gladni.
Naši sagovornici predlažu da se svim ugostiteljima pošalju upitnici sa zahtevom da se obavežu da dnevno obezbede određenu količinu hrane. Kaže, niko se o poziv ne bi oglušio.

APELI KOMPANIJAMA
U BEOGRADU usluge narodnih kuhinja koristi 5.500 ljudi. Kako za "Novosti" kaže zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić, grad je spreman da poveća broj obroka u narodnim kuhinjama ako to bude bilo potrebno.
- U Beogradu niko ne sme da bude gladan. Imamo spremna sredstva u budžetu, ali apelujemo i na društvenu odgovornost kompanija čije malo nekome može mnogo da znači - kaže Krkobabić.
Nadežda Marković iz palilulskog Centra za socijalni rad kaže da bi oni već sutra mogli da za 20 odsto povećaju spisak korisnika pomoći, ali da za to nema sredstava.
- Sekretarijatu dečije i socijalne zaštite pisali smo da je povećana potreba za pružanjem pomoći, ali još nismo dobili odgovor da li će nam biti obezbeđena sredstva za to - kaže Markovićeva.

ALEKSINAC
- POMAŽEMO 559 porodica, odnosno 1.526 pojedinaca. Narodna kuhinja ne radi, kamo sreće da je imamo, bio bi to spas za Aleksinac. Donatori su se potpuno izgubili, više niko ne nudi pomoć - kaže Dušica Stojadinović, direktorka aleksinačkog Centra za socijalni rad.

VRANJE
- U ovoj godini očekujemo povećanje korisnika pomoći za oko 10 odsto, dok je budžet Vranja za 2009. u delu socijalnih davanja mnogo restriktivniji - tvrdi Verica Mihajlović-Nikolić, direktorka Centra Vranje, koji obezbeđuje pomoć za 4.263 ljudi. - U gradu radi jedna narodna kuhinja, koja ima 300 korisnika. Broj korisnika socijalne pomoći poslednjih godina se udvostručio.

ZAJEČAR
- Tokom 2008. na našoj listi bilo je 1.582 ljudi, a poslednjih meseci broj onih kojima je potrebna pomoć stalno se povećava. Tek očekujemo najveći talas novih zahteva, s obzirom na ekonomsku krizu i najavljena otpuštanja - kaže Slađana Dinić iz Centra za socijalni rad u Zaječaru. - Strahujemo da će biti sve više materijalno ugroženih porodica, u kojima će oba supružnika ostati bez posla. Već sada bi broj korisnika socijalne pomoći bio daleko veći, da uslovi za njeno dobijanje nisu tako rigorozni. Situacija je alarmantna! Zaječarska narodna kuhinja može da obezbedi maksimum 300 obroka dnevno. Nekada su lokalni privrednici davali donacije u ogrevu, paketima hrane, sada ni toga nema.

SUBOTICA
I u Subotici je broj korisnika Centra za socijalni rad porastao za 10 odsto i sada oko 7.000 ljudi dobija pomoć. U ovom centru kažu da tek očekuju povećanje broja zahteva za pojedine usluge iz materijalnih davanja zbog sve ozbiljnije krize.