Majmuni na Marsu

M. P.

26. 05. 2008. u 18:25

Мајмуни на Марсу
Prvi Zemljani koji će posetiti Mars biće - majmuni. Lansiraće ih ruska svemirska agencija „Roskosmos“, za koju se u Institutu za medicinsku primatologiju u Sočiju već pravi izbor budućih svemirskih putnika

PRVI Zemljani koji će posetiti Mars biće - majmuni. Lansiraće ih ruska svemirska agencija „Roskosmos“, za koju se u Institutu za medicinsku primatologiju u Sočiju već pravi izbor budućih svemirskih putnika.
Grupa odabranih makaka majmuna otići će iz Sočija u moskovski Biomedicinski institut, gde se pripremaju kosmonauti. Posle dve godine biranja, obuke i procenjivanja, 40 majmuna će biti spremno za dugi put ka Zemljinom susedu. U međuvremenu razradiće se i ostali detalji ekspedicije, koja će trajati najmanje 36 meseci - koliko u optimalnim uslovima treba do Marsa i nazad.
Još se ne zna da li će se majmuni uopšte spuštati na Crvenu planetu, pošto je osnovni cilj prve ekspedicije da se izmeri uticaj kosmičke radijacije na tako dugom putovanju kroz kosmos.
- Ljudi i majmuni pokazuju istu osetljivost na male i velike doze radijacije. Upravo zato smo se odlučili na niz eksperimenata sa majmunima, a ne sa nekom drugom životinjom - objasnio je direktor Instituta u Sočiju Boris Lapin.
Ruski svemirski program je u eksperimentima dosad koristio druge životinje, od kojih je nesumnjivo najpoznatiji pas Lajka. Odmah pošto su zapanjili svet lansiranjem prvog satelita „Sputnjik“, u oktobru 1957, Rusi su 3. novembra, u malo većoj verziji satelita, poslali u svemir malog psa. Kada se satelit spustio, posle četiri dana, otkriveno je da je pas mrtav. Izgleda da je nastradao već pri lansiranju, zbog kvara u sistemu kontrole temperature kapsule. Iako je pas poginuo, njegovo putovanje je nesumnjivo utrlo put slanju prvog čoveka u kosmos, Jurija Gagarina, 1961. godine.
U to vreme nije se znalo da je pre Lajke u svemir otišao majmun, takođe makaka, nazvan Albert 2. Poslali su ga Amerikanci još 1948. godine na nemačkoj raketi „fau 2“ ( zaplenili od nacista) sa poligona „Vajt sends“ u Novom Meksiku.
Posle toga, Amerikanci su lansirali još 14 majmuna, od kojih se samo pet vratilo na Zemlju živo. Priča se da je korišćenje majmuna donelo američkom svemirskom programu probleme pri regrutaciji kosmonauta - mnogi vojni piloti odbijali su da učestvuju u svemirskom programu, jer nisu hteli da „glume majmune“.
I posle početnih koraka u svemir su slate životinje u sklopu raznih istraživanja. Majmun je jednom lansiran sa ljudima, 1985. u američkom šatlu, ali verovatno više neće, jer su astronauti ludeli zbog prljavštine koju je stvarao. Rusi su eksperimente sa makakama počeli još 1985, ali su oni prekinuti kada je svemirski program ostao bez novca posle raspada SSSR. Sada se, u sklopu projekta „Mars 500“, ponovo radi s majmunima, ali i s ljudima. Grupa dobrovoljaca zatvoriće se na 17 meseci u simulatoru u kojem su rekontruisane sve odlike svemirskog broda. U tom projektu učestvuje i Evropska svemirska agencija.
Vest o „četrdeset majmuna za Mars“ jako je ozlojedila borce za prava životinja.
- Čovečanstvo žrtvuje preko sto miliona životinja godišnje u ime zdravlja i lepote, za eksperimente farmaceutske i kozmetičke industrije. Sada još i testovi za let na Mars. Vreme je da razmislimo o alternativama žrtvovanju životinja - izjavio je Andrej Zbarski iz ruskog ogranka Svetskog društva za zaštitu životinja.

PIONIRI
Kuja Lajka - pravo ime bilo joj je Kudravka - smatrana je prvim živim bićem lansiranim u svemir (američki eksperimenti na nacističkim raketama bili su tajni). Uginula je odmah po lansiranju, 3. novembra 1957, zbog kvara u sistemu toplotne zaštite satelita.
U misiji „Merkjuri redstoun 2“ (MR-2) 31. januara 1961. sa Floride je u svemir lansiran šimpanza Hem. Vratio se živ i zdrav.

AMERIČKI SATELIT „FENIKS“ SE USPEŠNO SPUSTIO NA MARS
I DALJE JURE LED ŽIVOTA

SVEMIRSKA letelica „Feniks“ američke svemirske agencije NASA uspešno se spustila na Mars, posle putovanja dugog 680 miliona kilometara.
Tronogi lender je dotakao površinu Crvene planete kao što je i bilo predviđeno, u blizini njenog severnog pola. Cilj misije „Feniks“ jeste traganje za mogućim uslovima za život na Marsu, na kome su tokom ranijih istraživanja otkriveni tragovi leda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije