Celo mesto u vagon stalo

Vlastimir POPOVIĆ

16. 05. 2008. u 19:03

U Kusadaku, nadomak Mladenovca, u kome su ljudi generacijama vezani za železnicu. Od 6.500 žitelja, oko hiljadu aktivno radi na železnici. Naše žene ništa ne moraju da rade, osim da nas čekaju

KADA u velikom i dugačkom selu Kusadak, nadomak Mladenovca, a prema Smederevskoj Palanci, prohoda muško dete, otac ili kum ga odmah lupe barjakčetom, onim železničarskim. Po guzi da bi postao bar - otpravnik vozova.
Tako kažu u Kusatku, mestu sa oko 6.500 žitelja. Nigde ni u Srbiji ni u svetu, nema takve koncentracije ljudi koji su vezani baš za - železnicu.
Upravo je 16.40, čeka se kompozicija iz Lapova, "lapovac", koga ovde zovu ili "smenski voz". Put Beograda odvozi radnike noćne smene, a iz suprotnog smera stiže dnevna postava zaposlenih. Ovo je stajalište Rabrovac, a ima ih još tri duž sela: Kusadak, Kovačevac i Ratare.
- Generacijama voli ovaj narod šine, skretnice, stanice, teretne i putničke vagone, parnjače, dizelke, električne lokomotive - govori Goran Marković, mlad čovek, manevrista na ranžirnoj stanici Makiš, najvećoj na Balkanu. - Deda Svetozar mi bio čuvar prelaza, baš kod Careve ćuprije u Beogradu. Otac Stanko kuckao je do penzije onim velikim čekićem po točkovima vagona, proveravao njihovu ispravanost. A moj brat Željko je otpravnik vozova u Resniku. Da, otac Stanko ga je lupio onim barjakčetom, kao i mene.
PokuŠao je Goran da pobegne od sudbine "barjakčeta", pa se zaposlio u "Goši", možda i u inat ocu. Posle dve godine je shvatio da je bolje na železnici, a uvideo i da mu je miris pruge u krvi.
"Smenski voz" je sa četiri stajališta Kusadaka pokupio čak 350 ljudi.
Dragoslav Milojević i Saša Tanasković objašnjavali su "posvećenost" meštana železnici anegdotama, legendama, dogodovštinama, koje se stalno prepričavaju u kućama i seoskim birtijama. Na to se "lepe" mladi. Istovremeno, već zaposleni "lobiraju" u železnici da zaposle još ljudi iz ovog mesta.
- Narod iz Kusatka može da radi u poljoprivredi, "Goši" ili na železnici. Četvrtoga nema - tvrdi Momčilo Mijatović, zaoposlen u obezbeđenju Beogradske železničke stanice. - A celo naše selo je u vagonu, na točkovima, da tako kažem.
Od 6.500 stanovnika sela oko hiljadu je zaposleno na železnici! Ujedno, penzionerske dane u Kusatku provodi 1.546 bivših mašinovođa, konduktera, skretničara, otpravnika vozova, ophodara pruge, pružnih radnika, bravara, čistača, pratilaca i čuvara kola... Eh, kako su penzioneri?
JoŠ za bela dana, nije prošla ni podnevna sparina, veseli penzioneri uz pevaljku i pevača, harmoniku i bubnjeve, cepa muzika, a na stolovima pivo, vino, domaća rakija i meze. "Stanica" je bife udruženja železničkih penzionera "Kusadačka pruga" u centru sela, udaljenog nekoliko kilometara od pruge. Dobrodošlicu nam želi Mladen Nikolić, širi ruke ispred bifea koji unutra nije širi od putničkog vagona.
Petar Ristić (63), nekadašnji nadzornik skretnice, a i otac Borisav radio je isto to na železnici, ponosno ističe da mu je sin Vladan - manevrista. Nije to sve, unuk Darko Radojković, od njegove ćerke Dragane je - mašinovođa. U tu čast, šta pijemo? Ne može ništa, to se ne služi, nemoj da nam zove konduktera, da nas izbaci iz voza.
Šta je i zašto je bitno, nismo razumeli.
Slobodan Ignjatović, poznatiji kao Bane Bubanjac, svira i peva. Svira orgulje, harmoniku i bas.
- Na reci Jasenici imam vodenicu, potočaru - dodaje Ignjatović.
- Ko te pita za potočaru, 'ajde onu našu! - naredi Živomir Garaščević, predsednik Udruženja železničkih penzionera iz Kusatka. Bane Bubanjac odbi naređenje, reče harmonikašu da počne kolo. Igraju i kuvarica i pevaljka.
- Imamo mi 250 dobrovoljnih davalaca krvi - pohvali se, još zadihan Garaščević. - Znamo mi šta krv znači. 'Ajde, živeli.
Dragiša Milošević naznači da je sportsko društvo iz Kusatka bilo jako u šahu i rukometu, a sada ostao samo FK Železničar, trenutno treći u Podunavskoj ligi.
- Naše žene su kud i kamo srećnije nego one u Azanji - uple se u razgovor Nikolić. - Ništa ne moraju da rade, osim da nas čekaju, a Azanjke se ubiše na njivama. A, znaš li ti, burazeru, šta je to kada se ovde slije svaki mesec 1.500 penzionerskih penzija i hiljadu plata? Pa, od nas živi Smederevska Palanka!
- Imamo za piće, skupimo poneki dinar da pevaljka mrdne i počne da peva i - nama dosta - zaključi Petar Ristić. - Bubanjac, ne zabušavaj i raširi tu harmoniku! E, sin mi je manevrista.

VOZ OD KAFANE
- Gde ćeš većeg voza od kafane! - potvrđuje Dragiša Milošević zvani Bomba (74), radio na obezbeđivanju saobraćaja, a od ćerke Zorice Batić oba unuka, Darko i Zdravko, su mu već na železnici. - Ima 15 godina kako sam sišao "s točka", a još čujem kloparanje, posebno noću.
- Kafana jeste voz, putuju ljudi u njoj, a ona stoji - poče Nikolić. - A konobar je kondukter. I, nema mašinovođe. To je bitno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)