MLEKO i mlečne prerađevine su u protekloj godini zabeležili najveći rast poskupljenja među prehrambenim namirnicama. Od prošlog januara ovi proizvodi su u proseku poskupeli za trećinu, a domaći potrošači za ove namirnice izdvajaju više novca od suseda.
"Dnevno", pasterizovano mleko, zavisno od proizvođača i trgovine, sada košta od 53 do 62 dinara, dugotrajno mleko od 70 do 80 dinara, a jogurt je dostigao protivvrednost evra, odnosno 82 dinara. U manjim prodavnicama, međutim, ove namirnice skuplje su za pet do deset dinara, pa se tako litarski jogurt plaća oko 90 dinara.

Promet

Visoke cene mleka i mlečnih proizvoda i niske prosečne srpske zarade automatski su se odrazile i na slabiji promet. Iako mlekari i trgovci ne žele da iznesu zvanične podatke, osetno je smanjena prodaja, posebno kiselomlečnih prerađevina i sterilnog mleka. To se posebno odnosi na manje trgovine, gde je prodaja gotovo prepolovljena. U njima se uglavnom pazari jeftinije dnevno mleko, a, kako kažu, "u velikom luku zaobilaze jogurti i pavlake". Posebno je smanjena prodaja mleka u unutrašnjosti, gde su prosečne plate ponegde i upola niže od republičkog proseka.
U Srbiji danas ima oko 230 mlekara - od toga 12 velikih, koje godišnje otkupe i prerade više od 900 miliona litara mleka. U zemlji se godišnje proizvede ukupno oko 1,6 milijardi litara mleka. Dobar deo se i naturalno potroši, najpre za proizvodnju sira, kajmaka, ali i za stočnu hranu. Na to odlazi čak petina ukupne proizvodnje, kažu u Privrednoj komori Srbije.
Ulaganja
U vreme kada stočni fond godišnje opada po stopi od 1,5 do 2 odsto, proizvodnja mleka se stabilizovala do nivoa minimalne potrošnje, koja je na nivou nerazvijenih zemalja i iznosi 70 litara po stanovniku godišnje. Trenutno u Srbiji ima manje od milion grla goveda - kao i 1910. godine. Sa smanjenjem broja grla, rastao je broj mini mlekara. To vreme poklapa se sa privatizacijom industrije mleka, u kojoj danas više nema društvene imovine.
- Gotovo sve vodeće fabrike mleka dobile su nove vlasnike. Najveće srpske mlekare, njih pet, kupio je britanski investicioni fond "Salford", koji je postao vlasnik 47 odsto industrije mleka u Srbiji - podseća Branislav Gulan, stručni saradnik PKS. - U prve tri godine uložio je oko 200 miliona evra, što je čak za pet odsto više od plana. Bez obzira na to, epitet monopoliste ga nije zaobišao. Tome je posebno doprineo stav Komisije za konkurenciju, koja je tim povodom prošle nedelje naložila posebne mere u ovoj oblasti.

Sistem

Sa privatizacijom "Imleka", pod "kapu" britanskog fonda stigle su i mlekare Kraljeva, Petrovca, Čačka, Požarevca, Šida i Vršca, koje su poslovale u sistemu ove beogradske mlekare, najveće na Balkanu. Potom kupuju "Mlekaru Novi Sad", drugu po veličini u zemlji (a sa njom postaju vlasnici i mlekara u Odžacima i Pivnicama), pa mlekaru u Subotici. Zatim na red dolaze mlekara u Zemunu i Zaječaru. Sve one uključene su u sistem "Denjub fuds" grupe ("Dunav hrana sistem"), koje posluju u sastavu "Salforda".
U zapadnoj Evropi zarada u ovom poslu iznosi od 10 do 12 odsto, a na riskantnom srpskom tržišu može sve da se izgubi, ali i da se zaradi nekoliko puta više. Ambicija "Salforda" je da ovde napravi industriju hrane za ceo Balkan, a kako je njihov investicioni ciklus pet godina, već tokom ove godine moći će sa akcijama ovih mlekara da izađu na Londonsku ili Frankfurtsku berzu.

Kvalitet

Naši sagovornici iz Privredne komore ističu da je privatizacija mlekara doprinela da se poboljša kvalitet mleka i da se usklađuje sa zahtevima standarda EU. Najveći deo mlekara uveo je sisteme za obezbeđenje zdravstvene bezbednosti proizvoda "hasap".
- Mora se priznati da su dosta uradili kako bi poboljšali kvalitet mleka, razvili farmerstvo, ali je najveći problem što su zadržali niske otkupne cene - podsećaju stručnjaci.
Analizirajući dosadašnje tokove tržište mleka u Srbiji, mnoge mlekare su dobro prošle, ali ima i onih koji nisu zadovoljni. To je slučaj sa pirotskom, užičkom i pančevačkom mlekarom, gde novi vlasnici nisu ipunili ugovorne obaveze, pa je zatražen raskid ugovora.

Promene

Preuzimanje industrije mleka i tržišta nagoveštava nove tendencije, a to je da će mali proizvođači biti istisnuti, jer će za velike mlekare moći da proizvode samo farmeri sa najmanje 50 grla krava.
- Istovremeno, dok seljaci u Srbiji, (registrovano je 778.000 gazdinstava) dobijaju malo novca za predato mleko, najmanje u regionu, ono je u prodavnicama skupo za građane. Da stvar bude još komplikovanija, država za premije za mleko godišnje utroši 3,5 milijardi dinara, što je ubedljivo najveća pomoć koju dobija i jedan deo naše poljoprivrede.
Gde odlazi taj novac?
Za onoliko koliko država premira mleko, za toliko mlekara smanji otkupnu cenu i krug se nastavlja. Stručnjaci predlažu da taj novac, umesto mlekarima, država direktno da proizvođačima.

DOBRI PRIMERI
Primer uspešne privatizacije je i somborski "Somboled", koji je kupila hrvatska kompanija "Lura", a od prošlog meseca je u sistemu francuskog "Laktalisa", koji je lane preuzeo ovu zagrebačku firmu. Valja spomenuti da je francuski "Bongren" kupio zrenjaninski "Mlekoprodukt".

KO PROVERAVA KVALITET
Centralni problem u "slučaju mleka" i samoj proizvodnji mleka je nedovoljno organizovan otkup, iako su najveće mlekare u zemlji privatizovane.
- SA druge strane, destimulativna je i otkupna cena mleka, a tokom 2007. godine uglavnom se u proseku plaćalo po 20 dinara za litar sirovog mleka, što je jeftinije od 1,5 litara flaširane vode - kažu stručnjaci.
Uz to, vodeće mlekare, odnosno njihove laboratorije su u velikoj meri "skidale" kvalitet sirovog mleka po osnovu mikrobiološke neispravnosti, raznih nečistoća, nivoa proteina, masnoće... Na taj način "padala" je i cena u otkupu. A, mali, neorganizovan proizvođač nije imao mogućnost provere u drugoj laboratoriji.
Još nisu zaživele u praksi takozvane nacionalne laboratorije, kao što je to slučaj u EU, gde bi farmeri mogli da provere ove rezultate.

SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, NAJAVLJUJE
PREMIJE SELJACIMA


MODEL premija za mleko uskoro će se promeniti, najavio je u petak, u izjavi za "Novosti", Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede. Prema njegovim rečima, ideja Vlade je da direktno podstiče proizvođače, a ne mlekare. Država će stimulisati gazdinstva po broju grla umesto po masnoj jedinici mleka. Svaki poljoprivrednik dobijaće 70 evra po junici, a plaćaće se i za drugu stoku.
- Tako proizvođači neće zavisiti od premija mlekara - ističe Milosavljević. - Potrebno nam je, ipak, još malo vremena da napravimo model. To nije jednostavno i možda će potrajati.
Mleko u Srbiji skuplje je nego u regionu, a ministar Milosavljević ocenjuje da za to ima - "i opravdanih i neopravdanih razloga".
- Neke zemlje, poput Crne Gore, ukinule su PDV na mleko, dok neke druge uvoze mleko slabijeg kvaliteta od ovog koje mi pijemo - objašnjava Milosavljević. - Kod nas je skuplje mleko, ali i ostali inputi u proizvodnji, poput ambalaže. Redovno sam na terenu, i tvrdim da proizvođači misle da je i ova cena nedovoljna.
Milosavljević ne želi da procenjuje da li postoji monopol na mleko u Srbiji.
- Šta bismo radili da nam, umesto jedne velike kuće, poput "Salforda", dođe druga, na primer "Danone"? Bilo bi slično, ili još nepovoljnije - zaključuje ministar poljoprivrede.(M. Č. P.)