Čovek u nečovečnom vremenu

B. Stelja

subota, 28. 07. 2007. u 19:12

Човек у нечовечном времену
U Sabornoj crkvi parastos povodom petnaestogodišnjice smrti lidera krajiških Srba i akademika Jovana Raškovića. Ma koliko želeo da zakrili Srbe u Hrvatskoj od rata, Raškoviću to nije pošlo za rukom jer su ga u tome sprečili fireri iz Zagreba, Beograda i Kn
POVODOM petnaestogodišnjice smrti akademika Jovana Raškovića u subotu je u beogradskoj Sabornoj crkvi održan parastos ovom psihijatru, naučniku i osnivaču Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj. Rašković je rođen u Kninu, a preminuo u Beogradu. Iza njega je ostalo stotine naučnih radova, publikacija, monografija. Svoja znanja delio je sa studentima univerziteta širom Jugoslavije, zatim u Londonu, Hjustonu, Rimu...
Za njega će se, međutim, prvenstveno vezivati borba srpskog naroda za svoja prava u Hrvatskoj.
- Minulo je petnaest godina otkako je akademik Jovan Rašković napustio ovaj metežni svet i otišao tamo gde se čeka život budućeg veka - rekao je Svetozar Borak, profesor Bogoslovije u manastiru Krka. - Otišao je onaj koji je s nesebičnim darom lečio uzburkane i obolele duše svih ljudi koji su od njega zatražili pomoć, bez obzira na naciju, veru, stalež i uverenje. Srbi u Hrvatskoj su ostali bez onoga u koga su verovali da ih može zakriliti u smutnim vremenima i ratnoj opasnosti.
- Danas, deceniju i po od Jovanove smrti - nastavio je Borak - sa izbistrenim pogledom na vreme pred sam početak rata, na ideje, projekte i ljude koji su ih nosili, vidimo da su njegovi snovi o miru bili samo plod donkihotovske plemenite želje i čežnje. Ratni lavež i režanje nadjačali su tada Raškovićev glas vapijućeg u pustinji. Koliko god želeo da zakrili Srbe u Hrvatskoj od rata, naš “ćaća” to nije mogao jer su mu na tom putu stajali fireri iz Zagreba, Beograda i Knina, a bez sumnje i neki drugi, moćniji. Jovan Rašković je bio čovek u nečovečnom vremenu i okruženju. Bio je ličnost, a ličnost je po svojoj prirodi usamljena.
Šta danas, petnaest godina od upokojenja Jovana Raškovića, vidimo u Hrvatskoj, koja je bila Jovanova domovina, za koju je poverovao da može biti demokratska i građanska, da može biti streha i za srpski dom - upitao je Borak. Gde je danas Jovanova vera da je besna mržnja na Srbe u svim slojevima hrvatskog društva samo prolazna bolest, mada se ta prolaznost meri vekovima?
- Vidimo, eto, danas samo tužnu činjenicu da je Jovanova vera bila epimetejska, lepa utopija univerzalne vrednosti, bez nade za ostvarenje na prostoru Hrvatske - rekao je Borak. - Vidimo da su ratni doboši zaglušili njegov vapaj za mirom, da je nad Srbima u Hrvatskoj izvršen zločin genocida, i da se i danas, u toj državi koja sebe najavljuje uskoro u Evropskoj uniji, praktikuje etnocid i kulturocid. U Hrvatskoj se i danas provodi etničko čišćenje nad Srbima. Ono se izvodi začudnim marom, perfidnošću i cizeliranošću kakvoj nije moguće naći takmaca. U tom poslu u hrvatskom društvu postoji opšta saglasnost.
Navodeći primere iz kojih se vidi u kakvoj su situaciji Srbi danas u Dalmaciji, Borak je rekao:
- U poslednjoj godini dana u Parohiji kistanjskoj umrlo je 60 pravoslavnih srpskih duša, troje je kršteno, jedan par je venčan. U godini 2004. u Dalmatinskoj eparhiji bilo je 8.500 srpskih pravoslavnih duša, kršteno ih je 145, venčano pet parova, a opojano 265 umrlih. A pre 429 godina u Dalmaciji je bilo 13.297 srpskih pravoslavnih duša. Godine 1840. samo u zadarskom, kninskom i drniškom distriktu bilo je 28.685 Srba pravoslavne vere. Danas u Dalmatinskoj eparhiji više dece rode popadije za godinu dana nego sve ovdašnje Srpkinje zajedno.
- Jovana Raškovića - rekao je Borak - često su pratili paradoksi, pa priložimo još koji. U opštoj navali prozelitske prakse po dalmatinskim gradovima gotovo po pravilu biva da se od pravoslavnog oca Srbina i pravoslavne majke Srpkinje rodi dete Hrvat ili Hrvatica. U Jovanovom rodnom Drnišu sin “čelik Hrvat” na pravoslavnom groblju iskopava kosti pravoslavnog oca, koga je opojao pravoslavni sveštenik, i prenosi ga na rimokatoličko groblje.
Po rečima Boraka, danas se u Kninu ne može zamisliti mogućnost upotrebe ćirilice u školama. A Pavelićeve ustaške vlasti, već 1942. godine u tom gradu dozvoljavale su srpskim đacima da pišu i čitaju ćirilicu.
Danas u najplodnijem delu Dalmacije, u Ravnim Kotarima, stotine hektara zemlje, koja po svim pravima, katastrima i sudovima, pripada Srbima, prisvojili su Hrvati.
- U Islamu Latinskom srušene su sve srpske kuće - kazao je Borak. - U tom selu 90 domaćinstava ostalo je bez ikakvog krova i zida. Materijal od ruševina je odvezen, teren poravnat pa zasađen rastinjem. Potom je proglašen zelenom zonom i na njemu je zabranjeno bilo šta graditi. Islam Latinski sustigla je sudbina drevne Kartagine. Još samo treba da ga posole.
- Verujemo da Jovan čak ni u misaonom iskustvu nije mogao da projektuje ovakav položaj svoga naroda u bilo kakvoj Hrvatskoj, a pogotovo ne u onoj koja se priprema za ulazak u Evropu.
Čovek plemenitih ideja i čovekoljubivih pregnuća, Jovan Rašković za nas Srbe iz Hrvatske, ali i šire, ostaje osvećena individualnost i neponovljivost kakvoj se više ne treba da nadamo u njegovoj rodnoj Dalmaciji - zaključio je Borak.

VELIKI PROROK

- DOKTOR Rašković je stajao na svojoj gori Navav, kao nekada veliki prorok Mojsije i u daljini gledao zelene dalmatinske krševe, među koje nakon izbeglištva više nije svojom nogom kročio - rekao je mitropolit dabrobosanski Nikolaj. - I pred njim je uvek lebdeo lep san. Onaj o povratku na ognjište, ali je tek pred smrt uvideo da do njega, ipak, neće doći.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

kety

28.07.2007. 22:16

pa vi novinari ste pravi poltroni. dali bi se setili jovana raskovica da on nije otac sandre raskovic ivic? dok mu cerka nije bila funkcioner niko ga se nije setio, pa ne mora ni sada, ali je to po kominterninom nalogu.

Srbislava Horvat

29.07.2007. 14:35

Prosto ne znam ko nas je vise zaduzio: Sanda ili njen otac. U svakom slucaju, retke su porodice koje iza sebe ostave "delo" takvih razmera: jos dugo ce se brojati popapljena sela, granatirani gradovi, ubijeni, izbegli, prognani, "humano preseljeni".... A svi su izgledi da ce se Sandin rad na "nasoj stvari" na Kosovu meriti slicnim arsinima...