Samo odabrani imali prezime

Zoran NIKOLIĆ

13. 12. 2003. u 17:56

Само одабрани имали презиме
0
AKO želite da utvrdite svoje precizno poreklo, nekoliko vekova unazad, odmah vam sleduje upozorenje - ne čeka vas nimalo lak posao. Naši preci su se često selili, neretko bukvalno bežali, a pod silnim vojskama, haračima i nemaštinom nije bila retkost da menjaju i prezimena. Ili ih - nisu ni imali.
U takvoj zbrci odvažili su se da istražuju poreklo mnogih srpskih porodica bračni par Radomir Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, etnolozi, naučnici, entuzijasti...

AUSTRIJSKA EVIDENCIJA
- Mnogima je danas malo poznato da Srbi pre perioda vlasti Miloša Obrenovića, dakle do 19. veka, u suštini, nisu ni imali prezimena - objašnjava Radomir Rakić, inače predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu. - Prezimena su bila “privilegija” vlastele, tako da od nemanjićkog perioda imamo Brankoviće, Mrnjavčeviće ili, na primer, Hrebeljanoviće. Međutim, kmetovi koji su živeli i radili na njihovim posedima nisu imali prezimena, jer su imena bila sasvim dovoljna da bi se znalo o kome je reč.
Tek u posebnim slučajevima, kada bi se desilo da se na kmetstvu zadesi da postoje imenjaci, oni bi dobijali neku vrstu nadimka, koji je zamenjivao prezime, i to bi govorilo kako je to nečiji sin (Milošev), ili bi mu “prezime” nastajalo po zanatu (“Štitarov”, “Kovačev”). Sin udovice je vremenom postajao “Udovičić”. Dešavalo se da i njegovi potomci ponesu isto “prezime”, ili ga dobiju, kasnije, po samom ocu.
- Precizna prezimena nastala su kasnije, i to prvo kod onih Srba koji su živeli u zapadnim krajevima, odnosno Austriji - objašnjava Rakić. - Austrija je imala razvijen poreski i vojni sistem, i prezimena su postala neophodna da bi se tačno znalo o kome je reč.
Kod nas proučavanje etnologije, odnosno porekla porodica, naučno počinje sa Jovanom Cvijićem, koji osniva posebnu disciplinu “antropogeografiju”. On je okupio studente, učene ljude, ali i sveštenike, koji su na osnovu njegovog upitnika skupljali podatke, i tako je nastao Srpski etnografski zbornik, koji je obrađivao naselja, ali i poreklo stanovništva.
- U tim knjigama su objavljivane monografije određenih predela, tako da je tada obrađen značajan deo srpskog etnografskog prostora - dodaje Rakić. - Nažalost, sa tim poslom se posle Cvijića prvo usporilo, a posle Drugog svetskog rata gotovo sasvim stalo.
Danas Rakić sa suprugom proučava poreklo različitih porodica služeći se veoma obimnom literaturom, i priznaje da je najviše onih koji žele da saznaju svoje poreklo iz zapadnih delova nekadašnje SFRJ, iz Bosne i Krajine.

MENJALE SE I SLAVE
- SRPSKO stanovništvo, prema Cvijićevim rečima, pomeralo se duž cele teritorije od Veleske klisure do Zagrebačke gore - objašnjava Rakić. - Tako da nisu postojale samo poznate, organizovane seobe, već je bilo mnogo manjih. Sledeća teškoća je u tome što su mnogi bili primorani da, pod Turcima, menjaju prezimena.
Rakić podseća, na primer, na jeziv običaj Turaka, da uzurpiraju pravo prve bračne noći. Posle toga su se neretko dešavala ubistva turskih zulumćara, ali i čedomorstva, rađanje vanbračne dece... Oni koji zulum nisu mogli da trpe, posegli bi za kamom i osvetili se, ali da bi sačuvali i svoju glavu i porodične, morali bi u bežaniju...
- Odlazili bi u druge krajeve, ili preko Save, ili kod drugog turskog velmože - objašnjava Rakić. - Samo, ovog puta bi ponudili da mu, kao kmetovi, obrađuju zemlju, ali pod drugim imenom. Čak i moji preci, Banjci, imali su slično iskustvo, i pošto su ubili Turčina, pobegli su vođeni Rakom, pa su postali Rakići. Turci su bili vešti, i kada bi se potera raspitivala o novopridošlima, pitali bi i za krsnu slavu novih kmetova, pa su, da bi se “maskirali”, naši preci brzo menjali i slave.
Najveća želja Radomira Rakića je da se sav materijal vezan za naše stanovništvo, rodoslove i poreklo sistematski obradi i elektronski arhivira. Tako bi, objedinjena i sistematizovana na jednom mestu, ovakva “arhiva” bila od neprocenjivog značaja za našu celokupnu kulturu i etnografiju.

DUBOKO KORENJE
MNOGE izreke su vezane za seobe naših predaka. Jedna je vezana za Hercegovinu, kada se kaže da ona “ceo svet naseli, a sebe ne raseli”.
- Upravo, kad smo obrađivali ovaj kraj, zahvalio nam se i poznati pevač grupe “Divlji kesten” Igor Starović - dodaje Rakić. - Tamo smo pronašli njegovo poreklo od godine 1600. iz sela Samobor u istočnoj Hercegovini.

PUTEŠESTVIJA PLEĆIĆA
DA bismo shvatili koliko je ozbiljan rad na istraživanju porekla pojedinih porodica, Rakić nam je predstavio poreklo i put porodice Plećić.
Naime, oni potiču iz sela Vrelo, u okolini manastira svetog Petra i Pavla blizu Bijelog polja. Odatle odlaze podno Lovćena, na brdo Ozovica, i po starom selu uzimaju prezime Vrelići. Odatle, bežeći od kuge, 1620. godine odlaze u Konavle, u selo Vrgat.
Po tadašnjem starešini Đorđu, koga su zvali Jergo, počinju da nose prezime Jergović, ali ih vlasti ondašnje Dubrovačke republike prozivaju Jerkovićima. Posle zemljotresa 1677. godine eto ih u okolini Gabele, u selu Struge pored Neretve.
Tu se zadržavaju nekoliko decenija pa odlaze u okolinu Jajca, u selo Perućica, gde su ih, prema prethodnoj nastambi nazvali Strugalovićima. Tu su se i razdelili u nekoliko porodica, a prema jednom od potomaka - Pleću, dobili su današnje prezime.
Tridesetih godina 19. veka, za vreme Miloša Obrenovića, sele se u novooslobođenu Srbiju, u okolinu Valjeva, u Valjevsku podgorinu. Ovo čudno istorijsko putešestvije završavaju u selu Osladići, gde ih i danas ima više od 150.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

baunti

16.09.2013. 18:06

Ovo je tacno. Isto tako je tacno da je cest obicaj bio, pogotovo od srednjevjekovnog perioda, da kmetovi dobijaju prezime po vlastelinu na cijoj su zemlji zivjeli. Zbog toga su postojala citava sela sa hiljadama ljudi koji su imali isto prezime.

Свевлад

25.07.2018. 07:46

Оволику којештарију без историјске отпоре и грађе, тачније НАМЕРНУ И ЦИЉАНУ ПЛАЋЕНУ ЛАЖ, нисам скоро ни у "бошњачким" хисторијама написаним у Холидеј Ину 1993. античке године видео! Ћате и мастиљаре плаћене, мора то много боље, али мнооогооо...Инфантилно, јадно и испред свега лако проверљиво! ;)