ZA samo šest meseci u Srbiji je na recept izdato oko 3,5 miliona antibiotika! Ovo, nažalost, nije realna slika, jer mnoge privatne apoteke ove lekove prodaju bez ikakvog lekarskog nalaza ili recepta.

Problem je što ovakvo samolečenje ne samo što može da dovede do otpornosti na antibiotike, već i do smrti!

- Najveći problem jeste prekomerna upotreba antibiotika - upozorava prof. dr Miomir Pelemiš, načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju Klinike za infektivne bolesti. - Ovo se najviše odnosi na pacijente koji nemaju dokazanu bakterijsku infekciju. Time se potpomaže razvoj štetnih, a uništavaju takozvane dobre bakterije u organizmu.

Da Srbija zauzima zlatno mesto po nekontrolisanoj potrošnji antibiotika nedavno je potvrdio i Evropski projekat praćenja potrošnje lekova. Uz to, Svetska zdravstvena organizacija stalno upozorava da godišnje umru stotine hiljada ljudi jer su bakterije sve otpornije na lekove.

- Za svaku bolest postoji pravilo koliko dugo se mora lečiti i kako se pije antibiotik - objašnjava dr Pelemiš. - Treba ukazati na veliki problem nedostatka novih antibiotika. Neke od bakterija koje uzrokuju po život opasne infekcije kao što su sepsa, upala mozga, srčane maramice ili kostiju postale su otporne na sve postojeće antibiotike.

NI KAZNI SE NE PLAŠE Ni apotekari ne haju mnogo kada je u pitanju ispunjavanje želje njihovih „mušterija“. Tako, ni kazne od 300.000 do milion dinara ukoliko daju lek mimo režima izdavanja, ne zaustavljaju pojedine privatne apoteke da prodaju antibiotike bez recepta. Građani, ipak, gotovo nikada ne prijavljuju ovakve slučajeve. - Od ukupne potrošnje antibiotika u Srbiji 30 do 50 odsto sigurno se koristi bez potrebe - ističe dr Pelemiš. - Inače, ovaj lek se najviše zloupotrebljava.

Do otpornosti organizma na ovu vrstu lekova, osim prekomernog i nekontrolisanog uzimanja, utiče i meso koje se jede. Kako kaže prof. dr Pelemiš, ono je puno antibiotika što, takođe, utiče da čovek postane rezistentan.

- Nikako se ne bi smelo dozvoliti pacijentima da sami kupuju antibiotike u apotekama - naglašava naš sagovornik. - Posebno su osetljiva deca, trudnice i hronični bolesnici. Upotreba ovih lekova može da ima ozbiljna neželjena dejstva, čak i da dovede do smrti.

A da se antibiotici dele deci i mladima „šakom i kapom“ govori i podatak da je za šest meseci izdato 88.141 kutija „hemomicin“ sirupa, 86.867 „palitreksa“, 77.747 komada „panklav“ sirupa i 56.436 kutija „cefaleksina“.

Onim nešto starijim, pedijatri najviše daju „hemomicin“ tablete - 47.303 komada, „sinacilin“ kapsule - 30.398 kutija i „amoksicilin“ kapsule - 28.082 kutije.

- Ne bi trebalo zaboraviti na stari i dobri penicilin - priča prof. dr Pelemiš. - Gde god je moguće treba davati taj lek, a nove i skupe antibiotike treba čuvati za teške i po život opasne infekcije, za pacijente koji leže u bolnicama.