MLADI su uglavnom nezainteresovani za izbore i njihovi glasovi neće imati ključni uticaj na rezultat glasanja. Njihova pasivnost i otpor prema politici nisu od juče, pa stranke na kratak rok tu ne mogu ništa da promene.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali razloge za ovakav stav najmlađih birača vide uglavnom u lošoj ekonomskoj situaciji.

- Mladi imaju četiri osnovna cilja: da, po završetku škole, nađu posao, da dobiju pristojnu platu, da reše stambeno pitanje kako bi zasnovali porodicu i da ostvare karijeru. Od svega ovog ne mogu ništa da dobiju, a za to krive i stranke vlasti i opoziciju - kaže za naš list sociolog Milan Nikolić.

Srđan Bogosavljević, direktor agencije „Stratedžik marketing“, navodi da sva istraživanja pokazuju da su za izbore najmanje zainteresovani najmlađi i da interes za politiku raste sa godinama.

- Mladi ne mogu da utiču na izborni rezultat. Em ih je manje, em manje izlaze na izbore - kaže Bogosavljević. - Oni su i najmanje spremni da se opredele za koga će glasati. Za politiku je zainteresovana vrlo mala grupacija, i to u gradovima.

Da je omladina oduvek imala slabo interesovanje za izlazak na izbore tvrdi i psiholog Žarko Trebješanin. Ta nezainteresovanost, mišljenja je on, sada je još veća, osim ako mladi nisu u strankama. A takvih je malo, svega oko jedan odsto.

- Dodatni problem, kada su ovi izbori u pitanju, jeste jaka kampanja belih listića. Mladi bi mogli da pomisle da je ta akcija poziv na bunt, a pošto su oni skloni buntu postoji opasnost da se priklone belim listićima - smatra Trebješanin.

GODIŠNjE 75.000 PUNOLETNIH SRĐAN Bogosavljević navodi da se broj birača između dva izborna ciklusa po osnovu starosne granice povećao za oko 300.000. Prvi put na izbore u maju mogu da izađu birači koji su punoletni postali 2009, 2010, 2011. i ove godine, a godišnji prirast bio je oko 75.000.

Kada je reč o strankama, naš sagovornik kaže da najviše pažnje najmlađim biračima poklanja LDP, dok DS ima jak podmladak, ali im se ne obraća na pravi način.

- Ako žele nešto da promene, mladi moraju da budu organizovani kao grupa koja zna šta hoće. Tek tada bi možda naterali stranke da obrate više pažnje na njih - iznosi Trebješanin.

Milan Nikolić ističe da mladi nemaju čvrsto opredeljenje prema nekoj stranci, već se opredeljuju za put ka EU, ekonomski razvoj, zapošljavanje, dolazak stranog kapitala, reformu obrazovanja, i kroz to gledaju partije. Mišljenja je da se o mladima ne vodi dovoljno računa i da je briga o njima i u ovoj vladi bila vrlo slaba.

Inače, između dva izborna ciklusa pravo glasa steklo je oko 300.000 birača, a u strankama su svesni da je ovo kapital za koji se valja boriti.

- U našu stranku u poslednje četiri godine učlanio se ogroman broj mladih - kaže portparol SPS Đorđe Milićević. - Oni su po prirodi buntovnici i levičari i prirodno je da se opredeljuju za našu stranku koja je jedina autentična levičarska partija.

I naprednjaci očekuju podršku mladih ljudi.

- Borba za promene koju vodimo je borba za budućnost i ostanak mlade generacije u zemlji. Upravo mladi su najviše zainteresovani za izbore i uz njihovu pomoć pobedićemo 6. maja - uveren je Marko Đurić, funkcioner SNS.

Đorđo Žujović, predsednik omladine LDP, kaže da njegova stranka akcenat stavlja na obrazovanje.

- Reforma školskog sistema, modernizacija obrazovnog programa, usklađivanje profesija i tržišta rada smernice su o kojima želimo da razgovaramo sa mladima u ovoj kampanji - ističe on.