Sećanje na logor smrti Jadovno

POVEST "Jadovna", prvog logora smrti u Evropi, u kome je tokom leta 1941. stradalo više od 40.000 ljudi, biće prvi put predstavljena u Beogradu. U četvrtak, u Ruskom domu u 18 časova biće otvorena izložba koju organizuje udruženje "Jadovno 1941", a na kojoj će biti predstavljene fotografije i zapisi koji svedoče o ovom tragičnom istorijskom događaju.

Iako prvo masovno stratište u Evropi, u kome je mučki ubijeno 38.000 Srba i oko 2.000 Jevreja, o "Jadovnu" se u posleratnim decenijama ćutalo. Nije ga bilo ni u u udžbenicima. Hiljade tela stradalih muškaraca, žena i dece i danas počivaju u kraškim jamama Velebita, gde se logor nalazio.

- Pod "Jadovnom" se podrazumeva kompleks logora Jadovno - Gospić - Pag. To su bili ozloglašeni logori smrti gde su prvo dovođeni ugledni Srbi, a onda srpski i jevrejski narod redom, isključivo da bi bili ubijeni - kaže za "Novosti" istoričar dr Milan Koljanin. - Žrtve su sistematski dovođenje sa cele teritorije NDH, koja je i ozakonila postojanje logora.

Istoričar Đuro Zatezalo prvi se detaljno pozabavio ovim pitanjem i poimence pobrojao 10.500 stradalih. Njihov ukupan broj procenio je na 40.123.

Da se stradanje na Velebitu, Pagu i u Gospiću ne zaboravi, trude se članovi udruženja "Jadovno 1941", osnovanog 2010. godine.

- Smatramo svojom obavezom da istinu o jadovničkom stradanju prenesemo javnosti. Činimo to putem našeg sajta, dokumentarnog filma čije snimanje je u toku i izložbi, poput ove "Moje Jadovno" - objašnjava predsednik udruženja Dušan Bastašić. On je u nekoj od 30 kraških jama-grobnica izgubio dvojicu deda i strica od 18 godina.