Podvig godine: Heroji koji ne daju da dobrota nestane

HRABROST i nesebičnost. Neustrašivost, predanost i ljudskost. Malo je onih koji zaslužuju ove epitete, a „Novosti“ su ih i ove godine okupile na dodeli zlatnih i specijalnih plaketa u akciji „Najplemenitiji podvig godine“. Pola veka naše akcije obeleženo je u ponedeljak na svečanosti u Skupštini grada Beograda, gde su se sa novim junacima sreli i heroji koji su nas proteklih decenija svojom plemenitošću zadužili i zaslužili ovo priznanje.

Svetlosti pozornice u ponedeljak su ponovo, pedeseti put, bile uperene na naše podvižnike, obične ljude u neobičnim situacijama. Njima su aplaudirali patrijarh srpski Irinej, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, šef kancelarije Vlade za KiM Aleksandar Vulin, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Predrag Marić, umetnici, profesori, oficiri... Plakete su im uručili akademik Matija Bećković i direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ Manojlo Vukotić.

Plaketa za najplemenitiji podvig ove godine dodeljena je čuvenom reditelju Emiru Kusturici za izgradnju Andrićgrada.

Teško je bilo zadržati suze, ne zaplakati, zajedno sa Milkicom Trikić, majkom Jelene Trikić, koja je izašla da primi zlatnu plaketu za podvig godine koja je posthumno dodeljena njenoj kćerki. Teško bolesna, Jelena je odlučila da odbije lečenje da bi rodila.

- Ovo priznanje je za mog unuka Nikolu - jecajući je rekla Milka. - Za njegovu hrabru mamu Jelenu, moju ćerku. Njena žrtva da svojom dobrovoljnom smrću podari život svom čedu, nije uzaludna i zaboravljena.

Zastao je dah publici kada je na platnu krenula priča o neustrašivom pilotu, majoru Goranu Saviću. Žrtvujući sopstveni život, do poslednjeg trenutka ostao je u avionu koji je padao iznad Nove Pazove, pokušavajući da sačuva živote na zemlji. Uspeo je, i to je platio životom. Posthumno priznanje primio je njegov brat Bojan Savić.

- Goran je bio ponos naše porodice, a danas je heroj svim prijateljima, komšijama, deci, ljudima koji ga nikada nisu upoznali. Čojstvo, viteštvo i junaštvo moramo uvek promovisati - suzdržavajući suze, rekao je Bojan Savić.

Buran aplauz prolomio se kada je na podijum izašla mala Danica Zorić. Devetogodišnja devojčica iz Božetića kraj Nove Varoši morala je da odraste prerano. Kada je majka napustila, na nju je pao teret brige o ocu i dva brata. Zlatna plaketa za dečji podvig biće joj makar mali podstrek da i ubuduće bude požrtvovana i predana.

- Kad stignem kući, poneću plaketu u školu da se radujem sa drugovima i mojom učiteljicom Bosom Šaponjić. Radovaću se i sa mojima u kući. I sa majkom... Ona nam se vratila. Srećna sam što će me i ona sačekati. A ja ću je zagrliti. Ovako: jako, jako - kazala je mala Danica, ostavljajući publiku bez reči. Sve u sali raznežila je kada je hrabro uzela mikrofon u ruke i odrecitovala pesmu „Sveti Sava“.

Zajedništvo u plemenitosti i timski duh nagrađeni su i ove godine zlatnom plaketom za kolektivni podvig. Dobitnici su članovi posade ledolomca „Greben“ koji su zimus spasli Smederevo od katastrofalnih poplava.

Suze, aplauzi, zadivljenost nastavili su da se smenjuju i dok su na scenu izlazili dobitnici specijalnih plaketa. Neven Krnojelac i Draža Vuković na Tjentištu su iz smetova spasli 16 putnika iz četiri zavejana automobila. Senad Zećirović i Srđan Stolić zaslužni su što se autobus sa 50 putnika nije survao u Sićevačku klisuru kada je na njega pala odronjena stena. Srednjoškolci Nemanja Beljić iz Trstenika i Dušan Arsekić iz Ivanjice spasli su letos vršnjaka Mladomira Joksimovića koji se davio u Moravi.

Divljenje je izazvao i Užičanin Rade Jezdić koji je izvukao Lazara Sebastjanovića priklještenog u prikolici koja je klizila ka ponoru, kao i Dragan Kostadinović iz sela Prekodolce koji je, sa povređenom rukom, pritekao u pomoć povređenima u eksploziji kamiona, zajedno sa Slavkom Veličkovićem koji je nastradao pomažući drugima. Zimus se istakao i Dragan Vuković iz Srezojevaca podno Suvobora koji je, iako bez ruke, očistio više od 200 kilometara seoskih puteva.

Nagrađeni su i hrabri vatrogasci iz Vranja koji su u zavejanom selu Smiljevići, na vrhu planine u poslednjem trenutku spasli sedmoro Stankovića.

Priznanje je dodeljeno i Mirsadu Hodžiću, Mehu Ugljaninu i Omeru Hodžiću koji su protekle zime učestvovali u stotinama spasilačkih akcija na Pešteru.

Mila Kokotović Javorina darivala je sirotišta, crkve, manastire, a jeromonah Kiril dobio je specijalnu plaketu jer je uspeo da sačuva i oživi manastir Draganac u Kosovskom Pomoravlju gde je došao 1999. godine.

- Uzvišena akcija „Novosti“ svedoči da je ljudska dobrota neprolazna. I da će trajati. Podvižnici su kao sveće. U tmini, svakojakoj, oni šalju svetlost ljudskog lica, duše i srca - rekao je monah Ilarion, starešina manastira Draganac, koji je primio priznanje umesto jeromonaha Kirila.

I jedan grad ove godine postao je - podvižnik. Na predlog roditelja preminulog mladića Ivana Batinića, građanima Obrenovca pripala je plaketa jer su se nesebično borili za bolesnog momka.

KUSTURICA: ŠTA BI DRUGI DALI?

Iako nas je mimoišla Renesansa naši veliki ljudi su u svetska humanistička dostignuća ostavili svetske domete. Od Tesle do Milankovića, od Ruđera Boškovića do Pupina. Od Selimovića i Andrića, od Njegoša do Bećkovića, od Nušića do Kovačevića, itd.

Šta bi drugi da su na našem mestu?

Kako god se osvrneš unazad, u koji god vek zaviriš po jedan velikan bez kojeg svetska istorija ne bi mogla. Šta bi se desilo I phoneu number 5 ako bismo tražili da iz njega povuku Teslin doprinos!? Ne bi ga bilo! Šta bi bilo sa evropskom literaturom ako ne bi bilo Andrićevog dela! Da li bi evropsko slikarstvo bilo siromašnije da u njemu nema dela Šumanovića i Lubarde.

U našoj istoriji punoj velikih ljudi, krupnih događaja i nedostižnih žrtvovanja, ima i onoga što se još ređe nalazi i što izaziva jaka osećanja. Ne bi bilo pomenutih velikana u istoriji ako iza njih ne stoje junaci koji su ovde pedeset godina nagrađivani. Retki su na svetu piloti koji, kada je avion u opasnosti ne iskoriste priliku da se katapultiraju nego ostanu u kokpitu jer preti opasnost da avion padne i ugrozi živote drugih ljudi. Ima li naroda gde se ljudi utrkuju da jedni drugima valjaju i da njihovo saosećanje pređe u akt dobročinstva i ljudskosti. Ima, ali malo! Naša slika mladih se stvara iz krivih slika stvorenih na splavovima, pričama o kriminalu i često zaboravljamo koliko među njima ima onih koji skaču u zaleđene reke da spasu druga. Gde ima da trudna majka odbije da primi infuziju i tako leči tumor na mozgu samo da ne bi naškodila dečaku koga nosi u utrobi! Odbije infuziju, rodi dete i posle toga umre.

Šta bi drugi da su na našem mestu?

Sigurno ne bi tako uporno zaboravljali da malo gde ima tako pametnih i velikih i plemenitih ljudi. Zato je važno da postoji institucija plemenitosti koju ne finansira onaj koji danas ovde finansira gotovo sve. Zbog toga kapa dole pred Kompanijom „Novosti“ koja ne da našoj dobroti da ode u zaborav. Baš kao što političke elite najčešće zaboravljaju da mi imamo što drugi nemaju! Šta bi drugi da su na našem mestu?

Da bi otklonili rđavu naviku da zaboravljamo na naše velikane i da nastavimo skoro zaboravljenu, zadužbinarsku tradiciju koju je od Nemanjića preuzeo kralj Petar a posle njega mnogi drugi. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ja smo pre dve godine izlepili Banjaluku bilbordima sa likom Ive Andrića. To je bio početak projekta Andrićgrada gde je naš nobelovac zamišljen kao domaćin u svom gradu, svim velikanima koji su učinili da naša istorija bude i ostane istorija slavnog srpskog naroda! I da ne zaboravimo da je najvažnije znati ko smo, odakle smo i gde ćemo.

BEĆKOVIĆ: I ANDRIĆEVI JUNACI

Smak sveta se približio, ali ga neće biti sve dok su na svetu brojniji oni koji se ne dvoume šta je plemenitije - nekoga spasiti iz vatre ili vode ili ga gurnuti u vatru i vodu; da li je humanije zaveštati svoje organe ili otimati i prodavati tuđe, u svom duhu, obratio se skupu Matija Bećković, predsednik žirija za Najplemenitiji podvig godine. - Koliko su neljudski činovi brojniji toliko su plemeniti podvizi nasušniji i dragoceniji. Pedeseta godišnjica akcije Najplemenitiji podvig godine srećno se poklopila sa pedeset godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću. Emir Kusturica podigao Andrićgrad, pola veka uoči 500 godišnjice na Drini ćuprije i to je najznačajniji neimarski poduhvat u Višegradu otkad je Mehmed-paša Sokolović podigao most na Drini pre 450 godina.

Sve junake plemenitosti u proteklih pola veka vidimo kao Andrićeve junake koji su krov nad glavom našli u Andrićgradu.

REAGOVANJA

POŽRTVOVANJE

Otkada je ljudi i sve dok budu postojali biće i velikih tragedija i iskušenja. Čvrsto verujem da će uvek biti i plemenitih ljudi koji su spremni i da svoj život daju za drugoga vodeći se jevanđeoskom misli: „Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“. Na svima nama je da učinimo sve da dela plemenitih i čovekoljubivih osoba budu svetli primer svim ostalim ljudima.

LJUBIŠA DIKOVIĆ, NAČELNIK GŠ VS

Iskreno sam dirnut plemenitošću ljudi koji su dobili plakete „Večernjih novosti“. Hrabrost nagrađenih koji ne štede sebe kada treba pomoći drugima trebalo bi svima nama da bude najbolji putokaz za život. Za divljenje je njihova skromnost, ali i jasna posvećenost cilju i zadatku koji su sami sebi postavili. I ova akcija pokazuje da ništa na svetu ne vredi kao učinjeno dobro i plemenito delo, čak i ako se žrtvuje i najveća vrednost - sopstveni život.

ALEKSANDAR VULIN

Ova neprolazna akcija „Večernjih novosti“ je pravi putokaz dobrote. Zadivljen sam koliko je ljudi, uprkos smutnom vremenu u kome se obesmišljavaju istinske vrednosti, spremno da se žrtvuje za univerzalno. Najuzvišenije - ljudski život drugog, nepoznatog čoveka. Da ga spasava, ne misleći na sopstvenu žrtvu. Posebno sam dirnut što veliki primeri dobrote dolaze upravo sa Kosova i Metohije. Otud, gde je danas najteže.

PREDRAG MARIĆ

Na svečanosti „Novosti“ osećali smo se izuzetno prijatno, kao među najbližima, uzbuđeno je rekao Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije posle dodele nagrada.

- Izuzetno smo počastvovani specijalnim priznanjem „Novosti“ vranjskim vatrogascima-spasiocima, ono za nas ima isti rang kao i medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, koju je dobio Vedran Tašković, komandant vatrogasnog bataljona. Ovo priznanje pripada i svim ostalim pripadnicima Sektora koji su u februaru spasli 310 ljudi od sigurne smrti.

DUŠAN KOVAČEVIĆ, DRAMSKI PISAC

- REKAO bih da je ovaj dan jedan od najlepših koji sam doživeo od kako sam se doselio u Beograd. A to je bilo pre 45 godina. Dok je svečanost trajala, i dok su dodeljivane plakete hrabrima i plemenitima, sve vreme sam se pitao zašto se ovaj događaj ne emituje direktno na televiziji. Ako ne na svim, onda makar na onima koje imaju nacionalnu frekvenciju.

UZVIŠENO

Iz Pariza sam doputovao pre dva dana kako bih prisustvovao ovoj uzvišenoj plemenitosti. Nisam mogao da propustim svečanost - dana plemenitih. Ne znam ko je od ovih divnih ljudi plemenitiji. Nikoga ne bih mogao da izdvojim. Svi su oni suvo zlato. Njihovim delima smo svi mi počastvovani.

DELA

OVA akcija je sjajna. Kao retko kada važnost je data onima koji je najviše zaslužuju - hrabrim, plemenitim, humanim ljudima. Velika dela malih, običnih ljudi. Veliko hvala „Novostima“.

TALENAT

- Ovo je jedinstvena prilika da se skrene pažnja na to da postoji plemenitost i hrabrost i da postoje ljudi koji su tim talentom izuzetno obdareni. Zato je ovaj događaj, „Najplemenitiji podvig godine“, jedna izuzetna svečanost.