Milan Ponjiger stigao kući

V. MIJATOVIĆ

27. 02. 2012. u 20:59

Četvorogodišnjak, koji je preživeo tragediju u kojoj je ostao bez roditelja, izašao iz bolnice. Sa starateljem Miroslavom Melegom krenuo u novi dom

PRVI koraci van bolničkog kruga. Nesigurni, kao i osmeh na licu Milana Ponjigera. Četvorogodišnji dečak u ponedeljak je, posle tri meseca dugog oporavka, izašao iz bolnice. Držeći za ruku svog mnogo starijeg brata od tetke Miroslava Melega i njegovog sina Luku, krenuo je u svoj novi dom.

Tri meseca mediji su pratili svaki korak dečaka koji je pobedio sopstvenu sudbinu. Danas, njegova nova porodica želi da mu pruži mir. Fizički oporavak bio je uspešan, a sada mu moraju pomoći da zaceli dušu.

- Ovaj deo priče je gotov - kaže Milanov brat i staratelj Miroslav Meleg. - Sada svi moramo da se prilagodimo novim okolnostima. Želeli smo da Milan dođe kod nas i nestrpljivo smo ga čekali. Sada želimo da mu pomognemo da što laške nastavi život.

Tek započeti život malog Milana zamalo je prekinut početkom decembra prošle godine. U smrt su se sa prozora na šestom spratu vojnog samačkog hotela u kojem su živeli otisnuli njegovi roditelji. Najpre je pala majka Ilonka. Da li je skočila sama, po dogovoru sa suprugom, ili je Palko gurnuo, verovatno nikada nećemo saznati. Trenutak kasnije, Palko je uzeo Milana u naručje i skočio. Iako je, u trenucima nervnog rastrojstva, hteo da ugasi život svoje porodice, penzionisani oficir nesvesno je svom sinu sačuvao život čvrsto ga držeći u naručju tokom pada.

DUG OPORAVAK TOKOM gotovo tri meseca koje je proveo u bolnici Milan je morao da izdrži čitav niz operacija. Imao je prelome obeju nadlaktica, podlaktica, nogu i kuka. Poslednji gips sa nogu skinut mu je pre nekoliko nedelja, i tada je započela duga rehabilitacija, kao i svakodnevne vežbe.

Ipak, kada su beživotna tela supružnika i teško povređeni dečak pronađeni, čak se ni lekari nisu usudili da se ponadaju da će se Milan uspešno oporaviti. Niko nije mogao da zamisli scenu koja se odigrala u ponedeljak ispred Univerzitetske dečje bolnice u Tirošovoj ulici u Beogradu.

Šestogodišnji Luka namešta kapu dve godine mlađem Milanu i pomaže mu da uđe u automobil. Sa zadnjeg sedišta, još zbunjen, Milan maše ručicama koje su donedavno bile u gipsu.

- Kažu nam da je danima pričao o tome kako će konačno izaći i otići kući - priča nam Miroslavljeva supruga Gabrijela.

Najteži zadatak tek je pred porodicom Meleg. Milanu treba pomoći, ne samo da se prilagodi novom životu, već i da shvati šta se dogodilo s njegovim roditeljima. Kada je pravi trenutak za to, i kako će mu objasniti, dogovoriće se sa psiholozima. Do tada, trudiće se da se sa dečakom što više igraju i, po savetu stručnjaka, da izbegavaju da govore o tragediji koja ga je zadesila.



TEŽAK ŽIVOT

ŠTA je Palka Ponjigera nateralo da se baci s prozora zajedno sa sinom koga nije mogao da dobije punih osamnaest godina, verovatno nikada nećemo saznati. O mukama koje su ga zadesile on je javno govorio na zasedanju skupštine Udruženja vojnih beskućnika nekoliko meseci pre tragedije. Ponjigeri su bili jedna od ukupno 600 porodica vojnih lica koje žive širom Srbije bez rešenog stambenog pitanja. Pored toga, Palko je dugovao pola miliona dinara Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, što je posle njegove smrti - otpisano. Izlaz je pokušao da pronađe u beskamatnom kreditu Ministarstva odbrane od 20.000 evra, koji nije dobio.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)

sanja

27.02.2012. 21:29

Drago dete, neka te sreca, zdravlje i svako dobro prate na svakom koraku ! Jako mi je tesko gledajuci ovu sliku :(. Zar je ovako mali morao da oseti i na plecima ponese takav teret ? Nadam se da mu dolaze bolji dani, iskreno !

baki

28.02.2012. 04:19

Srecno ti bilo dragi Milane! Secam se kad smo prvi put culi o tvojoj tragedijim plakao sam. Milo mi je sto si nasao novi dom.

Napred Milane!

28.02.2012. 04:29

Sve od srca najlepse malom - velikom junaku Milanu! Zasto sad izbegavaju da kazu kako je otac Palko gurnuo decakovu majku s prozora, pa onda odmah skocio i sam s detetom u rukama? Znam da je pisalo da su to svedoci videli iz susedne zgrade.

AVED

28.02.2012. 08:44

Ostavite dete i te ljude na miru, kakvi smo ljudi, na ulici ce upirati prstom u njih! Katastrofa je to sto se dogodilo, ali je mali preziveo i zivot mora da tece dalje.

vladislav

28.02.2012. 13:29

@AVED - Potpuno se slazem. Samo neka je mali Milan ziv i zdrav, ostalo ce se valjda nekako srediti. Daj boze da nam se ovakve tragedije u drustvu ne dogadjaju, ali za to postoje milion preduslova i strategija koje ova drzava mora da ispuni i isplanira. Moralno, duhovno i materijalno posrnuce, kao i kolektivna apatija je prisutna na svakom koraku. Tuzno.

munja

28.02.2012. 08:49

Milanče, neka svo zlo ostane iza tebe! Sreća te pratila gde god te život vodio!

lekic R SRPSKA

28.02.2012. 09:48

dobro je mali je ipak stao na noge ,pomislih nikada nece prohodati ,ovo je sramota za drzavu srbiju da pere ruke od svojih ljudi ,sram da bude takvu drzavu koja ni prstom ne mrda za svoje odane ljude ,ljude drugih nacija koji jedini uz srbe ostase a srbija im to vrati neljudskim odnosom.,kao srbinu mi je muka i sramota me ,pa kakvu buducnost ima srbija kada ne mari za svoje ljude koji zivote ulozise u srbiju

Goran

28.02.2012. 10:39

Ubila ga država jer nije mogao da vrati dug, ali nije imao pravo da zbog toga lišava života sopstvenu porodicu. Da je imao svog psihologa ništa se ne bi desilo međutim u Srbiji je to još sramota. Malom Luki želim sve najbolje u životu.

Tamara

28.02.2012. 15:21

@Goran - Nije Luka, nego Milan...malo manje pljujte državu, malo više pažnje obratite na samu vest!

Svetlana

28.02.2012. 11:05

Drzava je direktno odgovorna za decakovu nesrecu,kao i za opstu apatiju jer se ni na koji nacin ne trudi da poboljsa losu situaciju...Decak je pravi junak i zelim mu svu srecu...

Dejan Mišković

28.02.2012. 14:59

Zvuči paradoksalno ali je Milanov otac u nameri da ubije i sebe i sina ustvari dete čvrsto stegao u naručju i prvi udario o tlo a mali je pao na njega. Pošto ga je čvrsto držao nije bilo prejakog udarca za Milana i očevo telo mu je amortizovalo pad. Gotovo je sigurno da je taj nesvesni očev roditeljski instikt koji je sam od sebe proradio u tim poslednjim delićima sekunde spasio Milanov život. Da si živ dragi dečače sto godina!

Lazar

18.03.2012. 13:46

Milan je najbolji decak koga poznajem.Lezao sam sa njim mesec dana u tirsovoj on je presladak.Stalno je pominjao idem kuci,idem kuci i eto ode.Tamo ce mu biti mnogo lepo.Zelim mu puno srece,radosti i zdravlja.