Grobovi Karađorđevića rasuti po svetu

Petnaestoro potomaka vožda Karađorđa sahranjeno je u inostranstvu, od čega će sedmoro najverovatnije da bude pohranjeno u porodičnu kriptu na Oplencu. To su potomci Alekse Karađorđevića i Petra Karađorđevića, a njihove grobnice se nalaze od Rusije i Rumunije, preko Velike Britanije, Francuske, Švajcarske do Amerike - kaže istoričar Slobodan Krstić, koji upravo crta kartu grobnica Karađorđevića rasutih po svetu.

Na Oplencu je sve spremno za sahranu sedmoro Karađorđevića, čiju ekshumaciju i državni ukop traži Kraljevski dom, čim njihovi posmrtni ostaci budu dopremljeni iz inostranstva. Oni počivaju u četiri zemlje - SAD, Grčkoj, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

- Kralj Petar Drugi je 1970. godine sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu, kraljević Andreja 1990. u manastiru Nova Gračanica kod Čikaga. Prestolonaslednikova majka, kraljica Aleksandra od Jugoslavije, sahranjena je 1993. godine u Atini, a kraljica majka Marija od 1961. godine počiva u Vindzoru. Knez Pavle, kneginja Olga i njihov sin Nikola sahranjeni su u Lozani - kaže Slobodan Krstić, istraživač srpske monarhije.

- Život Karađorđevića je u emigraciji i izgnanstvu bio težak i sumoran. Živeli su skromno, čak siromašno, i umirali sami, gotovo zaboravljeni.

Kralj Petar drugi preminuo je u denverskoj bolnici posle duge i teške bolesti 3. novembra 1970. godine od posledica komplikacija transplantacije jetre. Pričalo se da je otrovan, da je umoren na samrti, a potom opljačkan. Ne zna se ni sudbina njegovog nasleđa.

Kralj Petar je iz Engleske prešao u SAD sredinom šezdesetih, kada mu je od strane ravnogoraca obećano da će dobiti dvor u Njujorku, u kome će živeti kao monarh. Bob Vujović, tadašnji predsednik crkveno-školske opštine u Njujorku, imao je ideju da kupi kuću na kojoj bi pisalo „Ovde stanuje Kralj Petar II“. Ništa od tog obećanja nije bilo, jer su se i oko toga ravnogorci i ljotićevci posvađali, pa je kralj Petar bio prinuđen da ide od grada do grada i živi od emigrantske milostinje. Imao je jednu firmu, ali ona nije uspešno poslovala. Sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu u prisustvu oko 20.000 ljudi. Petar Drugi je jedini monarh koji je sahranjen u SAD.

Princ Andrej je umro u Palm Springsu pod prilično misterioznim okolnostima. Navodno je izvršio samoubistvo tako što se ugušio u garaži. Postoji pet mogućih verzija smrti. Za porodicu je slučaj smrti princa Andreja i dalje otvoren, kaže njegov sin princ Vladimir:

- Država Kalifornija i sud u Oranž Kauntiju su rekli da je samoubistvo. Mislim da otac nije želeo da podigne ruku na sebe. Bio sam kod njega nekoliko dana pred smrt i bio svedok dvočasovnog očevog razgovora sa izvesnim gospodinom iz Londona s kojim se dogovarao o nekakvom skupu koji je trebalo da se održi tek za osamnaest meseci. I taj gospodin mi je potom rekao da ne može da veruje da je otac digao ruku na sebe.

Kraljica Marija je preminula u Londonu pre pola veka i počiva u Frogmoru, na privatnom kraljevskom groblju kod Vindzora. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934, dve godine je provela u crnini. Kraljica ostavlja najstarijeg sina, maloletnog Petra, koji dolazi na presto u najtežem istorijskom trenutku za državu, u zemlji sa namesništvom, a sa dvojicom mlađih odlazi u Englesku. Radila je u polju na imanju u Kentu. Kao član britanske kraljevske porodice viđala se sa kraljicom Elizabetom. Pred smrt prodala je sav nakit.

- To su bila mučna i teška vremena za nju: doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu - sa setom nam je pričao prestolonaslednik Aleksandar.

Život kneza Pavla i njegove porodice je, čini se, bio najteži, jer je posle izgnanstva iz Jugoslavije 1941. godine morao da živi tamo gde su odlučili britanski suvereni.

- Za vreme boravka u Keniji, Olga i Pavle prošli su kroz najstrašniju moru. Pavle je patio od depresije, bio u polubunilu, skoro u komatoznom stanju, zarastao u bradu.

- Tek kada je engleski kralj doznao šta im se događa naređeno je da se knez Pavle Karađorđević s porodicom vrati u Evropu, prvo u Lozanu, potom u Pariz, gde su kupili kuću - opisuje njihovu sudbinu Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine kralja Petra na Oplencu.

Knez Pavle je umro u Parizu 1976. godine u 83. godini. Kneginja Olga je živela u Šesnaestom pariskom arondismanu u kući prepunoj uspomena na umrlog sina, kćerku u Americi i pokojnog muža. Kneginja Olga umrla je 11 godina kasnije, u 93. godini.

Večno su tugovali za sinom Nikolom, koga su izgubili 1954. godine, čiji će posmrtni ostaci takođe biti preneseni na Oplenac.

Još se ne zna da li će pokojni knez Nikola Karađorđević počivati u kripti crkve ili u porti hrama Svetog Đorđa na Oplencu. Pravilnik o sahrani u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu usvojen je 2002. godine. Po njemu, krunisani Karađorđevići imaju svoje mesto u kripti, a ostali Karađorđevići u porti. To navodi na pretpostavku da bi knez Nikola bio sahranjen u porti.

- Prestolonaslednik Aleksandar, kao starešina dinastije Karađorđevića, može mimo pravilnika da uvrsti sve članove porodice za sahranu u kripti. Kako je u zahtevu Vladi Srbiji i predsedniku Srbije poimence nabrojano sedmoro Karađorđevića za državnu sahranu, pretpostavljam da će kripta u hramu za sve njih biti trajna grobnica - objasnio nam je Miladin Gavrilović.