Muzej vazduhoplovstva na rubu opstanka

VIŠEGODIŠNjA nebriga, zamršeni imovinski odnosi, ali i maćehinski odnos države doveli su Muzej vazduhoplovstva do ruba opstanka. U osvit godine u kojoj se obeležava vek od poletanja prvog srpskog aviona, ustanova koja čuva više od 200 retkih letelica aterirala je u - potpunu nemaštinu. Procene govore da je samo za najnužnije popravke i održavanje hitno potrebno najmanje 200.000 evra.

Zarad pukog preživljavanja uprava muzeja pokušala je da do novca dođe na najgori način - žrtvovanjem eksponata. Izbor je pao na američkog lovca iz Drugog svetskog rata “lokid P38”, koji se decenijama u delovima čuva u muzejskom depou.

Da Zavod za zaštitu spomenika kulture u utorak nije obustavio ranije izdatu izvoznu dozvolu, “lokid” bi već bio u rukama američkog privatnog Muzeja avijacije u Kaliforniji. Prema planovima, Muzej vazduhoplovstva je od njega trebalo da dobije repliku aviona iz Prvog svetskog rata tipa “blerio” i zaradi oko 230.000 dolara. Ove pare bile bi namenjene sanaciji stepeništa i krova, uvođenju grejanja, rasveti, uređenju depoa, izgradnji hangara...

Osnovni problem Muzeja u Surčinu, kako tvrde u njegovoj upravi, je što nema gazdu. Kao osnivači ove ustanove zavedeno je desetak “igrača” - ministarstava, javnih preduzeća, fabrika namenske industrije... U godinama sankcija neke su i ugašene. Iznosi izdvajani za održavanje postavke godinama su smanjivani, da bi u godinama sankcija potpuno presušili. Muzej se danas izdržava od prodaje ulaznica, poneke reklame na svojoj zgradi i milostinje svega nekoliko donatora.

- Prodaja delova “lokida” bio je potez očajnika, šta god ljudi o tome mislili - ne krije ogorčenje prvi čovek muzeja Predrag Grandić. - To je bio jedini put da dođemo do iznosa sa kojim bi mogli da pokušamo da zaštitimo ostale avione iz zbirke.

On kaže da je za osam meseci, koliko je direktor, zakucao na gotovo sva vrata iza kojih je bila makar i naznaka pomoći.

- Obraćao sam se Ministarstvu odbrane, Komandi vazduhoplovstva i PVO, Agenciji za kontrolu letenja, JAT-u, “Utvi”, “Prvoj petoletki”... Niko od njih nije imao konkretan predlog niti rešenje kako da nam pomogne. Sve je prebačeno na naš Upravni odbor, koji osim dobre volje, gotovo da nema ništa drugo.

Grandić smatra da je rešenje situacije u koju je muzej, kao Alajbegova slama, dospeo, leži u prelasku na državni budžet.

U Ministarstvu kulture, međutim, kažu da o statusu muzeja najpre treba da se izjasne njegovi osnivači.

- Muzej nauke i tehnike, kao nadležna ustanova za umetničko-istorijska dela zadužena je za stručni nadzor. Da bi zbirka iz Surčina prešla pod drugu kapu potrebno je da on utvrdi da ne postoje adekvatni uslovi za čuvanje eksponata. U tom slučaju može da predloži da se zbirke Muzeja vazduhoplovstva povere na čuvanje drugoj ustanovi.

Suma koja bi muzeju u Surčinu obezbedila preživljavanje, prema rečima bivšeg direktora Čedomira Janjića je - 20 miliona dinara godišnje. On, takođe, smatra da je za njegovu sanaciju potrebno hitno izdvojiti od 150.000 do 200.000 evra.

- Muzej se iz ove situacije mora izvući što pre - kaže Janjić, koji je na čelu muzeja proveo 31 godinu. - Ako se u narednih nekoliko godina ne saniraju depo i prilazna rampa imaćemo velikih problema, jer bi zbirka muzejskih eksponata, koji su u rangu vrednosti među deset u svetu, mogla biti rasprodata.

Bivši direktor ubeđen je i da bi gašenje Muzeja bio udarac srpskom vazduhoplovstvu od kojeg se ne bi oporavilo.

- Najveći problem od samog osnivanja Muzeja vazduhoplovstva je nerešen i nedefinisan pravni status, neadekvatan odnos sa Ministarstvom kulture, nejasne ingerencije osnivača, ali i maglovita uloga Ministarstva odbrane. Jedino rešenje je da Muzej stane pod kapu Ministarstva kulture i bude na budžetu Republike Srbije - izričit je Janjić.