U SELU Obljaj nadomak Bosanskog Grahova samo ostaci stare kamene kuće svedoče da je ovde rođen Gavrilo Princip, koji je izvršio atentat na prestolonaslednika Ferdinanda, što je bio povod za objavu rata Srbiji i praktično početak Prvog svetskog rata.

U selu zatičemo braću Miljkana (79) i Nikolu (76) Princip, Gavrilove najbliže srodnike koji brinu o ostacima kuće u kojoj je rođen i gde je proveo rano detinjstvo.

- Evo i sada u kamenu naziru se njegovi inicijali koje je uklesao 1909, kada je imao 15 godina. Nažalost to je danas jedini živi trag i spomen. Od rodne kuće su ostali samo temelji jer je gornji sprat, u drvetu, izgoreo u poslednjem ratu.Nažalost, u plamenu su nestali u neki dokumenti i autentični planovi za atentat na Franju Ferdinanda. Šteta je što taj dokument nije ostao budućim pokolenjima, kaže Nikola Princip koji je do ovog rata živeo u Sarajevu.

Sada mu je porodično gnezdo na Romaniji, živi u Sokocu, ali je svakog leta u Obljaju kod brata Miljkana, koji se na porodično ognjište sa koga je proteran u poslednjem ratu vratio pre trinaest godina.

Njegov unuk Novak, živahni dečarac i kako reče zaljubljenik u svog slavnog imenjaka Đokovića, skoro svaki dan pokosi travu ispred ostataka Gavrilove rodne kuće. Tek toliko da ne zaraste u korov i da ne bude potpuno zapuštena.

Tako živi naslednici Gavrila Principa čuvaju ono malo preostalih uspomena na svog slavnog pretka i rođaka u rodnom Obljaju gde im je, tvrde, najlepše.

A načelnik opštine Grahovo Uroš Makić kaže da je do rata rodna kuća najslavnijeg Grahovljanina bila, u stvari, spomen- kuća na Gavrila Principa.

- Ostatke kuće sada čuva njegov rođak i prvi sused Miljkan Princip, koji se sa suprugom vratio u Obljaj. Mi, nažalost, nemamo para za obnovu Gavrilove kuće, koja je zapaljena 1995. godine, kada su izgoreli vredni i originalni eksponati koji su dugo godina čuvani. Pokušaćemo da, čuvajući uspomenu na Gavrila Principa, izradimo spomen-ploču, rekao nam je načelnik Bosanskog Grahova Uroš Makić.


UMRO U 24. GODINI

GAVRILO je, podsetimo, rođen u Obljaju 13. jula 1894. godine, a ime mu je dao grahovski sveštenik prota Ilija Bilbija na dan Svetog Gavrila.

Umro je u zatvoru od posledica teške i tada neizlečive bolesti, tuberkuloze, u 24. godini.