MONOGO je razloga zbog kojih Haški tribunal ne može da nosi časno ime suda, počev od nezakonitog osnivanja, preko donošenja propisa i primene procesnog i materijalnog prava, do selektivnog optuživanja, kaznene politike i nehumanog izvršenja krivičnih sankcija. Svi, iole ozbiljni teoretičari prava i istoričari izriču ozbiljne kritike na tribunal, koji nema nikakve međunarodno-pravne i istorijske veze s Nirnberškim sudom, već predstavlja pravnu farsu i politički instrument kreatora lažne istorije, rekao je prof dr Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije, na prošlonedeljnoj promociji knjige "Od Nirnberga do Haga" u Ruskom domu u Beogradu.

Reč je o zborniku radova sa istoimene međunarodne naučne konferencije održane 2011. u organizaciji "Beogradskog foruma za svet ravnopravnih".

- Postoji tendencija da Nirnberški proces dobije savim drugačije značenje. Oni koji su iz geopolitičkih razloga zainteresovani za reviziju istorije nameću opasnu tezu da je tribunal u Hagu sukcesor suda u Nirnbergu. Prema tome, Srbi se izjednačavaju s nacistima. Šira posledica ovakvog rada Haškog tribunala je i revidiranje istorijske uloge Rusije, odnosno uzroka i posledica svetskih ratova. Naš naučni i civilizacijski zadatak je da te procese razotkrijemo - rekao je prof. dr Antić.

Ideja o održavanju naučnog skupa "Od Nirnberga do Haga" potekla je iz ruske ambasade u Srbiji, otkrila je prof. dr Jelena Guskova, redovni član Ruske akademije nauka i inostrani član SANU.

DOKAZI OD PAPIRA PROFESOR Pravnog fakulteta dr Boris Krivokapić naglasio je da postoji trend zapadnih centara moći da Haški tribunal koriste za političke ciljeve. - To veoma nalikuje na "Tokijski proces" koji je Amerika organizovala posle Drugog svetskog rata, a u kom su kao dokazi korišćeni i isečci iz novina.

- Naš ambasador bio je veoma zabrinut zbog opasne i snažne tendencije revidiranja istorije na Zapadu. On je upozorio na rast popularnosti nacizma i sve češće pokušaje da se izjednači odgovornost Hitlerove Nemačke i Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije, za Drugi svetski rat. Naročito je upozorio na izjednačavanje Nirnberškog suda, gde se sudilo ideologiji nacizma sa Haškim tribunalom koji revidira istoriju i krivicu za sve što se dešavalo devedesetih baca na Srbe. Na taj način se naknadno opravdava agresija na vašu zemlju. To je opasan signal i za Ruse, jer kad god sa Zapada krene pohod na Rusiju uvek se prvo pokušava s uništenjem Srbije. Agresor ne želi samosvesnu i jaku Srbiju - rekla je akademik Guskova.

Posle upozorenja iz beogradske ambasade prvo je na naučnom skupu u Moskvi analizirana delatnost Haškog tribunala. Ocenjen je kao zavisan i pristrasan.

- Sudije i tužioci su opterećeni predubeđenjima. Tribunal manipuliše statističkim podacima i neproverenim statističko-demografskim konstrukcijama, skrivaju se dokumenti i iskrivljuju činjenice. Sve je prilagođeno unapred zadatom ishodu optužnice, a to je okrivljavanje Srbije. Ako se vlasti u Srbiji ne suprotstave ciljanom stvaranju kompleksa krivice, on će imati katatstrofalan učinak, naročito kod mladih naraštaja - upozorila je akademik Jelena Guskova.

- Neverovatno je da međunarodna zajednica nije uspostavila nijedan mehanizam kontrole Tribunala. Zato je ruska Duma odlučila da u Hag šalje zvanične delegacije koje će na licu mesta kontrolisati kršenje prava optuženih i međunarodnog prava. Prva poseta bila je 25. februara, a tokom nje je tročlana delegacija deputata posetila generala Ratka Mladića. Među Srbima u pritvoru vladalo je ogromno uzbuđenje zbog vesti o poseti zvanične ruske delegacije - otkrila je Guskova za "Novosti".

OSMINA BUDŽETA UN MOSKVA već godinama izražava nezadovoljstvo radom Haškog tribunala koji se finanira iz budžeta svetske organizacije. Samo za finansiranje u 2012-2013. izdvojeno je 283 miliona američkih dolara - osmina budžeta UN.

Duma je još u decembru uputila zahtev za službenu posetu, što je izazvalo veliko uznemirenje među službenicima Tribunala.

- Nijedna organizacija ih nikada nije proveravala i bukvalno deset puta su tražili potvrdu da je reč o zvaničnoj delegaciji. Uznemirilo ih je i to što su članovi delegacije bili - general, admiral i pukovnik. Posetu nisu otkazali samo zato što je priprema bila veoma ozbiljna - kaže dr Guskova za "Novosti".

Ipak, umesto tražena dva dana, delegaciji Dume odobrena poseta pritvorskoj jedinici u Sheveningenu - dva sata dnevno. Pri tome je drugog dana, 26. februara, vreme posete pomereno za kasno popodne, kada su deputati već bili u avionu.

- Deputati su o tome izvestili javnost istog dana na konferenciji za medije u ruskoj ambasadi. Oni su prethodnog dana generalu Mladiću, posle detaljenog pregleda, uručili pisma i poklone. U poslednji čas im je zabranjeno da unesu Medalju 70 godina Staljingradske bitke i Medalju Staljina koje je generalu dodelila Komunistička partije Ruske Federacije - ispričala nam je akademik Jelena Guskova.