Portugalski diplomata i nekadašnji pregovarač o budućnosti Bosne i Hercegovine, Žoze Kutiljero, svedočiće u utorak u Haškom tribunalu u dokaznom postupku odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića, na suđenju Ratku Mladiću dokazni postupak u ponedeljak nastavlja tužilaštvo, a žalbeno veće konačnu presudu Momčilu Perišiću treba da izrekne 28. februara.

Kutiljero u Hag dolazi na osnovu obavezujućeg naloga, jer nije želeo da se dobrovoljno pojavi pred sudom, pošto smatra da bi obaveza da svedoči mogla da ugrozi poziciju pregovarača u budućim sukobima.

Pretresno veće je odbacilo taj argument i u nalogu istaklo da su se mnogi drugi međunarodni pregovarači, poput lorda Dejvida Ovena, ranije pojavili kao svedoci pred tribunalom.

Kutiljero je krajem 1991. i početkom 1992, u ime tadašnje Evropske zajednice, posredovao u pregovorima tri strane u BiH. Njegove principe za preuređenje BiH krajem marta 1992. su prihvatili lideri muslimana, Hrvata i Srba, ali je u junu tadašnja Vlada BiH odbacila sporazum.

U izjavi koju je ranije dao timu Karadžićeve odbrane, Kutiljero je istakao da je "istinska tragedija" što mir nije postignut u pregovorima 1992, jer je "sporazum koji je postignut u Dejtonu, posle tri i po godine ratovanja, pokazao da je rezultat skoro isti", te da su "nebrojeni životi mogli biti sačuvani".

Za odbranu će iduće nedelje svedočiti i nekadašnji ministar inostranih poslova Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), kasnije ambasador SRJ pri UN, Vladislav Jovanović.

Na listi svedoka odbrane nalaze se još Sveto Veselinović nekadašnji predsednik Opštinskog odbora Srpske demokratske stranke (SDS) u Rogatici, Momir Đeurić, koji je bio čuvar pritvorskoj ustanovi Sušica, kod Vlasenice, Milenko Stanić, predsednik Skupštine Vlesenice 1990. i poslanik u Skupštini RS, Novak Todorović, ratni predsednik Vrhovnog vojnog suda, Petar Kaurinović, policajac u Stanici javne bezbednosti (SJB) u Brčkom do 1993, i Mario Andolina, o kome nema podataka u podnescima odbrane.

Na suđenju Ratku Mladiću, dokazni postupak sutra nastavlja tužilaštvo. Kao svedoci su najavljeni dva majora Norveške vojske, bivši vojni posmatrači UN u Sarajevu, Per Bernskag i Torbjorn Overgard, zatim Nermin Karagić iz sela Hambarina kod Prijedora, istražiteljka tužilaštva Erin Galager, koja je radila na istrazi o događajima u Srebrenici i četiri svedoka čiji je identitet zaštićen.

Kardžić i Mladić terete se za genocid u Srebrenici 1995, za progon muslimana i Hrvata sa velikih područja BiH, teror nad stanovništvom Sarajeva putem snajperskog delovanja i granatiranja, i za uzimanje pripadnika UN za taoce.

Mladić se tereti i za genocid u šest opština BiH 1992. godine. Pretresno veće je Karadžića oslobodilo te optužbe, a tužilaštvo je uložilo žalbu, po kojoj još nije rešeno.

Žalbeno veće će konačnu presudu generalu Momčilu Perišiću, bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), izreći idućeg četvrtka, 28. februara.

Perišić je u septembru 2011. proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici, kao i za propust da kazni naredbodavce raketnih napada na Zagreb, i osuđen na 27 godina zatvora.

Na presudu se žalila samo odbrana, tražeći oslobađajuću presudu ili ublažavanje kazne.