Bubice mimo zakona

M. L. - E. R.

27. 04. 2012. u 20:48

Stručnjaci za bezbednost o odluci Ustavnog suda da izbaci sredstva za prisluškivanje iz VOA i VBA. Žalbe građana na prisluškivanje postoje, ali se utvrđuje verodostojnost

ODLUKA Ustavnog suda da BVA i VOA ne smeju da prisluškuju telefonske razgovore bez odluke suda, pokušaj je da se naše zakonodavstvo prilagodi evropskim standardima. Ujedno, to je i način da se eliminiše mogućnost političkog uticaja na rad bezbednosnih i obaveštajnih agencija.

Ovo je izjavio "Novostima" prof. dr Andreja Savić, bivši direktor Resora DB i osnivač BIA.

- Evidentno je da tog uticaja ima i da funkcionisanje službi treba po visokim standardima uvesti u zakonske okvire - objašnjava Savić. - Ova reakcija Ustavnog suda može samo da pomogne boljem radu BIA, VBA i VOA.

Na pitanje da li u Srbiji postoji nezakonito prisluškivanje građana, naš sagovornik kaže da to ne može da tvrdi, jer "ne rapolaže podacima o tome". Upitan da li u demokratizovanoj Srbiji danas ima manje ili više prisluškivanja, Savić kaže:

- Potreba i broj primena mera prisluškivanja zavise od stepena bezbednosnog rizika po našu zemlju. Kako je taj rizik sve veći, verujem da je i prisluškivanje kao mera bezbednosti sve češće. Uz to agencije za bezbednost su obavezne da prate i rizik od političkog nasilja, međunarodnog terorizma i visokorizičnog organizovanog kriminala - objašnjava dr Andreja Savić.

STROGO OGRANIČENO U NEKIM zemljama, kao što je Amerika, prisluškivanje je strogo vremenski ograničeno. Uz odobrenje sudije da mogu da prisluškuju osumnjičene građane, operativci imaju na raspolaganju i precizan broj sati za "trošak". Precizna zakonska regulativa obavezuje operativce da prekinu sa prisluškivanjem kada vide, recimo, da bračni par tokom nadziranja stupa u intimne odnose.

General Branko Krga, bivši načelnik Vojne obaveštajne službe, koja se takođe našla na "spisku" Ustavnog suda, kaže da se ova agencija nije bavila prisluškivanjem. I tvrdi da je veoma teško utvrditi da li je kod drugih službi bilo nezakonitog tajnog praćenja.

- Žalbe građana na prisluškivanje postoje, ali tek treba utvrditi koliko su one verodostojne i opravdane. Ovi slučajevi se ne mogu generalizovati, ali se mogu koristiti da se kroz pravnu regulativu unapredi rad naših kontraobaveštajnih službi - smatra general Krga.

U Srbiji, inače, građane prisluškuju preko statične, mobilne telefonije i internet-mreže BIA, VBA, VOA, SBPOK, Odeljenja za operativne i obaveštajne poslove MUP-a. U većini slučajeva to se radi na zahtev istražnog sudije, ali o tome, kako stručnjaci za bezbednost tvrde, niko ne vodi preciznu evidenciju.

Od tri tajne službe, BIA, VBA i VOA, samo je Vojnobezbednosna agencija objavila zvanični podatak o prisluškivanju. VBA je u 2007. godini, na osnovu sudske naredbe, snimala telefonske i druge razgovore 35 ljudi. U slučaju otkrivanja organizovanog kriminala u armiji, jedno vojno lice je praćeno i snimano čak godinu dana.

Inače, prema Zakonu o VBA i VOA, koji je dozvoljavao vojnim službama da koriste "bubice", službe su mogle da, bez odluke suda, traže od telekomunikacionih operatera informacije o korisnicima njihovih usluga, o obavljenoj komunikaciji, lokaciji na kojoj se ona obavlja. U krug informacija koje se prate spadale su i SMS poruke, MMS, mejlovi. Službe su imale otvorena vrata da saznaju koliko je jedna osoba drugoj poslala poruka ili pokušala da pošalje, u koje vreme, sa koje lokacije. Isto se odnosilo i da mejlove i MMS poruke.

Zakonodavni odbor Skupštine branio je zakon tvrdeći da službe imaju pravo na ove podatke zbog zaštite bezbednosti zemlje, kao što imaju i operateri koji obavljaju javna ovlašćenja koja im je poverila država. Pored toga, poslanici su objasnili da oni ne nadziru sadržaj tih komunikacija, već samo okolnosti pod kojima se obavljaju. Te baze, kako smatraju poslanici, sadrže samo statističke podatke koji ne mogu da se povežu sa određenim osobama. Samim tim, oni nisu podaci o ličnosti i zato ni nema zadiranja u privatan život građana.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, ako su "bubice" korišćene suprotno zakonu ili naredbi organa koji vodi postupak, podaci koji su tako prikupljeni ne mogu da budu osnov za donošenje sudske odluke. Pored toga, ako tužilac na osnovu ovakvih informacija ne pokrene postupak u roku od šest meseci, ili izjavi da ga neće koristiti, sudija je dužan da ga uništi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

milo

28.04.2012. 02:10

Mnogo sluzbi,koliko vidimo ukupno 5,ima opremu za prisluskovanje.Kod nas to nije radimedjusobne kontrole,vec iz politicko niskih pobuda.Da se na bilo koji nacin diskredituju i ucenjuju politicki protivnici.Policajci u Srbiji ne smeju biti duze od 4god, na visokim polozajima,jer kasnije pod izgovorom da samo profesionalno rade posao,postaju vazan faktor sa stvarnom moci koju niko ne kontrolise,a niko od nas gradjana ih nije birao za ta mesta.Tako povezani funkcioneri policije postaju bratsvo.

zmija

28.04.2012. 10:57

U Italiji pa i u Americi policija prvo prsluskuje pa ako ima nekih dokaza onda tek traze odobrenje suda za prisluskivanje i to od datuma kada je telefonski rzgovor obavljen, i nemojte Srbi da se zavaravate da vas nece prisluskivati bez odobrenja suda, to je sve u sastavu Italijanskog zakona koji i nase sudije primenjuju i zato se kod nas nezna ko pije a ko placa u pravosudju.

aki

29.04.2012. 13:10

prisluskuju oni sve mogu da vrate razgovore cak u nazad 2 do 5godina svi gradjani sve prisluskuju nek ne lazu nikoga zna se to odavno da se sve prisluskuje

Dule

30.04.2012. 00:12

Baš sam predao nadležnima da istraže prisluškivanje i praćenje preko mobilnih telefona,ali pošto su umešani dva policajca sa Zvezdare,oni su mi poslali negativan odgovor.Ako me kontaktirate,mogu vam pokazati dokumenta i dokaze da postoji nelegalno prisluškivanje i ako rade ovako za najbanalnije stvari onda se svi telefoni prisluškuju! Vrana vrani oči ne vadi!