Za lopove nema odmora

Aleksandar Palić

subota, 02. 07. 2011. u 20:55

За лопове нема одмора
U letnjim mesecima broj obijenih stanova u Srbiji duplira se u odnosu na drugi deo godine. Idealna zaštita ne postoji, ali je dobar komšija više nego zlata vredan

ODLASKU na odmor ne raduju se samo oni koji putuju već i provalnici! U letnjim mesecima, od juna do septembra, broj obijenih stanova u Srbiji se duplira u odnosu na drugi deo godine, pa sezona letovanja postane i „sezona lova“ za lopove.

Provalnici leti haraju, prazne stanove i kuće, nose sve, od novca i dragocenosti do bele tehnike, pa čak i hranu iz zamrzivača. Godišnje samo na teritoriji Beograda bude obijeno oko 1.200 stanova, u proseku tri na dan, dok se preko leta taj broj povećava i iznosi pet-šest stanova na dan.

U prilog provalnicima ide i nepoverenje naših ljudi prema bankama, pa su mnogi, umesto da pare drže na računu, ušteđevinu smestili u slamarice.

BLEFIRANJE JEDAN od načina borbe sa provalnicima je i blefiranje. Najjeftiniji „alarmni sistem“ je da na stan ili kuću stavite nalepnicu na kojoj piše „Ovaj posed je pod zaštitom firme...“.
Za samo nekoliko evra može se kupiti i lažna video-kamera. Radi na bateriju i ima malu titrajuću crvenu lampicu, baš kao i prava sigurnosna kamera. Postavite je tako da izgleda kao da prati vrata i prozore. Vidi li lopov treptanje lampice, verovatno će da pobegne, misleći da je snimljen. Postoje i lažni senzori za prozore.

Kako zaštititi stan ili kuću od lopova i mirno otputovati na letovanje?

Zoran Kovačević, zamenik načelnika odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata, za „Novosti“, ističe da koliko god da je stan obezbeđen, apsolutna zaštita ne postoji. S druge strane, dobra zaštita umanjuje mogućnost provale.

- Jedna od najefikasnijih mera u zaštiti su sigurnosna vrata, koja, prema našem iskustvu, nisu provaljena otkako su se pojavila, već 10 do 15 godina - savetuje Kovačević. - Svaki provalnik voli da svoj posao obavi što pre i ukoliko naiđe na više prepreka odustaje i traži stan koji će lakše obiti.

Za kvalitetna sigurnosna vrata, koja mogu da budu teška i do 100 kilograma, treba izdvojiti oko 600 evra, ali ova investicija nije uzaludna ako se zna da je provalniku potrebno bukvalno dve sekunde da polomi uložak klasične brave. Još bolja su blindirana vrata, ali njihova cena je i do 1.500 evra.

Postoje na tržištu i sasvim solidna vrata za 120 do 150 evra. U većini slučajeva reč je o kineskim. Istina, ona po kvalitetu zaostaju za vratima naše proizvodnje.

Kod stanova u prizemlju neophodno je staviti rešetke na prozore i na terasu, a cena je oko 50 evra po kvadratnom metru.

Najčešća meta lopova su novac i zlato, pa je jedan od dobrih načina zaštite da se sve dragocenosti stave na čuvanje u sef banke. Postoji uglavnom šest veličina sefova, a cene se kreću od 400 do 9.500 dinara mesečno. Ako već novac i nakit moraju da se čuvaju u kući, nije naodmet da se zapišu serijski brojevi sa novčanica i fotografišu dragocenosti.

UPALJENO SVETLO KAKO bi se ostavio lažan utisak da je neko u kući, preporučuje se da se ostavi upaljeno svetlo u nekoj sobi, ali je još bolje nabaviti specijalnu lampu sa „tajmerom“, koja se pali na određeno, različito vreme (15 minuta, sat vremena, 40 minuta...) i tako odaje utisak da neko boravi u kući. Poslednjih godina sve češće se projektuju „pametne kuće“. One poseduju elektronske sisteme sa alarmom i svim daljinskim funkcijama, poput uključivanja grejanja ili klime, paljenja i gašenja svetala, dizanja i spuštanja roletni... Praktično, simulira normalan život u praznom stanu.

Ko može sebi da priušti, treba da ugradi i alarmni sistem povezan sa firmom koja se bavi obezbeđenjem. Cene se kreću od 500 do 1.500 evra godišnje.

Kamere i senzori takođe spadaju u napredno „oružje“ u borbi protiv provalnika. Ipak, odluka da se na stan ili kuću postave svi mogući zaštitni sistemi mogla bi da bude i mač sa dve oštrice. Vlasnici ovako sami sebe „tipuju“, jer lopovima stavljaju do znanja da iza brave kriju „čitavo bogatstvo“. Alarmi i blindirana vrata će možda oterati devedeset odsto lopova, ali će verovatno privući mali deo profesionalaca, za koje ne postoji nerešiva prepreka u obijanju.

- Većina provalnika su amateri, često narkomani ili povratnici iz zatvora, koji koriste običan alat i biraju stanove sa najlakšim načinom ulaska. Dešavalo se da vlasnik stana po povratku zatekne lopova u pljački. Njemu je tada cilj da što pre pobegne. U takvim slučajevima najbolje je da mu se čovek skloni sa puta, da ne bi došlo do neželjenih situacija, a potom da se pozove policija - zaključuje Kovačević.

Provalnici imaju metode kojima proveravaju da li u stanu ima nekoga. Gledaju poštansko sanduče, da li su stalno zatvoreni prozori, spuštene roletne, ugašena svetla... Neretko pozivaju telefonom u različitim vremenskim periodima. „Tiperi“ su ključne osobe koje lopovima daju informacije o stanu čiji vlasnik čuva vredne stvari. Iz okruženja su oštećenog i upoznati su s njegovom materijalnom situacijom.

Potencijalni „informatori“ lopova su i prodavci od vrata do vrata, koji danima, navodno, nude nešto na prodaju, a zapravo proveravaju ko je otišao na odmor. Jedan od originalnih načina provere da li je stan prazan je prislanjanje palidrvca, šibice, na ulazna vrata. Ako se danima ne pomeri, provalnik zna da nikoga nema u kući.

Ma kako kvalitetna i neprobojna bila ulazna vrata, i dalje je najbolja zaštita od provalnika - dobar komšija. Nikakva tehnologija ne može da zameni suseda od poverenja, koji će s vremena na vreme da baci oko na vaš stan.

SAVETI I ZAŠTITA

* Osigurajte ulaz u stan kvalitetnim vratima

* Zamolite komšiju da svakog dana obiđe vaš stan

* Ne spuštajte do kraja roletne na prozorima

* Ne ostavljajte novac i zlatni nakit u kući

* Nikada ne ostavljajte ključ ispod otirača

* Ne pričajte svima da putujete na odmor

* Preusmerite pozive sa fiksnog na mobilni telefon

* Ne ostavljajte pored kuće merdevine, jer lopovi mogu da ih iskoriste za provalu.

* Uvek zaključavajte vrata za sobom

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije