Milo Lompar: Srbija kao kolonija krivice

Bane Đorđević

13. 01. 2013. u 10:45

Мило Ломпар: Србија као колонија кривице
Profesor na Filološkom fakultetu Milo Lompar o pogubnom putu naše kulturne politike, hrvatskom svojatanju ćirilice, jugoslovenstvu u evropskom mitu...

DAVNO je bilo kada je Slobodan Jovanović napisao da ne postoji srpski kulturni obrazac. To je, dakle, fenomen dugog trajanja. On odslikava stoletni neuspeh da utvrdimo srpsku jezičku normu, da označimo mesto ćirilice u našoj javnoj svesti, da bez predrasuda i pouzdano sagledamo oblike srpske kulturne prošlosti, da sve to učinimo u skladu sa savremenim osećanjem nacionalne pripadnosti. Tako bismo interese srpske nacionalne egzistencije razložno doveli u vezu sa neporecivim činjenicama i evropskim nasleđem. Sve to izostaje usled vladajućeg rasporeda istorijskih i kulturnih sila.

Ovo je mišljenje Mila Lompara, profesora na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba.

* Tvrdite da smo lišeni svake svesti o srpskoj kulturnoj politici. Kakve posledice trpimo?

- Posledice? Neprestano se odvija proces u kojem se sve što je srpsko vremenom pretvara u srbijansko, s ciljem da ono što nije srbijansko vremenom prestane da se poima kao srpsko.

REČNIK SANU * ZAŠTO ime Rečnika srpskohrvatskog jezika SANU još nije promenjeno u srpski?
- Zato što je na delu jedan od naših jugoslovenskih kontinuiteta: postoje sredine u kojima se Jugoslavenska akademija - posle preko sto godina trajanja - u hipu preimenuje u Hrvatsku, kao što nama nedostaje snage da jedan rečnik imenujemo u skladu sa brojnim jezičkim činjenicama i političkim razlozima. Kada znamo kakav joj je teret s predumišljajem stavljen na pleća, rizično je kritikovati SANU, jer čovek rizikuje da dobije aplauz s pogrešne strane. Ono što je rizično nekada je, međutim, spasonosno i neophodno. Kao da na naše oči čili naučni i moralni autoritet ove institucije.

* Dajte karakterističan primer.

- Nema boljeg primera od Njegoša. Navršava se 200 godina od Njegoševog rođenja. Takve godišnjice su izuzetno retke. Zašto nemamo državni program o njenom obeležavanju? Zašto on nije nastao s obzirom na Republiku Srpsku i Crnu Goru? Zašto on nema svoj udeo i u srpskoj zagraničnoj zajednici? Zar to nije reprezentativna figura srpskog kulturnog obrasca?

U građanskoj epohi, Njegoš je poiman kao reprezentativni pesnik srpstva; u komunističkom vremenu, kada je na delu "strategija desrbizacije Njegoša" (Vahtel), prevashodno je ideološki stilizovan kao pesnik slobode. Ako u javnoj svesti zatomljujemo i krivotvorimo i pojam srpstva i pojam slobode, onda je na delu kolonijalna politika koja isključuje srpsku kulturnu politiku.

* Kako se dogodilo da, kao što kažete, naša javna svest postane plod ukrštanja različitih kulturnih politika od kojih nijedna nije

srpska?

- Usled dejstava različitih činilaca. Postoje konstantni interesi koji nalažu onemogućavanje svake svesti o srpskoj kulturnoj politici. Premda postoje znanja o kulturnoj politici kao najdelotvornijem postamentu svih politika koje za njom mogu uslediti, naša javna svest ih samouvereno ignoriše. Postoji produženo i osnaženo dejstvo titoističkog nasleđa u našem vremenu: to nasleđe je presudan institucionalni oblik jednog dugotrajnog istorijskog kretanja.

* Rezultati su veoma uočljivi...

- Upravo ovih dana History Channel prikazuje seriju "Hrvatski kraljevi". Mi tako nešto ne možemo ponuditi ovom televizijskom kanalu. Zašto? Jer, nismo ni napravili - za takvu svrhu - dokumentarnu i igranu seriju o našem srednjem veku, u kojem ima međunarodno prepoznatljivih figura, poput kralja Milutina, cara Dušana i despota Stefana, niti o našoj novovekovnoj istoriji, sa međunarodno prepoznatljivim događajima, poput Karađorđevog ustanka, Bregalničke ili Kolubarske bitke, sa međunarodnim figurama, poput Vuka Karadžića ili Ive Andrića.

Zašto? Zar nemamo dovoljno dokumentarnog i igranog materijala? Zbog novca? Koliko je državnog novca potrošeno za snimanje politički angažovanih filmova? Kakvi su to filmovi? Mi čak nismo u stanju - uprkos postojećem zakonu - da obezbedimo godišnju državnu pomoć za 18 knjiga Srpske književne zadruge nego jednu staru tekovinu od 120 godina, koja je uvek bila simbol i srpstva, i nauke, i slobode, koja ima minimum zaposlenih i u kojoj mnogi rade bez ikakve nadoknade, posmatramo kao svaku drugu izdavačku kuću.

* Kako tumačite vesti da su Hrvati počeli da svojataju ćirilicu: nedavno su akademici HAZU govorili o hrvatskoj ćiriličkoj baštini i istakli da je Miroslavljevo jevanđelje pisano "hrvatskom ćirilicom", podiže se spomenik "hrvatskoj ćirilici" u Širokom Brijegu...?

- Postoji kontinuitet hrvatske kulturne politike: kao što je Gaj 1843. godine mogao da napiše kako su ilirci prigrlili srpski jezik, kao što je potom podloga Maretićeve gramatike (1899) bila Vukova tradicija, ali sada smeštena u okvir srpskohrvatskog jezika, tako je Matica hrvatska mogla 1971. godine da oglasi prevaziđenost i Bečkog i Novosadskog dogovora u ime hrvatskog književnog jezika, da bi Ustav Hrvatske 1974. godine zakonski nametnuo Srbima u Hrvatskoj da govore hrvatskim jezikom. To je postepeno kretanje ka željenom cilju. Ono se - na isti način - ponavlja u sadašnjem nametanju crnogorskog jezika.

POVRATAK SRPSKOM STANOVIŠTU * Šta bi bio povratak srpskom stanovištu?
- Ova sintagma Crnjanskog iz 1934. godine, koja je bila razlog zbog kog su ga komunistički jurišnici oglasili fašistom, predstavlja trag svesti o našoj politici u DžIDž veku. Tada je Stojan Novaković pisao kako ne treba da se delimo na austrofile i na rusofile nego treba da vodimo politiku s obzirom na srpske interese. Da nije Stojan Novaković bio preteča fašizma? Politika vođena sa srpskog stanovišta dovela je do raznorodnih, pretežno pozitivnih ishoda. Politika vođena sa stanovišta jugoslovenstva, posebno titoističkog jugoslovenstva, kojom je ispunjen naš HH vek, dovela je do pretežno ili isključivo negativnih ishoda. Bila je to politika u kojoj je neprestano bio delatan pojam srpske krivice. Povratak srpskom stanovištu je prirodna reakcija na promenjene istorijske okolnosti i na očevidne negativne istorijske rezultate.

Kada je reč o ćirilici, valja uočiti da je na delu ponašanje koje je u skladu sa opštom shemom dejstva hrvatske politike: bilo da je reč o jeziku, bilo da je reč o Banovini Hrvatskoj, hrvatska politika podrazumeva da se ono što je jednom određeno kao hrvatsko zauvek smatra takvim, da ne podleže nikakvom naknadnom razmatranju, dok je sve što je imenovano kao srpsko ili zajedničko ostalo zauvek problematično, osenčeno sumnjom i vazda podložno preispitivanju.

* Kako bi trebalo da se postavimo prema takvom ponašanju?

- Tome se - sem iz naučnih i moralnih razloga - ne treba čuditi, jer je na delu kretanje po utrvenom putu. Tome se, međutim, treba protiviti sa naučnog i institucionalnog stanovišta. Ključno pitanje glasi: zašto ne dolazi do protivljenja? Zato što nema srpske kulturne politike. Zašto, međutim, nema volje da je bude? Zato što ona smeta u nametanju i usvajanju kolonijalno-okupacionog položaja našeg naroda.

* Upozorili ste da se srpska nacija kroz čitav 20. vek neprestano dezintegriše, dok se hrvatska neprestano konstituiše. Da li su to rezultati sprovođenja kulturnih politika?

- Tu je ključno različito shvatanje jugoslovenstva. Za hrvatsku kulturnu politiku, jugoslovenstvo je prevashodno bilo sredstvo za ostvarivanje nacionalne emancipacije, sredstvo koje vodi do samoostvarenja kao trostrukog cilja: državnog, diskriminatorskog i dominacijskog. Za srpsku kulturnu politiku, jugoslovenstvo je uvek bilo cilj kojem su podređeni svi elementi samoostvarenja. Otud je nastala srpska težnja za poistovećivanjem sa Jugoslavijom: i kada su težili dominaciji, Srbi su nastojali da nestanu u jugoslovenstvu. Tako su Srbi bili podložni nestajanju u Jugoslaviji, dok su Hrvati pripadali suprotnom procesu: nastajanju kroz Jugoslaviju. Nestankom Jugoslavije, Srbi bivaju zatečeni u nestajanju. Iz te situacije neophodno je osmisliti srpsko stanovište.

* Kako vidite sadašnju poziciju Srbije? Stvara li se od Evropske unije novi mit, kao zamena jugoslovenskom?

- Kao mitska predstava, oličena u sloganu da Evropa nema alternativu, koji je sasvim na snazi, bilo koji oblik podređivanja srpskih interesa, u formi "jugosfere" ili balkanskih regionalnih prožimanja, uvek će stvarati privilegovano područje za političko i kulturno rasprostiranje pojma srpske krivice.

Nije to psihološka nego iskustvena i istorijska istina. Još je Stojan Novaković, kao carigradski poslanik, opazio - kako kaže - da nam Rusi ne daju u Makedoniju zbog Bugara, dok nam Austrija ne da u Bosnu, pa je zaključio: "ispada da je srpski narod za nešto kriv". Zar današnje protivrečnosti u zapadnom ponašanju prema Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, zar poslednje presude Haškog tribunala, zar neosvrtanje na osnovna prava srpskog naroda u Crnoj Gori, ne otkrivaju isto nastojanje? Spoljni interesi, dakle, diktiraju istorijsko nastajanje predstave o srpskoj krivici.

Srpsko stanovište, međutim, predstavlja pouzdanu osnovu da se to prepozna. Čitav devetnaesti vek pokazuje kako je teška politika i kako je moguća kulturna politika sa pozivanjem na srpsko stanovište. Ako se uzme u obzir nasleđe HH veka, samo nam srpsko stanovište obezbeđuje neideologizovane i raznorodne - ne nužno uspešne niti lišene odricanja - odnose sa okruženjem.

* Šta nas čeka ako se stvari ne promene?

- Ako se pak nastavi sadašnje istorijsko kretanje, u opštem privrednom ambijentu očvrsnuće kolonijalni poredak, dok će u društvenom području dobiti svoje zasade - ideologizovana krivica. Možda je to poslednje ishodište vladajućih stremljenja: Srbija kao kolonija krivice.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (20)

Joca Akademski Gradjanin Srpski

13.01.2013. 11:46

Dali je ovaj "profesor" jos jedan crnogorac u srpskoj prosveti koji sa Srbijom ima tolike veze kao i pokojni Car Hajile Selasije? On bi bio vise potreban Crnogj Goria. Srbiji je potreban kao lanjski sneg. Baco, ovo je Srbija i samo Srbni moraju da uce Srbe i nijedan dosljak nije srbima dorastao i potreban. Idite kuci dok je vreme, jer se Srbija ozbiljno menja pa ce mnogi stranci ostati bez radnog mesta i bez priznanja.

misa

13.01.2013. 13:21

@Joca Akademski Gradjanin Srpski - Srbin je Srbin, ma odakle je dosaio ili gde trenutno zivi! Jednostavno ne razumem ljude koji su toliko tvrdoglavi i ne mogu razumeti da sadasnja Srbija nije u svojim granicama. Da se kroz istoriju menjala i da milioni Srba zivi van sadasnje drzave Srbija, vec u STARIM GRANICAMA SRBIJE!Odi do manastira na OZRENU i moci ces da procitas veliku svetu istinu!"SVETA ZEMLJA NEMANJICA"Mozda napokon otvoris svoj tvrdoglavi um!

Владимир Д. Раденковић

13.01.2013. 14:01

@Joca Akademski Gradjanin Srpski - Akademski gradjanine, nemoj vise da branis Srbe i Srbiju, k'o Boga te molim!Srbiji su potrebni ljudi svih vera i nacija koji ce raditi u njenom interesu. Koji ce je voleti i nece stedeti sebe da joj pomognu na sve nacine!

Samo Jelena

20.01.2013. 11:17

@Joca Akademski Gradjanin Srpski - Jadna nam je Srbija sa ovako pismenim "Akademskim gradjanima"!!!Da je gospodin zaista akademski gradjanin, mozda bi cuo za pravopis, ili predavanja pomenutog profesora, koja verovatno ne bi ni razumeo, pa je bespotrebno raspravljati o bilo kojoj temi sa doticnim. A jedna od nasih najvecih gresaka je sto srpski jezik niko ne neguje!!Stanovnistvo nepismeno, padezi davno zaboravljeni, a "akademski gradjani" na svojim fakultetima namaju ispit srpski jezik..I posle se pitamo kuda ce Srbija...

srbin katolik

13.01.2013. 12:04

Čak je i jedan papa, Lav XIII, javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su SrbiUVEK SRPSKI PONEKAD LATINSKI NIKAD HRVATSKI"U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini", pisao je hrvatski istoričar Natko Nodilo„Kao otok sred mletačkog zemljišta postojaše od starine obrtna i trgovačka republika srpska Dubrovnik.“ (Medo Pucić, 1867)

коста

13.01.2013. 12:36

Хвала господину Лампару и Новости што су проговорили на ову веома важну тему. На несрећу, Србија нема "среће" са министрима културе и просвете већ дуги низ година па нема ни визију ни у области културе.

Branko

13.01.2013. 13:36

Najvažnije srpske institucuje same moraju da promene svoje "dogme". Napr. Crkva svoje poglede na veru i srpstvo: Srbin - katolik, Hrvat - pravoslavac, odnos prema Srbima ateistima... Zatim SANU u odnosu do ćirilice i latinice... Sumorna sadašnjost i nezvesna budućnost traže drugačije razmišljanje i nova načela. Dositej je u svoje vreme pisao: Knjige, knjige braćo a ne...

Marko

13.01.2013. 14:07

Profesore Lompar, kako ste sve lepo rekli. Čerupaju nas i dele na sve strane i na sve načine a mi obezglavljeni stojimo bez reči i dela i na sve pristajemo, ništa ne preduzimamo. Ovo su osnovne stvari protiv kojih se treba boriti kako bi se stvorilo zdravo, organizovano društvo svesnih, dostojanstvenih ljudi. Šta je sebi dozvolio jedan veličanstveni, svetosavski narod. Neka nam Bog pomogne. Najgrešniji smo prema nama samima.

dan

14.01.2013. 14:16

@Marko - Srbi su trebali da imaju i Srbe pravoslavce i katolike i mulimane kao sto su Nemci prihvatili i katolike i protestante. Pre toga su i njih, pre Bizmarka, delili i po veri. Ako SPC prihvata Srbe samo kao pravoslavce pravi veliku gresku i u osnovi slabi naciju.

dan

14.01.2013. 14:25

@Marko - Gosodine, moramo pokazti da su nasa tradicija i istorija Evropske zato sto su takve. Kada smo mogli bili smo na koloseku Evrope a ne Azije. Prva kruna nije bila pravoslavna iako je [promovisala Srbiju u kraljevinu. Nemanjici su zenili strankinje i nijednog Nemanica nije rodila Srpkinja! Rodile su ih zene iz danasnje Evropske unije. Jedna Francuskinja (Jelema Anzujska) cak dva srpska kralja: Dragutina i Milutina . Da se podsetimo Doline jorgovana, ako ste zaboravili? Moli odgovor od Vas licno?

goran.s

13.01.2013. 19:31

Ne bih da se pravim pametan a ponajmanje da se merim sa profesorom ali sam vise puta u komentarima napisao ono sto je g.Lompar mnogo ozbiljnije obrazlozio.U Srbiji se ne sukobljavaju nacionalisti i demokrate vec Srbi i jugosloveni.Jugoslovenska vizija nikako nije srpska i sto pre to shvatimo bice nam, ako ne lakse a onda jasnije sta nam je ciniti.

Tarabicevic

13.01.2013. 22:27

Sve je prof.Lompar lepo rekao ali sta dalje?Zasto Srbi i dalje prihvataju "Istoriju Srba" koju im je nemac ciljano napisao a istorijske i arheoloske dokaze bacaju da se ne naljute komsije? Ne mogu se Srbi dovoljno sagnuti koliko to kolonijalisti i okupatori zele!?

dan

14.01.2013. 14:11

da je bilo da su Srbi Srbi pa bili oni pravoslavci, katolici ili muslimani mi bi bili kao Nemci gde nije vazno da li si katolik ili protestant nego prvo Nemac. Kolika je, ipak, u tome negativna uloga Srpske pravoslavne crkve koja priznaje samo pravoslavne Srbe? Molim odgopvor!

Josko

14.01.2013. 16:44

@dan - @ Dan: Uloga SPC-e u srpskom drustvu i politici je u prpagandi Velike Srbije uz iskljucenje drugih. Tvrdoglavo odbijaju da uvedu srpski jezik u liturgiju i jos k tome, mentalni sklop njihove hijerahije jos uvijek je feudalni, sad su otprilike u vremenu kosovske bitke.

Josko

14.01.2013. 15:15

Ovaj drug Lompar je tako ogranicen u svjem misljenu o ovoj temi tako da mu je i obicni sator prevelik.

Maja

14.01.2013. 18:58

@Josko - Онда Ви изволите па нас прослетлите аргументованим мишљењем.

kiza

15.01.2013. 20:25

Preporučujem čitalačkoj pažnji knjigu Mila Lompara "Duh samoporicanja". U njoj je tematizovana ideologija srpske krivice, koja je tokom čitavog XX veka nametana srpskom narodu od strane Zapada, a kroz ideologiju jugoslovenstva u kojoj dominira hrvatsko stanovište. Racionalan srpski odgovor jedino je srpski kulturni obrazac koji uključuje sve Srbe.

Јаков

20.01.2013. 16:37

Коначно је неко устао и рекао оно што је требало да се каже. Ломпар погађа право у центар. Вратимо се свом идентитету, свом писму, својој вери, својој култури, свом интересу. Доста је било аутошовинизма који нас вуче на дно. P. S. Учините да вам сајт буде на ћирилици.