Da li su roditelji uzor svojoj deci?

V. C. Spasojević

25. 08. 2012. u 20:58

Koliko su roditelji uzori svojoj deci i koliko njihovo obrazovanje i status utiču na izbor zanimanja mladih. U siromašnim porodicama obično nema nijednog studenta

NEĆU da budem siromašan kao tata! Ovo je rečenica koja se često mogla čuti iz usta tinejdžera tokom gladnih devedesetih, pa i početkom dvehiljaditih. Od tada, slika se donekle promenila. Mada nema preciznih statističkih pokazatelja koji procenat dece kreće tragom svojih roditelja, birajući isto ili slično zanimanje, jasno je da postoje branše u kojima tate nisu više ni tako siromašne, ni tako potcenjene, iako ne plivaju kriminalnim vodama.

Baš kao nekad, za profesije svojih roditelja najčešće se opredeljuju deca lekara, advokata i onih koje su mame i tate već naučile da rade u porodičnom biznisu - bilo to vođenje male prodavnice ili upravljanje nekom uspešnom proizvodnjom.

- Izbor škole i zanimanja jedna je od najvažnijih odluka u životu, a prvi izbor se donosi relativno rano - objašnjavaju u Centru za profesionalnu orijentaciju Nacionalne službe za zapošljavanje. - Već učenici osmog razreda imaju težak zadatak da naprave dobar izbor. U procesu donošenja odluke važno je da, pored informacija o zanimanjima i mogućnostima obrazovanja, imaju i podršku okoline.

IDOLI SE MENJAJU OD 1994. godine, kada su istraživanja pokazivala da su mladima najčešći uzor bili „novokomponovani biznismeni“, kako se to tada zvalo, već 2000. su uočena značajna pomeranja. Od tada je znatno više odabranih idola iz sveta estrade, a poslednjih godina posebno iz sporta. Među idolima sve je manje političara, ali, na žalost, i umetnika i naučnika.

U tom izboru roditelji imaji značajnu ulogu, daju korisne savete i mogu predstavljati uzor svojoj deci.

- Model najčešće predstavljaju oni roditelji koji su zadovoljni i uspešni u svom poslu, pa na pozitivan način prenose svoje zadovoljstvo i interesovanja na okolinu - kažu u NSZ.

Da bi pomogli svom mališanu, roditelji ga često upućuju i na različite stručne službe koje mu mogu pomoći da samostalno donese odluku - školske psihologe i stručne službe koje se bave profesionalnom orijentacijom, a koji su dostupni osnovcima i srenjoškolcima u filijalama NSZ širom Srbije.

Ali ponekad pokušavaju da utiču na izbor svoje dece i sugerišućimu ili čak insistirajući na zanimanjima koja se uklapaju u porodičnu tradiciju ili su, po njihovoj proceni, tražena. Ovakav direktan uticaj ne dozvoljava detetu da bude samostalno u odlučivanju, a upravo to je, kažu u NSZ, važno da bi se napravio pravi izbor. Za dete je ključno da odluku doživljava kao svoju, a ne kao nametnutu.

Ne pokazuje, međutim, samo izbor škole ili zanimanja koliko su roditelji uzor svojoj deci. Poslednjih godina rađeno je više istraživanja na temu ko su idoli mališanima i adolescentima - od Instituta za psihologiju do potreba Nacionalne strategije za mlade. Rezultati su, manje-više, bili isti.

SUBVENCIJE ZA DOBRE, A NE ZA SIROMAŠNE NA teret budžeta trenutno studira nešto više od 40 odsto studenata, dok većina plaća školarinu. Deca koja dolaze iz porodica višeg društvenog i materijalnog statusa imaju veće šanse da budu oslobođeni od plaćanja školarine, s obzirom na to da je uspeh, a ne materijalno stanje, jedini kriterijum u određivanju toga ko plaća a ko ne. Jelena Branković ističe da je ovo posebno problematično pošto je uspeh u obrazovanju u tesnoj vezi sa socio-ekonomskim poreklom. Drugim rečima, deca iz siromašnijih slojeva će u proseku imati lošiji uspeh od dece iz bogatijih slojeva i manje šanse da budu oslobođeni plaćanja, da konkurišu za smeštaj u domu, za studentske stipendije i kredite, ishranu u menzi. Tako subvencionisani smeštaj u domovima može ostati van domašaja onih kojima je najpotrebniji.

Kao uzor na prvom mestu po pravilu su majke (zbog ljubavi i podrške koju pružaju), na drugom očevi (jer, kako deca najčešće navode, zarađuju za porodicu), a na trećem i četvrtom braća i sestre. Slede bliski rođaci, vršnjaci i na kraju nastavnici. Za tinejdžere, posle roditelja, uzori su ličnosti iz javnog života: pevači, glumci, voditelji, sportisti...

Psiholozi objašnjavaju da u najranijem dobu deca zavise od svog najbližeg okruženja, pa je logično da se ugledaju na osobe koje im ulivaju sigurnost. Kako rastu, uzore sve više vide u poznatim ličnostima. Zanimljivo je da, dok u svetskim istraživanjima oko trećina mladih tvrdi da im je uzor javna ličnost, kod nas je to čak polovina.

Takođe je zanimljivo i koliko srednjoškolaca kod nas ima ambiciju da završi fakultet, kao i da li su im i tu uzor roditelji.

Od 1991. broj studenata u Srbiji se više nego udvostručio, kaže Jelena Branković iz Centra za obrazovne politike. Ona objašnjava da danas oko 40 odsto jedne generacije maturanata upiše univerzitet ili visoku školu. Međutim, iako taj procenat raste, ukupan broj studenata se smanjuje zbog demografskog pada.

- Poznato je da postoji veza između socio-ekonomskog porekla pojedinca i nivoa dostignutog obrazovanja. Ovo su potvrdila i istraživanja našeg Centra, prema kojima deca obrazovanijih roditelja imaju veće šanse da upišu željeni fakultet, upadnu na budžet, imaju bolji uspeh na studijama i diplomiraju. Veće su i njihove šanse da se upišu na prestižnije programe, poput medicine i arhitekture, nego što je to slučaj sa srednjoškolcima iz nižih slojeva društva - kaže Branković.

Istovremeno, u porodicama slabijeg imovnog stanja manje je studenata nego u boljestojećim. Prema studiji koju je radio Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, među domaćinstvima niskog materijalnog statusa nije bilo nijednog sa bar jednim studentom. U domaćinstvima nižeg srednjeg materijalnog položaja studenata je bilo u 37 odsto domaćinstava, u porodicama srednjeg materijalnog položaja polovina je imala minimum jednog akademca, dok je čak 70 odsto domaćinstava visokog materijalnog statusa imalo bar jednog studenta.

- Studija koju smo nedavno završili sa univerzitetima u Nišu, Novom Sadu i Beogradu pokazala je da dece roditelja čije je obrazovanje niže od srednjeg gotovo da nema među studentima, dok čak 38 odsto studenata ima očeve sa obrazovanjem višim od srednjeg. Mladi koji žive u univerzitetskim centrima češće upisuju fakultete i visoke škole nego oni iz mesta gde nema visokoškolskih ustanova - konstatuje Branković.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

kimi

26.08.2012. 01:47

Forsiranje trenda brzog bogacenja i nacina na koji se novac stice, u drzavi Srbiji se ispira mozak mladog coveka bavljenjem kriminaom, bahacenjem i ne kulturom. Od malih nogu se vecini (ne svi) forsira misljenje da je bolje imati mnogo novca nego biti pametan (obrazovan). Te dve stvari u koaliziji, su u Srbiji veoma retka pojava. Zato takvi pojedinci i traze mesto u inostranstvu gde ce to moci da ostvare.

kamarat

26.08.2012. 13:34

Genetika i inteligencija je po majci, a moral i vrednost morala je po ocu.

slaki

26.08.2012. 14:05

Nije nikakvo merilo da deca čiji su roditelji školovani i imaju fakultetsko obrazovanje krenu njihovim stopama. Manji deo studenata potiče iz radničke porodice i pouzdano znam da upravo takva deca na vreme završavaju fakultete i da su veoma odgovorna kako prema radu tako i u životu. Meni je žao neke dece koja zbog finansiske situacije ne mogu sebi da priušte fakultet i smatram da država zbog toga mnogo greši i da bi svakako tim mladim ljudima trebalo izaći u susret.

Sveto pismo

26.08.2012. 18:52

Biblija o ovoj temi kaze:"Zamisli marljivog coveka sigurno donose korist,a ko je god brzoplet sigurno srlja u oskudicu"(Poslovice 21:5).Deca moraju uz pomoc svojih roditelja doneti prave i uravnotezene odluke,zbog kojih se nece kasnije pokajati.Svako mudro odabrano zanimanje moze biti od velike koristi.Roditelji imaju obavezu i pred Bogom i pred ljudskim zakonom da pomognu svojoj deci da odaberu najbolji put.Samo tako ce deca imati sigurnu buducnost kad porastu.Pozdrav svima!!!