Golootočani traže veću odštetu

ODŠTETE od 700 dinara po zatvorskom danu za sve koji su prošli golgotu Golog otoka sramne su i mizerne, poručuju iz Udruženja golootočana Srbije i najavljuju žalbe i tužbe protiv države Međunarodnom sudu u Strazburu.

- Država je bila obavezna da ponudi svima minimalno po 3.000 dinara, koliko danas po zakonu "košta" jedan zatvorski dan za sve koji su se nevini našli iza rešetaka. Troje ljudi je moralo da zatraži lekarsku pomoć kad su videli šta im država nudi - kaže Zoran Ašanin, predsednik Udruženja golootočana.

On dodaje da je zbog naknada rehabilitovanim "ibeovcima" imao razgovore sa predstavnicima Evropske komisije, i da su mu rekli da bi jedan zatvorski dan trebalo da bude oko 100 evra. Takođe, kaže da su ljudi oštećeni jer im država kroz sporazumne naknade isplaćuje samo odštetu za duševne boli i da moraju da potpišu da se drugih naknada odriču. A osim duševnih boli, tu je i materijalna odšteta za izgubljene plate i penzije, kao i za neplaćen prekovremeni rad u kamenolomu, ali i odšteta za fizički bol i preživljeni strah. Zato se veliki broj članova ovog udruženja i njihovih potomaka neće saglasiti sa ponuđenim naknadama.

Jedan od nezadovoljnih je i zrenjaninski književnik Vuksan Knežević, suosnivač Udruženja golootočana, koji je na paklenom ostrvu završio kao sedamnaestogodišnjak. Sudski je rehabilitovan pre tri godine i u međuvremenu je podneo zahtev Komisiji za rehabilitaciono obeštećenje:

- Odštetu neću primiti jer je ponižavajuća i premala za sve muke kroz koje smo moja porodica i ja prošli. Više zarade berači višanja! Na otoku sam završio jer me je cinkario kolega, a nisam ni znao šta je Rezolucija IB.

U najpoznatijem Brozovom kazamatu proveo je više od godinu dana, a kasnije su, kako kaže, mnogi na njegovoj sudbini izgradili karijere, cinkareći ga. Čak je i proteran iz Banatskog Karlovca jer nije hteo da sarađuje sa Udbom.

- Slažem se da su naknade male za sve što su ti ljudi preživeli, ali isplata je u visini prosečnih naknada u Hrvatskoj i Sloveniji. Osim toga, u skladu je sa realnim mogućnostima našeg budžeta - kaže državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, i poručuje da niko nije obavezan da prihvati ponuđenu naknadu, već da može da tuži državu i pokuša da dobije više preko suda.