Stručnjaci: Seksualno obrazovanje uvesti u škole

O SEKSU se i dalje u većini škola priča samo na velikom odmoru. Na časovima je ova tema uglavnom tabu. I dok u svetu prave kondome za dečake od 12 godina, a o polnim odnosima uče i đake prvake, kod nas seksualno vaspitanje ne postoji ni u srednjim školama.

A na neslavnom smo vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki treći koristi zaštitu. Svake godine oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni, a samo stotinak se odluči da rodi dete. Svaka dvadeseta devojka, ili u proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku jedne školske godine.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o uvođenju novog predmeta.

- To bi uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan - kažu u sektoru za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete. - Teme iz ove oblasti su, u osnovnom obrazovanju, sadržane u predmetu Biologija. Postoji i program zdravstvenog obrazovanja koji se organizuje na odeljenskoj nastavi, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i nevladinim organizacijama.

S druge strane, medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje trebalo uvesti đacima, i to u niže razrede osnovne škole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, učili šta se događa sa njihovim telom, koje su potencijalne opasnosti i kako bi trebalo da se ponašaju i brinu o svom zdravlju.

- Seksualno vaspitanje trebalo bi uvesti u sistem redovne škole od desete godine - smatra doc. dr Ana Mitrović-Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Najbolje bi bilo da se sam predmet ne zove tako, već da bude zdravstveno vaspitanje. Na pragu fiziološke zrelosti i pred sam pubertet mladi bi tako na njima prilagođen i interesantan način upoznali i naučili kako da sačuvaju svoje zdravlje i da ga unaprede. Mogli bi da uče i o polno prenosivim bolestima, pravilnoj ishrani, fizičkim aktivnostima, higijeni...

Vrlo brzo, smatra naša sagovornica, rezultati bi se odrazili i na smanjenje maloletničkih trudnoća, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja. Smanjila bi se, navodi, rasprostranjenost polno prenosivih bolesti.

Ove bolesti svoj epilog, kasnije, dobijaju u povećanom broj parova koji ne mogu da dobiju potomstvo, većem riziku od vanmateričnih trudnoća i karcinoma grlića materice.

Većina evropskih zemalja, objašnjava naša sagovornica, ovu vrstu obrazovanja uvela je još polovinom prošlog veka. Svaka preventiva je, dodaje, jeftinija od lečenja i višestruko korisna.

- U praksi vidim da mladi nemaju dovoljno znanja. Često dobijaju poluinformacije, pa i sebe i svoje partnere dovode u problem - kaže dr Ana Mitrović-Jovanović.

A da bi problema bilo što manje, u Švajcarskoj proizvode kondome koje mogu da koriste već dečaci uzrasta od 12 godina. Britanci, koji sa nama prednjače u broju trudnoća među adolescentkinjama, kako bi popravili zabrinjavajuću statistiku seksualno vaspitanje uveli su već od prvog razreda osnovne škole.

Njihov primer dokaz je da se greške dešavaju i tamo gde je mnogo truda uloženo. Čak i u Švedskoj, koja od 1955. godine o seksu uči decu u školi, događaju se propusti. Tako su, na primer, četiri devojčice zatrudnele jer su podelile jedno pakovanje kontraceptivnih pilula, misleći da je i jedna pilula dovoljna.

Ali, stručnjaci kažu da se informisanje tinejdžera mora isplatiti na duge staze. U Danskoj se, recimo, hvale da poslednjih dvadeset godina nisu imali nijedan adolescentski abortus.

Zato je seksualno obrazovanje Srbiji preko potrebno.