IZ Srbije je u poslednje dve decenije otišlo oko pola miliona ljudi, a najbolji stručnjaci i dalje će napuštati zemlju u potrazi za poslom, ali i boljim uslovima za usavršavanje. Na neslavnoj listi država, po odlivu mozgova, koju svake godine objavljuje Svetski ekonomski forum, čvrsto se držimo jednog od pet mesta na začelju.

Čak smo sve gori - pa smo sa 131. pozicije u 2008. godini pali na 132, pa na 136. i ove godine smo se zaustavili na 139. od ukupno 142 mesta. Sve smo lošiji, prema ovom istraživanju, i u primeni patenata, saradnji privrede i nauke, kvalitetu naučnoistraživačkih institucija... Upravo zbog svega ovoga, stručnjaci uhlebljenje traže negde drugde.

- Odlaskom kadrova koji su ovde završili škole i fakultete, pa otišli u inostranstvo, država je izgubila oko 12 milijardi evra - tvrdi rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević.


Do ovog broja nije teško doći ako se zna da samo jedna godina košta državu po studentu između 1.500 i 2.000 evra. Ako studije traju pet godina, reč je o 8.000 do 10.000 po osobi!


- Srbija je stara i neobrazovana. Dok u svetu zemlje imaju 40 do 60 odsto mladih i visokoobrazovanih generacija, mi imamo 40 odsto nepismenih - kaže Kovačević, i dodaje da iz Srbije najviše odlaze oni koji su završili prirodne i tehničke nauke.

Samo Nemačka u ovom trenutku traži oko 400.000 inženjera, koji će raditi na modernim tehnologijama i inovacijama. Cilj je da poboljšaju bruto nacionalni dohodak za jedan do dva odsto.

Kovačević ističe da mladi naučnici ovde nemaju uslove kao u inostranstvu i da se kod nas malo para izdvaja iz budžeta. Dok članice EU prosečno izdvajaju oko tri odsto, mi izdvajamo samo 0,3!

ISTRAŽIVANjE SVAKI peti naučnik razmišlja o odlasku iz zemlje. Među njima je skoro polovina mlađa od 35 godina, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje tadašnjeg Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Kao najčešće razloge za odlazak istraživači navode loše uslove za rad, nerešeno stambeno pitanje i niska primanja.


I ministar prosvete Žarko Obradović smatra da će „odliva mozgova“ biti dok ne osnažimo privredu.

- Odliv traje već četiri decenije, ali dok je ranije odlazila nekvalifikovana radna snaga, danas odlaze visokoobrazovani - kaže ministar. - Zemlju napuštaju mladi koji ne mogu da se zaposle. Zato obrazovanje treba više da sarađuje sa privredom. Javna preduzeća, i privatni i državni fakulteti moraju da stipendiraju najbolje, a po završetku školovanja da im obezbede posao.

Procene su da iz Srbije „trbuhom za kruhom“ ode svaki osmi elektroinženjer. Broj naših naučnika u dijaspori jednak je broju onih koji su ostali u zemlji - oko 12.000!

- Samo u Sjedinjenim Američkim Državama živi i radi oko 6.000 istraživača iz Srbije. Procene su da ih je u ostatku sveta još toliko - objašnjava za „Novosti“ prof. Vladimir Grečić, autor knjige „Naučna dijaspora“.

Prema Grečićevim saznanjima, u SAD je 1999. godine bilo 4.100 naših naučnika. Među njima čak 1.300 sa doktoratom. Isto toliko ih je imalo zvanje magistra, a u potrazi za američkim snom otišlo je i 1.500 inženjera. Tada je njih 2.700 već imalo državljanstvo. Deset godina kasnije broj je bio upola veći. Broj doktora nauka premašio je 2.000!

Istraživanja OECD su pokazala da je 2000, neposredno posle promena, otišlo iz Srbije više od 2.200 ljudi, dve godine kasnije oko 2.800, a 2005. svaki deseti s diplomom. Najviše njih otišlo je u SAD, Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Španiju. „Preko bare“ su najtraženiji elektrotehničari, tehnolozi i mašinci, a u Evropi lekari i stomatolozi.


ULAGANjE

- NAJBOLjE kadrove zadržaćemo najpre otvaranjem novih radnih mesta, a za to su nam potrebni strani investitori. Za njih je važno i da u Srbiji dobiju uslove za naučnoistraživački rad kakve imaju u inostranstvu - predlaže rešenja problema rektor Kovačević.