SVAKI četvrti stanovnik Srbije ne pere ruke redovno, skoro polovina se kupa ili tušira manje od tri puta nedeljno, a svaki drugi ne pere zube svaki dan! U Srbiji je prošle godine skoro za petinu smanjena prodaja sredstava za ličnu higijenu.

Istraživanja GFK, agencije za ispitavanje javnog mnjenja, ukazuje da je 23 odsto građana Srbije kupovalo manje paste za zube, sapuna, šampona..., a da se trećina preorijentisala na jeftinije robne marke. Porasla je prodaja litarskih šampona, čija je cena ispod 100 dinara, a opala prodaja skupljih uvoznih od 200 mililitara, čija je cena i četiri puta veća. Ponovo su aktuelni sapuni nepoznatih proizvođača i sumnjivog kvaliteta, čija je cena upola niža od standardne ponude.

Poslednja zvanična potrošačka merenja pokazuju da je za najosnovniju higijenu prosečne porodice mesečno neophodno 815 dinara. Odlazak u trgovinu demantuje statistiku. Za te iste artikle valja izdvojiti dvostruko više novca.

- Ranije sam u kupovinu odlazila bez razmišljanja i opušteno uzimala sa rafa što mi padne pod ruku - kaže Slavica Mitrović, iz Beograda. - Nije bio problem da uzmem i nekoliko šampona da isprobam koji je najbolji. Sada, međutim, napravim spisak, kupujem samo što mi je neophodno i ne nagomilavam.

ŠUGA MEĐU PRVIH 10 BOLESTI TOKOM prošle godine u Srbiji je registrovano 431.666 obolelih od zaraznih bolesti, što je 18 odsto više nego 2009. Među najčešćih 10 zaraznih bolesti je - šuga! Tokom prošle godine registrovano je 3.954 slučaja ove bolesti. To je, tvrde lekari, jedan od osnovnih pokazatelja da ne vodimo dovoljno računa o higijeni.

Prirodno je, ne spore ni sociolozi, da će između hleba i sapuna građani izabrati ovo prvo.

- Za očekivanje je da se zbog besparice smanji kupovina sredstava za pranje - kaže dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. - No, jedno mora da bude jasno: opravdanje za neodržavanje higijene ne postoji. Ušteda vode, sapuna i paste za zube veoma je skupa jer ugrožava zdravlje.

Prema rečima dr Grozdanov, kriza na higijenske navike svakako utiče:

- Manje se ljudi kupaju, tuširaju i peru zube.


ŽENE ČISTIJE

HIGIJENSKE navike su bolje u ženskom delu stanovništva - poslednji su podaci iz “Batuta”. Takođe, one su bolje kod mladih, onih od 20 do 34 godine.