Svi prisluškuju

UMESTO dosadašnjih pet službi bezbednosti, postojaće "samo" tri - BIA, Vojnobezbednosna agencija i Vojna obaveštajna agencija. Sa spiska su skinute dve koje su radile pri Ministarstvu inostranih poslova. Osniva se Savet za nacionalnu bezbednost, formira Biro za koordinaciju rada bezbednosnih službi, a njihovi direktori moraće da podnose redovne i po potrebi vanredne izveštaje nadležnom odboru Narodne skupštine.
Sve ovo je deo novog Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, o kojem je u Narodnoj skupštini u sredu završena načelna rasprava. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je naveo dve ključne novine:
- Stvara se bezbednosno-obaveštajna zajednica, koja će omogućiti efikasniji rad službi. Uspostavlja se daleko viši nivo demokratske kontrole. Šefovi tajnih službi moraće da podnose "raport" parlamentarcima, a članovi Odbora za odbranu i bezbednost nadziraće ustavnost i zakonitost rada službi, poštovanje njihove političke i interesne neutralnosti. Razmatraće predloge i peticije koje građani upute Skupštini u vezi sa radom službi, baviće se nezakonitostima u radu pripadnika službi...
Ništa nije kraći spisak onoga što poslanici neće imati pravo da pitaju.
Na listi zabranjenih tema su: identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, pripadnika službi sa prikrivenim identitetom i trećih lica kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti, metode pribavljanja obaveštajno-bezbednosnih podataka, akcije koje su u toku, način primene posebnih postupaka i mera.
Nema pitanja ni oko podataka i informacija pribavljenih razmenom sa stranim službama, međunarodnim organizacijama i o tajnim podacima i informacijama od drugih državnih organa u posedu službe.
Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Ivica Dačić pokrenuo je uvek aktuelno pitanje - ko sve koga prisluškuje?
- U ovom trenutku, u Srbiji postoji mnogo državnih organa koji imaju pravo na prisluškivanje razgovora, snimanje... Može da prisluškuje BIA, Vojnobezbednosna agencija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava carina. Ima pravo da prisluškuje i deo Ministarstva finansija koji se odnosi na kontrolu pranja novca, a do sada je to ovlašćenje imala i Služba za istraživanje i dokumentaciju, u okviru Ministarstva inostranih poslova. Pitanje je ko kontroliše sve te organe koji nemaju status službi bezbednosti?


I VRHOVNI SUD U BIRO
ŠEF kluba SRS-a Tomislav Nikolić upitao je zašto u Birou za koordinaciju nije i predsednik Vrhovnog suda.
- Šta rade službe? Prate i prisluškuju, presreću u razgovoru, pa zar nije mesto tu predsedniku Vrhovnog suda koji bi rekao: ovo može, a ovo ne može - rekao je Nikolić.


SAVET
ČLANOVI Saveta za nacionalnu bezbednost biće: predsednik Republike i predsednik Vlade, ministri unutrašnjih poslova, odbrane i pravde, načelnik Generalštaba i direktori službi bezbednosti.
A, u sastavu Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti trebalo bi da budu: direktori službi i sekretar Saveta, dok u radu Biroa mogu da učestvuju predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, načelnici uprava policije, republički javni tužilac, direktor uprave carina i "rukovodioci drugih organa, organizacija i institucija, u skladu s potrebama".