Đinđić o Srbiji: Na putu ka sebi

V. N.

11. 03. 2013. u 21:01

Kako je Zoran Đinđić video šansu Srbije za ulazak u Evropu: Naša glavna integrativna snaga je uverenje a ne sistem. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom

KAO često u svojoj istoriji, Srbija danas nije stanje, nego projekat i vizija. Ona je na putu ka sebi, ne onakvoj kakva je bila, nego onakvoj kakva bi mogla da bude. Utoliko je Srbija na dobrom putu.

Da je Srbija stanje, to bi bilo krajnje provizorno i zabrinjavajuće stanje. Nedovršenost u odnosu sa Crnom Gorom, nedovršenost u odnosu sa Kosovom, nedovršenost u odnosu na svoje vlastito ustavno uređenje. Takvu Srbiju niko ne bi smatrao subjektom i činiocem, nego bolesnikom i problemom. Zbog toga bi najveća greška bila da sebe definišemo neambiciozno. Ako i za trenutak posumnjamo da ćemo uspeti, vrlo verovatno i nećemo uspeti. Naša glavna integrativna snaga je uverenje, a ne sistem. I, naravno, evropski integrativni duh koji vlada epohom.

Druge smo uverili u naše istorijsko pravo da nas prihvataju kao potencijal, a ne kao fakticitet. Kao fakticitet smo malo, kao potencijal možemo biti mnogo. U svetu nas zbog toga danas smatraju zemljom koja ima velike šanse da uspe. Još samo da uverimo i sebe.

Verovatno je preterano govoriti o ciklusima u našoj novoj nacionalnoj istoriji, ali očito da je na početku sva tri poslednja veka Srbija dobijala istorijsku šansu. Oslobodilački ustanci na početku 19. veka, iznenadni društveni i ekonomski preporod u prvim godinama 20. veka i, sada, prve godine novog veka. U tri veka tri neočekivane šanse.

Svaki put se Srbija dizala iz pepela sa iznenađujućom vitalnošću posle decenija krize i dekadencije. I svaki put do sada ta energija nije bila dovoljna da se projekat izvede do kraja. Glavni krivac za to su bili međunarodni odnosi na kojima su se lomile ambicije male balkanske nacije koja je tražila svoje mesto pod evropskim suncem. Ali, bilo je i vlastite krivice, a pre svega nesposobnosti da se formuliše jasan nacionalni projekat i da se oko njega okupe sve snage.

Danas su mnoge stvari veoma slične ranijim prilikama - i unutrašnje podele, i nedostatak istinskog građanstva, i rašireno siromaštvo, i slabe institucije, i sklonost populizmu. Uz jednu veliku razliku: danas je međunarodno okruženje, prvi put u istoriji, na strani naših ambicija.

Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami. Mi smo u isto vreme i problem i rešenje. I danas je zadatak isti. Pripremiti zemlju za šanse i iskušenje novog veka. Nadoknaditi zaostatak u odnosu na razvijenu Evropu. U vlastitom društvu stvoriti moderne ustanove i uspešnu ekonomiju. I danas, kao pre jednog i kao pre dva veka, za uspešno obavljanje zadatka potrebni su nam sveža energija i nada, samodisciplina i istrajnost.

Međutim, našem nacionalnom mentalitetu svojstvene su erupcije energije, pa potom pražnjenje i malodušnost. Mi smo veseo narod koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim. I, jer oslobađa od odgovornosti. Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti, jer ste to mudro predvideli. Nedostaje nam kondicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom u javnom životu. Previše je površnog mudrovanja i površnog nezadovoljstva, koji ne podstiču i ne oplemenjuju akciju, nego je blokiraju. I previše je intriga i tračeva, kao u Rimskom carstvu godinu dana pre njegovog raspada.

Zbog toga, naša nacionalna istorija ponekad podseća na Sizifov posao. Kamen je uz velike žrtve doguran skoro da vrha, ali onda proradi neki usud i sve se vraća na početak.

Šta će se dogoditi sa trećim pokušajem Srbije da konačno ostvari svoj projekt i svoju viziju, da postane ravnopravni član evropske porodice uspešnih naroda? Odgovor na ovo pitanje zavisi od naše sposobnosti da pobedimo svoje slabosti i da kultivišemo svoje vrline. Srbija danas, kao i ranije, nije gotova činjenica nego šansa. Da bismo je iskoristili, potrebno je da radimo na sebi i da verujemo u uspeh. Uslov je možda težak, ali istorijska odgovornost je prevelika da bi se smelo pomišljati na neuspeh.

Jun 2002.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Goran5

11.03.2013. 21:35

Da se devedesetih godina kandidovao na izborima u Nemačkoj, imao bi realne šanse za dobar rezultat.