KOMPLETAN srpski državni vrh okupiće se u petak, kako bi usaglasili zajednički stav o budućem rešenju za Kosovo i Metohiju. Prema saznanjima ”Novosti”, platforma će ponuditi nekoliko varijanti za južnu srpsku pokrajinu - od modela Južnog Tirola do Epena u Belgiji, koji bi važili za celu teritoriju Kosova, pa do drugih opcija poznatih u međunarodnom pravu.

Kako prenose naši izvori, cilj je da se pronađe rešenje koje nije nezavisnost, a koje u velikoj meri odražava suštinsku autonomiju koja je garantovana Rezolucijom 1244.

Prateći dokumenti platforme biće naš Ustav, učinak svih visokih predstavnika na KiM od 1999. naovamo, kao i pregled svega što je ispunjeno iz Rezolucije 1244, a šta nije. Taj tekst će biti predstavljen političkoj i intelektualnoj eliti i predstavnicima crkve.

Ukoliko platforma dobije podršku većine u javnosti i Narodnoj skupštini, veoma brzo moglo bi da dođe i do obnavljanja dijaloga sa Prištinom. O svim tim scenarijima u petak bi na Andrićevom vencu trebalo da većaju premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, šef diplomatije Ivan Mrkić, lider URS Mlađan Dinkić, predsednik Skupštine Nebojša Stefanović, savetnik predsednika za spoljnu politiku Marko Đurić i direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin.

Platforma će biti i odgovor na rezoluciju o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koju se sprema da usvoji kosovski parlament. Prema mišljenju profesora međunarodnog prava Predragu Simiću, prištinska rezolucija je pokušaj da se pokaže kako je Beograd taj koji koči nastavak pregovora, što nije tačno. On pozdravlja ideju da se rešenje za Kosovo traži po ugledu na južnotirolski ili istočnobelgijski model:

- Međutim, bojim se da će realizacija ovog modela papreno da košta Beograd, koji već izdvaja 600-700 miliona dolara godišnje samo za sever KiM. Tamo živi skoro dva miliona ljudi i gotovo da ne postoji bilo kakva privreda i cela pokrajina bila bi na jaslama Srbije.

Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM, kaže da će, koje god rešenje bude pronađeno, uticaj Prištine na severu biti minimalan i jednak onome koji Beograd ima na ostatak Kosova:

- KiM je specifičan problem. Možemo se ugledati na neke modele, ali konačno rešenje mora biti novo i jedinstveno.

Kako prenose naši izvori, ako Evropski savet bude insistirao na ”poštovanju teritorijalnog integriteta KiM”, onda će uslediti jak diplomatski pritisak Beograda da se UN uključi kao medijator u političkim pregovorima o konačnom statusu južne pokrajine.

Ako uopšte dođe do tog scenarija, naša država će insistirati na Ist riveru na formatu po kojem bi jedan predstavnik bio iz zemlje EU, koja nije priznala Kosovo, a preostala dva sa nekih drugih kontinenata.

Uz to, Beograd bi verovatno insistirao da se pregovori izmeste iz Brisela.

Na sve ove poruke i jasan signal predsednika Nikolića da nećemo ići ka EU ako zatraže priznavanje nezavisnosti KiM, lider LDP Čedomir Jovanović je poručio da je to ”licemeran i neiskren patriotizam Nikolića” koji pokušava da trajno uništi perspektivu Srbije i nameru da postane mirno i moderno evropsko društvo.

Na te optužbe savetnik predsednika za medije Stanislava Pak tvrdi da Nikolić ne govori ništa što nije govorio u kampanji:

- Retorika Jovanovića je štetna za Srbiju i podriva nacionalne interese naše zemlje. Ona je istovremeno i protivustavna, jer promoviše takozvanu nezavisnost Kosova.


MODEL 1: ITALIJANSKI TIROL

JUŽNI Tirol je posle Prvog svetskog rata odvojen od Austrije i pripojen Italiji. Pariskim sporazumom, posle 1945, nemačkoj manjini dat je široki krug prava - lokalni organi vlasti, obrazovna i kulturna autonomija, proporcionalnost u zapošljavanju. U Južnom Tirolu danas živi oko 35 odsto Nemaca i oko 60 odsto Italijana i jedna je od najrazvijenijih regija.


MODEL 2: NEMCI U VALONIJI

OSNOVA ”belgijskog modela” je položaj nemačke zajednice u provinciji Valonija. Nemci u ovoj zemlji sabrani su uglavnom oko grada Epena na samom istoku zemlje. Iako čine pre svega jezičku zajednicu, u kojoj živi oko 70.000 ljudi, Nemci u ovoj zemlji imaju i široka politička prava. Njihov parlament ima pravo veta na odluke centralne vlasti.