U Bosni se danas ne puca. Dvadeset godina od nastanka Republike Srpske, kao bunta protiv nasilne bosanske državnosti, to je jedini napredak. Bosna i dalje želi da prigrabi monopol suvereniteta, i dalje ne priznaje da je mirovni dokument garantovao postojanje srpskog entiteta, i dalje svu snagu troši na to da zadrži tutora koji će udarati šamare svakom ko je popreko pogleda. Ali dvadeset godina kasnije, potpuno je jasno da to sve teže prolazi.

Jer, dok se Bosna lomi hoće li imati vlast po kojoj glas svakog od tri naroda ima istu težinu i gde nema preglasavanja, ili će pritiscima nametnuti princip ”jedan čovek, jedan glas” i omogućiti bošnjačkom narodu da nadvlada, Srpska se polako zaokružuje.

Nezadovoljan što sarajevski politički vrh ne uspeva da se odupre, Mustafa Cerić, poglavar Islamske zajednice, zavapio je kod verske sabraće: ”Zaustavite Milorada Dodika!”

Na kampanju da mu se zabrani ulazak u islamske zemlje, Dodik uzvraća:

- Ja u islamske zemlje nemam nameru ni da idem, tako da me neće oštetiti. A i u tu poslednju, zvanu Federacija, idem samo kad moram. A ne moram ni ovoliko. Ionako je to za mene samo gubljenje vremena.

PRETNJE * VI ste poslednji evropski političar kome u 21. veku stalno nad glavom visi neka vrsta progona - od pretnji smenom, do zabrana kretanja. Kakva je to pozicija?
- Mislite, da li se osećam neugodno? Nimalo. Ovde su dolazili predstavnici Kuvajta, Irana, te kontakte ćemo nastaviti da održavamo. Svi koji žele, dobrodošli su. A oni koji poslušaju Cerića neće mi nedostajati. Od svih islamskih zemalja bio sam samo u Maroku, i nemam potrebu da idem bilo gde. A Ceriću neću uzvratiti istom merom: može slobodno da uđe u Srpsku, da promoviše veru, ali ako pokuša da uđe u političku sferu, nećemo preći ćutke preko toga. To neka zaboravi.

* Verski poglavari su, očigledno, preuzeli da završe ono što političari nisu uspeli. Mislite li da je ujedinjenje islamskih zajednica pod palicom reisa Cerića deo strategije?

- Cerić je odavno izašao iz okvira delovanja verskih zajednica. On sada otvoreno determiniše politiku bošnjačkog naroda. Njegovi stavovi su se pokazali obavezujućim za sarajevske partije, ali i za nevladin sektor. Savršeno je jasno da je ovo vapaj islamskim zemljama da se pomogne Sarajevu u nastojanju da Bosnu centralizuju i Srpsku bace na marginu. Najlakše je tako što ćete napasti Dodika, jer nemate koga drugog.

* Taman kad ste uspeli da zbacite sa sebe evropske pokušaje da vas izoluju stavljanjem na razne liste nepoželjnih, sad vam preti ne baš mala islamska grupa. Da li je razlog vaše odbijanje priznavanja Palestine, što vam je, možda, skinulo jedne, a nametnulo druge ”okove”?

- Činjenica je da smo dominantno uticali na to da BiH ne prizna Palestinu. Ovo jeste neka vrsta osvete. Ali nije zanemarljiv ni razlog što reis Cerić ima izbore u islamskoj zajednici, pa mu u kampanji treba plen.

* Turske namere na ovim prostorima uglavnom se tumače kao dobronamerne. Mislite li da će biti kasno obuzdati ih ako se njihovi stvarni interesi počnu ostvarivati?

- Naravno da nisu naivni, a ni dobronamerni. Nisu, čak, ni prikriveni. Oni otvoreno pokazuju nameru da preuzmu dominaciju. A versku zajednicu koriste kao važan faktor uređivanja odnosa u regionu. Njihova stvarna želja je da ovde grade neoosmanizam. Opet prodaju priče kako je ovde 500 godina vladao mir, dok su oni uništavali naše nacionalno biće. Turska je u to vreme izvršila genocid nad Srbima, u pravom smislu te reči. To treba otvoreno reći. I nikada za to nije odgovarala. Srbi moraju da se ujedine da se taj period rasvetli pred međunarodnom zajednicom.

* Srbija prva na to neće pristati, Turska je u Beogradu viđena kao važan partner...

- Srbija ima pravo da gradi svoje odnose sa Turskom onako kako ona to želi. Mi to ne možemo da sprečimo. Ali mora da bude jasno svima, pa i Srbiji, da to neće biti otvoren prozor za delovanje na našem terenu. Jer, Turska u BiH zloupotrebljava svoju poziciju i isključivo brani interese muslimana.

OD BOSNE SAMO ONO ŠTO NAM TREBA * Kakav plan imate za Srpsku u sledećoj godini? - Nastavićemo bitku za status. Nećemo žrtvovati nijedno naše pravo za BiH. Bosna će za nas postojati samo dok nam ne smeta, a od nje ćemo uzimati samo ono što nam treba. Svaka drugačija nam nije potrebna. A, po hiljaditi put ću ponoviti da, uprkos svim infuzijama koje dobija, to nije održiva zajednica.

* Očekujete li, ipak, podršku Srbije ako budu u pitanju interesi RS?

- Srbija je do sada uvek bila sprečena da preuzme svoju ulogu kao garant Dejtonskog sporazuma. Kad god je to pokušala, bila je napadnuta. A niko ne reaguje na ekspanzionizam Turske, koja zapravo čini napor koji će biti presudan za raspad BiH. Jer, mi nećemo trpeti nastojanja da se BiH pretvori u neoosmansko carstvo. To neka je svima jasno, ukoliko misle da će, gradeći dobre odnose sa Srbijom i sprečavajući je da brani srpske interese u BiH, dovesti nas u manjinu. Kao što su već uspeli sa Hrvatima u Federaciji. Njih su već izolovali. Situacija je ozbiljna i ne dozvoljava površnost.

* Vi ste odavno evropski proces otpisali kao nešto što je ”na dugom štapu”, a sada je očigledno da ne bi bilo drugačije ni da ste tom projektu bili više posvećeni, jer su uslovi i za Srbiju, koja za taj put ne nalazi alternativu, postali neostvarivi?

- Ovo je trenutak kad se Srbi iz celog regiona moraju politički okupiti oko zajedničkog cilja. Ovako smo isuviše rascepkani i slabi, kao takvi predmet različitih pritisaka. Srbi iz RS su u tome najvažniji za Srbiju, jer nas je 1,2 miliona. A nismo zadovoljni ni kako nas Srbija, ni mediji iz Srbije podržavaju. Mi smo danas bastion srpstva, odbrane nacionalnog identiteta. Zato, mislim da ćemo biti korisni Srbiji, da joj možemo pomoći.

* Srbiji sledi težak period, sve su otvoreniji zahtevi da odustane od borbe za Kosovo, da se odrekne Rezolucije 1244... Treba li tražiti partnere mimo Evrope?

- Ne mislim da je gospodin Tadić naivan. Ali deluje potpuno naivno od Evrope da očekuje od njega da odustane od Rezolucije 1244. Srbija sada treba da utvrdi druge prioritete, a EU da ostavi za neku dalju perspektivu. Dignitet srpske politike se donekle izgubio u stalnom ispunjavanju zahteva Evrope.

* Šta bi bili ti prioriteti?

- Pa, neko mora da sedne i vidi šta je to sa Evropskom unijom. Ako se sami raspadaju, valuta i privrede im propadaju, zašto nam i dalje pričaju o priključenjima i prave nas ludima. Hajde da sačekamo da se ta Evropa redefiniše, da vidimo šta je od nje ostalo, pa da ocenimo gde mi možemo da se ”udenemo”. Imamo, valjda, i drugih resursa, osim evropskih.

* Kažu da su vaši resursi ruski, izraelski... Da li je to poštenije partnerstvo?

- Bilo bi interesantno videti koliko loši efekti evropske privrede utiču na Srbiju i na njenu privredu. Mislim da su ti negativni uticaji daleko veći od svih povlastica koje smo do sad imali. Mi smo veoma jasno videli da se podaništvo nikad ne isplati. Zato smo galamili. Uljudnost u ovakvom svetu ne igra nikakvu ulogu. Morali smo da galamimo i tek ćemo galamiti. Gde god stignemo reći ćemo šta su naši interesi i šta je protiv naših interesa. Radilo se o Americi, Evropi ili Rusiji. Ni zbog čijih globalnih interesa nećemo žrtovati svoje. I sve više se pokazuje da to svet poštuje.

* Da li je Rusija vaša ”glavna karta” u smelosti da se odupirete Zapadu?

- Rusija je naš partner. Ona nam je, kupovinom rafinerije nafte, pomogla da opstanemo. Baš kao i Srbija investicijom u ”Telekom”. Tu nema nikakve misterije. Izrael je zemlja koja pokazuje interes za RS. To je ono što se nama nudi, to prihvatamo kao partnerstvo. One koji su negativno usmereni ne vredi menjati. Možda će se tek posle smene generacija nešto promeniti, jer ako je glavni diplomata ove Evrope ratni huškač Jelko Kacin, onda ja odbijam takvu diplomatiju i takvu Evropu. A da pokušavamo da promenimo Jelka Kacina i slične? Pa, to je glupo u startu. Lično sam mu zabranio i da ulazi u RS.

* Utisak je da je narod u RS shvatio da je politički opstanak važniji od borbe za socijalni položaj i da su to interesi koji se ne prodaju za bolji život...

- Uveren sam da je tako. Moj narod ne pristaje na podvale liberalnog kapitalizma po principu: Zašto je važno u kojoj državi živiš, granice se brišu? Važno je. Važnije je ko si i gde živiš nego da obučeš firmirano odelo. A vidim da srpski mediji, koje vodi strani kapital, formiraju stav da više ništa nije važno sem para. Ja ne mislim da je tako. Ovde je borba za nacionalnu poziciju prioritet. Mi smo toga svesni, od nas zavisi sve. Znam šta znači kad sretnem čoveka koji nema, a kad ga pitam kako je, on ne kaže ”loše živim”, nego ”čuvajte mi Srpsku”. To je za mene zavet. Ja drugačije ne smem i neću. Hoću da doživim da, jednom kada ne budem predsednik, hodam Banjalukom i Trebinjem i srećem ljude koji kažu: ”Poštovanje, gospodine Dodik.” A ne da okrenu glavu.