SRBIJA će za tri meseca dobiti novu šansu. Evropska unija odložila je u petak odluku o davanju statusa kandidata Srbiji za mart 2012. Pre toga, 12. februara, evropski šefovi diplomatija će procenjivati da li je Beograd ispunio spisak detaljnih kosovskih uslova.

To je konačan rezultat višenedeljne, do samog kraja neizvesne diplomatske borbe, u kojoj je na strani Srbije bila gotovo cela EU, ali je presudio tvrdi stav Berlina da je još rano za napredak Beograda u integracijama. Nije prošla ni austrijska ideja da se našoj državi dodeli ”probni” status jer je Merkelova izdejstvovala martovski ”popravni rok”.

Konačna ”presuda” doneta je u petak na radnom delu samita Evropskog saveta u Briselu, mada su njeni obrisi formulisani već na maratonskoj neformalnoj večeri šefova država ili vlada EU, u četvrtak.

U zaključcima koje su zvanično usvojili evropski lideri vezanim za Srbiju doslovce se kaže:

* Evropski savet konstatuje značajan napredak koji je Srbija napravila u ispunjavanju političkih kriterijuma iz Kopenhagena i procesa stabilizacije i pridruženja.

* Srbija je postigla u potpunosti zadovoljavajući nivo u saradnji s Haškim tribunalom.

* Pozdravlja se ponovno angažovanje Srbije u dijalogu između Beograda i Prištine, napredovanje u primeni sporazuma u dobroj veri, kao i sporazum o administrativnim prelazima.

Tekst o obraćanju predsednika Srbije Borisa Tadića povodom odluke Brisela možete pogledati OVDE

* U cilju davanja Srbiji statusa zemlje kandidata, ES zadužuje Savet ministara da ispita i potvrdi da je Srbija nastavila da pokazuje kredibilno opredeljenje i ispunila dalji progres u kretanju napred u primeni u dobroj volji postignutih sporazuma u dijalogu, uključujući i sporazum o administrativnim prelazima, da je postigla sporazum o inkluzivnoj regionalnoj saradnji i da je aktivno sarađivala na omogućavanju Euleksu i Kforu da izvršavaju njihove mandate.

* U svetlu njihovih zaključaka, Savet ministara će u februaru 2012. godine doneti odluku o davanju statusa kandidata Srbiji, što treba da potvrdi Evropski savet u martu.

Predsedavajući Savetom Herman van Rompej, na konferenciji za novinare posle usvajanja odluke, naveo je ”jasan cilj” da se Srbiji u februaru dodeli status kandidata, a da se to potom potvrdi u martu:

- Srbija je ostvarila značajan napredak. Preduzela je odvažne korake da međunarodnoj pravdi privede najtraženije evropske ratne zločince. Dijalog Beograda i Prištine doneo je prve rezultate i primenom ovih sporazuma se kreće napred. Ohrabrujemo Srbiju da razvija ovaj dijalog i da poboljša odnose sa Prištinom zbog regionalne stabilnosti i sopstvenih interesa Srbije - rekao je van Rompej.

On je naglasio da će Brisel nastaviti da prati situaciju i opredeljenje Srbije sa jasnim ciljem da se Srbiji odobri status kandidata.

- Potvrđena je i evropska perspektiva zapadnog Balkana i jasno je stavljeno do znanja da vrata posle Hrvatske nisu zatvorena - rekao je Rompej.

Obraćajući se novinarima, predsednik EK Žoze Manuel Barozo naglasio je da je još jednom potvrđena opredeljenost EU procesu proširenja, uz utvrđivanje sledećih stepenika za Srbiju i Crnu Goru.

Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da poštuje odluku Evropskog saveta, iako se ona razlikuje od mišljenja Evropske komisije. Na pitanje šta očekuje u februaru, za kada je predviđeno odlučivanje o statusu za Srbiju, File je rekao:

- To najviše zavisi od Srbije, jer su zemlje članice jasno rekle šta očekuju.

File je izjavio i da odluka Evropskog saveta ne znači da je priznanje Kosova uslov daljih integracija Srbije.

- Današnja odluka nema nikakve veze sa priznanjem Kosova, već sa primenom dijaloga i ja je vidim kao važan deo procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine - rekao je File.

Sada već bivši vicepremijer Božidar Đelić je rekao da se ispostavilo da Evropska unija ”menja uslove u hodu”.

- Jedan broj uslova, koji je predočen našoj zemlji u oktobru za početak pregovora za ulazak u EU, postao je lista uslova za dobijanje statusa kandidata. Odluka zemalja članica dovodi donekle u pitanje integritet, ne samo evropskog puta Srbije, nego, generalno, procesa proširenja unije. Ona jeste pod velikim pritiskom u ovom trenutku, ima svoje interne probleme, ali to ne bi trebalo da dovede u pitanje strateško opredeljenje EU - rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, uprkos drugačijem obećanju, EU je povezala evropske integracije i Kosovo. On je naglasio da sada ”nema garancija da će Srbija dobiti status kandidata u martu, iz dva razloga”:

- Prvi je činjenica da je tokom dijaloga bilo jasno da jedan broj zemalja ne želi da prihvati Rezoluciju 1244 u predstavljanju Kosova i, drugo, zbog toga što smo i na ovom slučaju videli da uslovi mogu da se menjaju u hodu.

Đelić je, takođe, istakao da odluka lidera EU ”može da ohrabri nacionalističke snage u nedeljama i mesecima koji dolaze”.

Reagovanja u Srbiji i svetu na stav Evropskog saveta možete pogledati OVDE

Zadovoljstvo je istakao predsedavajući, poljski premijer Donald Tusk, koji je istovremeno poručio da su ”ambicije za Srbiju i Crnu Goru, možda, bile malo veće”.

Novosti” iz svojih obaveštenih izvora, saznaju da se tokom dana vodila rasprava o Srbiji, u kojoj su pre svih predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i francuski predsednik Nikola Sarkozi, potpomognuti italijanskim i švedskim premijerima, pritiskali Angelu Merkel da popusti. Nudili su, ”u zamenu”, početak pregovora s Crnom Gorom, zašta se zalagao Berlin. Ali nije vredelo. Onda je pronađen kompromis da se odluke i za Srbiju, i za Crnu Goru, pomere za kasnije.

Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je, neposredno pred donošenje odluke, poručio da su Srbija i Crna Gora do sada postigle veliki napredak i da bi EU trebalo da im na tome uzvrati:

- Srbija je napravila velike korake u procesu evropskih integracija i tako poslala važan signal. Slični signali takođe treba da budu dati s naše strane.

Tekst o ostavci Božidara Đelića povodom odluke Evropskog saveta možete pogledati OVDE

Lideri Evropske unije su ovom odlukom, praktično, prvi put zaobišli preporuke Evropske komisije. Ispostavilo se da su Srbija i zapadni Balkan predmet još jednog u nizu neprijatnih presedana.

Evropska komisija je u oktobru preporučila davanje statusa kandidata Srbiji, pod uslovom da se ponovo angažuje u dijalogu s Prištinom i da počne u dobroj volji da primenjuje do sada postignute sporazume. Upravo ovakav stav Srbije lideri EU su u petak pozdravili u svojim zaključicma, što znači da je ove zahteve Srbija ispunila. Utoliko više je nejasna ovakva odluka.


NEMA FINANSIJSKE ŠTETE

Srbija nedobijanjem statusa, neće biti drastično finansijski oštećena. Jer je budžet EU već isplaniran do 2013. godine i u njemu nisu predviđena sredstva za države koje bi do tada postale kandidati. Srbiji je u sedmogodišnjem periodu od 2007. do 2013. odobreno oko 1,1 milijardu evra iz pretpristupnih fondova i taj iznos novca se ne bi promenio ni da smo dobili status.

Međutim, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da je odluka Ministarskog saveta EU indirektno poslala još jednu negativnu poruku investitorima i da je srpska privreda izgubila još nekoliko meseci.

- Zbog odlaganja kandidature do marta nećemo moći da iskoristimo oko 120 miliona evra za poljoprivredu - kaže Bugarin za ”Novosti”. - Srbija je do sada dosta uradila na polju reformi i zato ne treba biti previše depresivan zbog ovakve odluke.