GRAĐANI Evrope staviće uzgoj genetski modifikovane hrane pod novu lupu. Tako će se čak 500 miliona potrošača Evropske unije izjasniti da li na svojim trpezama želi GMO ili pak organsku proizvodnju. Poslednjih godina se broj hektara pod kukuruzom monsanto 810 nesrazmerno povećava, pa genetski modifikovani organizmi zauzimaju 10 odsto poljoprivredne zemlje. Među onima koji prihvataju GMO prednjaci Španija, a u okruženju Rumunija. Najbogatiji, poput Nemačke i Švedske - smanjuju svoja GMO polja.

Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ započeo je napad na genetski modifikovanu hranu. On je pozvao stanovnike Evropske unije da se izjasne o tome da li žele razvoj organske poljoprivrede ili GMO. Tako će se ukupno 500 miliona potrošača u EU imati priliku da kroz upitnik da svoj stav o tome koje namirnice želi da kupuje. Konsultacije su otvorene do 10. aprila i anonimne su.

Termin organski označava hranu koja nije genetski modifikovana, a potrošačima u EU se postavlja pitanje da li je to dobar razlog za opredeljivanje za organske proizvode. Dodatna pitanja su i da li životinje iz organskog uzgoja treba da budu hranjene proizvodima iz organske poljoprivrede i koja je uloga etiketiranja proizvoda.

KUKURUZ I KROMPIR UZGOJ genetski modifikovanog kukuruza monsanta, tip mon 810, sada zabranjuje šest zemalja EU - Francuska, Nemačka, Austrija, Grčka, Mađarska i Luksemburg. Mutirani krompir nije dozvoljen u Austriji, Luksemburgu i Mađarskoj, zbog brige da on povećava problem otpornosti na antibiotike, kod životinja, ali i u lečenju ljudi.

Postavlja se i pitanje zajedničkog postojanja genetski modifikovanih proizvoda i organske poljoprivrede, kao i uticaja novih propisa vezanih za obeležavanje robe.

Regulativa EU kaže da svaka zemlja evrozone može sama da reguliše zastupljenost plasmana i prometa GMO, pa je površina pod ovim organizmima i dalje mala. Statistika pokazuje da su genetski modifikovani usevi lane zauzimali 114.525 hektara od ukupno raspoloživog 110 miliona hektara. Od 27 članica Unije, 19 je reklo „ne“ za genetski modifikovane organizme.

- Kada se GMO tek pojavila, Evropska unija se saglasila da bez dozvole svih članica, neće prihvatiti ovakvu proizvodnju - kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Naknadno su doneli odluku, pod pritiskom Amerike, da svaka zemlja može pojedinačno da odlučuje i da primat ima nacionalno zakonodavtstvo.

Prema Ševarlićevim rečima, zemlja pod najviše GMO hektara je Španija, pogotovo kada je u pitanju paradajz, a zatim i Poljska. U regionu najviše genetski modifikovanih polja ima Rumunija.

- GMO je potpuno liberalizovan u Rumuniji, gde su parcele prodavane strancima za 50 do 150 evra po hektaru - dodaje Ševarlić. - Najviše površine je pod sojom.

Na drugoj strani je Nemačka. Prema Internacionalnoj službi za nabavku poljoprivrednih biotehničkih aplikacija, ova zemlja je, nakon presude suda u Strazburu o uticaju GMO, dozvolila proizvodnju GMO hrane na simboličnih 19 hektara. Švedski poljoprivrednici obrađuju „mutirane“ organizme na svega 16 hektara, Mađarska je u postupku zabrane uvoza.


OGRAĐUJU GMO POLJA

DRŽAVE poput Italije i Slovenije donele su zakon o tome da se organska polja odvajaju po reginima od genetski modifikovanih. Tako su napravili posebne zone po zemlji u kojima se bave uzgajanjem mutirane hrane.