Kombinate ponudili i paorima

M. Lj. P. - N. S.

17. 01. 2013. u 20:55

Комбинате понудили и паорима
Srpski ratari moći će da zakupe ili kupe zemlju poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju. Poljoprivrednici nezadovoljni prodajom hektara Emiratima, ali protesta zasada neće biti

SVA zemlja koju su kombinati koristili u zakup, uključujući i 16.500 hektara iz dogovora sa firmom “Al Dahra” biće dato isključivo vojvođanskim paorima u zakup, a ne Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Takođe, ostalih osam kombinata iz takozvanog “Zelenog pula”, koji nisu obuhvaćeni predugovorom sa Emiratima, biće ponuđeni na prodaju srpskim poljoprivrednicima, a država će im u tome pružiti maksimalnu pomoć, piše u saopštenju Vlade Srbije posle sastanka poljoprivrednika sa ministrima finansija i poljoprivrede, Mlađanom Dinkićem i Goranom Kneževićem.

Na sastanku je istaknuto da Srbija dobija istorijsku sumu za rekonstrukciju i izgradnju mreže novih kanala za navodnjavanje i to ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji.

- Na ovaj način će se za samo tri godine povećati broj hektara koji se navodnjava na čak 300.000 hektara - napominju u Vladi Srbije. - Time će izvoz poljoprivrednih proizvoda biti povećan za dve milijarde dinara.

Poljoprivrednici, nezadovoljni sklapanjem dogovora Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posle sastanka, ipak su odustali od najavljenog protesta. Međutim, paori ističu da zemljište ne bi trebalo da se prodaje, a da je posao sa Arapima ulazak strane konkurencije srpskom seljaku na mala vrata.

OPSTANAK PREDSEDNIK Upravnog odbora Banatske asocijacije poljoprivrednika Dorel Mik naveo je da se vlasnici malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava “opravdano plaše” i pitaju kako će opstati. Zbog toga su ministrima na sastanku u Vladi Srbije predložili da im država u narednom periodu dozvoli da kupe do 20 hektara državnog zemljišta, a da im za te svrhe banke daju pozajmicu, sa rokom otplate do 20 godina.

- Trebalo je da se ovaj sastanak organizuje pre potpisivanja ugovora - kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije. - I tada bismo rekli da se ne slažemo da se zemlja prodaje strancima, posebno ovako, bez tendera.

Jasno nam je da su Srbiji potrebne pare, ali, resursi, zemlja, voda i šuma se zadnji prodaju. Naša Asocijacija se zalagala za to da se zemlja ne prodaje najmanje 15 godina i posle ulaska u EU, a sada se zemlja nudi, a nismo uradili ni restituciju, nemamo strategiju razvoja poljoprivrede, nezavršen je popis agrara...

I poljoprivrednici navode da su im ministri predložili da i oni daju ponudu za kombinate koji su preostali, ali će se tome, kao i o ostalom, izjašnjavati tek posle sastanka

Asocijacije. Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100 plus, takođe kaže da ovaj klub ne odobrava prodaju zemlje.

- Razgovarali jesmo, ali, uvereni nismo, tako da pomaka nema - odlučan je Malešev. - I dalje smo protiv prodaje zemlje strancima. Mi verujemo u njihove dobre namere da ulažu u poljoprivredu i u industriju, kao i u to da će zapošljavati radnike, ali, treba imati u vidu da je zemljište resurs koji se ne može povećavati, već se površina zemljišta u državnom vlasništvu iz godine u godinu smanjuje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

ziki

17.01.2013. 23:40

Poljoprivrednici gledaju samo svoj interes. Navodno kažu da oni imaju isto tehnologiju za proizvodnju kao arapi koji hoće da ulažu. Gospodo poljoprivrednici kada vam dođe suša onda će te opet tražiti od države da vam nadoknadi štetu. Sadašnja proizvodnja podrazumeva rod 100 posto siguran. Bezobrazluk ....

OHIO_78

18.01.2013. 01:41

Mislim da je velika greska sto su dali bilo kome ogromnu povrsinu zemljista prvo je trebalo ponuditi seljake koji vec zive od poljoprivrede da prosire svoje povrsine pod ugovorom deset posto proizvoda dajes drzavi sa tih poklonjenih particela ali drzava bira jedan hektar sa kojeg ce da bere plodove od 10 ili 15 hektara obradjenih pod istim uslovima dati seljaku i opremu za poljevanje roba za robu po unapred dogovorenim postotcima.Vec je poznato da prosjecan seljak obradjuje ispod 5 he. to je mal

zozon

18.01.2013. 02:30

Mogli su da kupe zemljiste,ali nisu.Pa evo ocu i ja u poljoprivredne proizvodjace.Neka i meni drzava preko banke omoguci povoljan kredit da kupim zemlju i masine,pa da krenem da radim.Sad kad su kupili drugi koji nece da gledaju zaparlozene njive,oni se nesto bune.Takvi smo mi ljudi,niti kosku glodjemo,niti drugom dajemo da glodje.Uzas!

bivsi bankar

18.01.2013. 05:39

Neka se nasi poljoprivrednici kazu koliko ce radnika zaposliti posto vecina drzi radnike na crno cast izuzecima. Neki od njih rade na nekoliko stotina hektara bez prijavljenog radnika. Ovo sto sam napisao je istina posto ja u mom kraju znam dosta takvih i svi samo kukaju nit vece kuce i masine itd..

sasa

18.01.2013. 08:21

svi mi koji obradjujemo zemlju znamo da nije dobro prodati je drugom, a ipak mnoge povrsine niko ne obradjuje kako treba sve dok se nejavi neko treci. zemlju niko nece odneti nigde. a vlasnici se menjaju od vajkada. neka ulozi ko moze i ja bih ulozio ali nemam i ko je kriv? drzava? pa nigde drzava ne dotire sve i svakoga.

BACVANIN

18.01.2013. 12:36

Sada je jasno zasto su vodje udruzenja isle kod Dinkica,posao sa Arapima vesto su iskoristili za svoje potrebe.Ovo sto im je Dinkic obecao izazvace velike potese na selu.Sada je pohlepa za kupovinom zemlje iz razloga sto se predvidja dace zemljiste poskupeti znacajno kad udjemo u EU,i kada se ozkoni prodaja zemljista strancima.E sad ko ima pare da kupi zemlju kada je proletes pravio blokade puteva sto nema goriva i subvencija? zna se nece to kupovati mali sitan seljak koji nema dovoljno zemlje.

BACVANIN

18.01.2013. 12:47

Zemlju ce kupiti bogati seljaci koji su do sada izimali zemljiste u zakup za male pare i neke grupe bez zemljasa koji ce na taj nacin traziti profit kad udjemo u EU.Postavlja se pitanje i radnika koji sada rade u kombinatima a to su uglavnom mladi ljudi, stariji su u penziji ili na neki drugi nacin odstranjeni sa radnih mesta i drzava ih sada izdrzava.Drzavne inspekcije treba da objave koliko je radnika zaposleno kod zakupaca i sa kakvim pravima.