MINERALNO đubrivo je, za džep poljoprivrednika, preskupo, kvalitet mu nije sjajan, a izbor je sužen. Ovako, u vreme kada se primiče prihrana jesenjih useva, pre svega pšenice i uljane repice, stručnjaci i ratari komentarišu stanje na tržištu ove važne sirovine u poljoprivrednoj proizvodnji.

Cene mineralnog đubriva, kako objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, porasla je, u odnosu na prošlu godinu, od 20 pa do 40 odsto.

- Đubrivo je, iako nema carinskih barijera, dosta skupo, pošto nema adekvatne domaće proizvodnje, a uvozi ga samo mali broj kompanija, koje, praktično, mogu da diktiraju cenu na domaćem tržištu - ističe Bugarin. - Uz to, susrećemo se i sa problemom male tražnje, jer finansijska kriza već godinama pritiska selo, i samo je dodatno pogoršana jakom sušom i smanjenjem prinosa, tako da se đubrivo, zaista, malo traži.

Đubriva, koja se proizvode u osam fabrika u Srbiji, dodaje Bugarin, uz to, ne podležu ozbiljnoj kontroli, tako da su se neki proizvođači već „obrukali“ pred potrošačima, a i sama tehnologija proizvodnje je dobrim delom zastarela.

MANjI PRINOS BUGARIN, takođe, napominje, kako smanjivanje količine đubriva, u osnovnom đubrenju, a zatim, i u prihrani, neminovno dovodi do smanjenja prinosa.
- Ako se ovakav trend nastavi, imaćemo ozbiljan problem - upozorava Bugarin.
- Ratari se, prinosom, neće moži boriti sa konkurencijom iz EU, kada se granice „otvore“.

- Kod naših proizvođača se najčešće u ponudi mogu naći mešana đubriva, u kojima su komponente bukvalno fizički umešane - kaže Bugarin. - Kompleksna đubriva, koja nastaju hemijskim putem, u kojima su u jednom „zrnu“ pomešane aktivne materije, međutim, stižu samo iz uvoza. Đubriva iz uvoza se, takođe, kontrolišu već na granici, tako da ni tu ne može da bude ozbiljnih problema.

Vojislav Malešev, ratar iz Kaća, ovih dana razmišlja o nabavci mineralnog đubriva za prihranu njiva sa pšenicom i uljanom repicom. Još uvek, kako kaže, nije odlučio koje će đubrivo nabavljati, ali je siguran da će izbeći paritetno zaduživanje.

- Imamo nekoliko velikih uvoznika, tako da mi ratari nemamo mnogo izbora - kaže Malešev.

- Paritetno zaduživanje, kada se đubrivo plaća robom, međutim, najgori je izbor jer je za nas ratare jako nepovoljno. Planiram da đubrivo azotnog kompleksa nabavim već početkom sledeće godine, i da već u januaru prihranim svoje oranice. Tako ću, nadam se, omogućiti biljkama da dobiju adekvatnu prihranu, i da, na kraju, dobijem pravi prinos...