SAMO 500 najvećih poreskih dužnika državi, na ime poreza i doprinosa, duguje 360 milijardi dinara. Sa ukupnim potraživanjima Poreska uprava još ne izlazi, a nedavno su se čule procene da je reč o 700 milijardi dinara. Većina ide na „teret“ preduzeća. Poslodavci još duguju jedni drugima, pa bankama, svojim zaposlenima i na kraju komunalnim preduzećima. Čitav lanac potraživanja, prema grubim proračunima nekih ekonomista, mogao bi da teži i čitavih 30 milijardi evra.

U Srbiji je registrovano oko 103.000 preduzeća i blizu 219.000 preduzetnika. Kada bi se ovaj dug podelio na ravne časti, svako bi bio zadužen za vraćanje oko 93.000 evra. Ukoliko bi ovaj dug raspodelili na svakog od 2,1 miliona zaposlenih u Srbiji, koliko se procenjuje da ih ima uz poljoprivrednike, svakom bi „pripalo“ oko 14.000 evra. Ova igra brojki, baš kao i stvarnost, pokazuje da je deo ovih potraživanja, pre svega državnih - nenaplativ.

GDE SU PLATE KOLIKA su dugovanja preduzeća prema radnicima, niko ne zna. Izveštavanje banaka o uplati poreza i doprinosa, međutim, otkriva da je samo za pola meseca (kojih?) čak 74.000 poslodavaca svojim radnicima ostalo dužno platu. Oni su uplatili samo 6,1 milijardu dinara doprinosa. A prava enigma je koliko je firmi koje nemaju ni za platu, niti za doprinose.

Krenimo od poreskih dugova. Analiza Poreske uprave je utvrdila da je oko 92,5 odsto, od 360 milijardi dinara dugova 500 najvećih neplatiša, nemoguće naplatiti. Njega inače u najvećoj meri čine kamate - čak 242 milijarde dinara. A potraživanja su nedostižna, jer se 188 preduzeća nalazi u stečaju, 124 firme su izbrisane iz registra Agencije za privredne registre, a 93 preduzeća se nalazi u restrukturiranju ili privatizaciji.

- Kod firmi u stečaju zabranjeno je pokretanje postupka prinudne naplate - objašnjavaju poreznici. - Problem je što i kod firmi u restrukturiranju ne postoji mogućnost naplate. Godinama se to rešavalo tako što država poveže staž zaposlenima. Ustavni sud je ocenio da više ne može tako da se radi.

Najveći deo dugova srpskih preduzeća čine krediti. Prema poslednjim podacima, ukupan iznos pozajmica, i od domaćih i od stranih banaka, je 19,7 milijardi evra. U odnosu na isti period lane, povećan je za 202 miliona evra. Sa povećanjem zajma povećalo se, u slučaju domaćih kredita, i kašnjenje u otplati. Oko 15 odsto preduzeća je krajem 2011. probijalo rokove, a poslednjih dana juna u docnji je 16 odsto njih. Kod preduzetnika je nešto manji skok. Krajem 2011. kasnilo ih je 12,5 odsto, a sada - 13,1 odsto.

Nimalo zanemarljiv deo lanca potraživanja su i međusobni neizmireni računi među firmama.

- Ako se posmatra po bilansima preduzeća, međusobna potraživanja iznose 340 milijardi dinara - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. - Ali tu se vode mnogi stari dugovi, tako da su realno dugovi između 180 i 200 milijardi dinara. Firmama duguje i javni sektor i naša analiza iz maja pokazuje da samo lokalna komunalna preduzeća nisu platila 53 milijarde dinara obaveza. I privreda duguje njima oko 80 milijardi dinara. Ali najveći deo potiče od preduzeća u stečaju i restrukturiranju. Zato oni koji plaćaju, daju i do 300 odsto više od građana. Država firmama u restrukturiranju izmiruje gubitke, isplaćuje im plate. To je neodrživo. Država mora da razmisli i preseče šta će sa njima da radi. Oni su najveći korisnici subvencija i tu su moguće uštede u budžetu.