Od kineske robe prave pare

SVI kupuju kinesku robu - u Kineskom tržnom centru ili u ostalim buticima. Razlikuju se cene, ali je poreklo većine obuće i odeće koje nose građani naše zemlje isto. Gotovo svaka druga radnja širom Srbije nudi proizvode sa oznakama najmnogoljudnije zemlje sveta. Vlasnici ovih butika na artiklu ponekad zarade i desetostruko više.

Godišnje, prema zvaničnim podacima, u našu zemlju iz Kine stigne robe vredne oko 800 miliona evra, ali stručnjaci veruju da još toliko kineskih proizvoda na srpsko tržište dođe nelegalnim kanalima. Procenjuje se da u asortimanu srpskih trgovina čak 60 odsto čini kineska roba. Na pijacama i buvljacima situacija je još drastičnija i gotovo 90 odsto tekstila na pijacama ili buvljacima je roba iz Kine.

- Kineski tržni centar je postao najveći centar za nabavku robe i ovde se snabdeva cela Srbija - pričaju u jednom od butika ovog centra. - Ista roba se nudi ovde i širom Srbije. Kada se kupuje na veliko, cene su dodatno niže. Upravo zato, majica koju ovde plate 300 dinara, košta i više od 1.000 u butiku. Što je butik luksuzniji, cene su veće.

Vlasnik radnje u Zemunu kaže da su ponekad Kinezi skuplji od butika, jer cene zavise od količine kupljene robe. Razmišljanja naših trgovaca, međutim, najčešće su potpuno drugačija.

- Drugarica je saznala koliko puta i kada stiže roba u Kineski tržni centar - priča Maja S. - Tada idemo u kupovinu, cenkamo se i dobijamo dobre cene. Jednom smo kupili 40 tašni po 300 dinara, a s obzirom na to da su izgledale sasvim pristojno nismo hteli da ih prodajemo ispod 1.000 dinara. Tada smo uspeli dobro da zaradimo i brzo prodamo sve. Sada je sve teže, jer ljudi nemaju para. Ni za jeftino.

Tako se iste stvari nude po različitim cenama. Košulje su oko 500 dinara, a za iste u buticima se traži od 800 do 1.200 dinara. Baletanke su od 400 do 1.500 dinara, mada ih i u pojedinim trgovinama u centru Beograda nude po gotovo istim cenama. Tašne se nude na svakom ćošku Tržnog centra u novobeogradskom Bloku 70.