Veresija kao stil života

D. MARINKOVIĆ

13. 04. 2011. u 20:57

Besparica ponovo aktivirala specifičan vid plaćanja - na „recku“. Odloženo plaćanje čmušterijama omogućvaju brojne male trgovinske radnje

KAD pritisne besparica, penzioneri i platežno slabostojeći građani, prinuđeni su da se posebno krajem meseca snalaze i kupuju na veresiju. Pazare na „recku“, poseban vid odloženog plaćanja, koja je sve prisutnija u manjim trgovinskim radnjama.

Najčešće se odlaže plaćanje računa za mesec dana, ali ima i onih prodavnica gde je taj poček 45 pa i 60 dana. Istina, ovde je roba skuplja u proseku za 10 do 15 odsto, mada ima slučajeva gde se raspon u cenama penje i do 20 odsto.

Poček „na crtu“ bar privremeno omogućava onima sa plićim džepom da u svako vreme, i bez para, pazare najneophodnije dnevne potrepštine.

NA OBODIMA GRADOVA U UNUTRAŠNJOSTI i na obodima većih gradova jeftiniji je hleb, tako da vekna košta oko 28 do 30 dinara, a mleko u plastičnoj kesi, koje je odavno „proterano“ iz supermarketa ovde staje oko četrdeset dinara, i za dvadeset dinara je jeftinije od onog u „elopaku“. Jogurti manjih lokalnih mlekara za trećinu su jeftiniji od svoje konkurencije, pa mogu da se kupe i za 45 dinara za litar, na primer.

- Redovno imamo mušterije koji pazare isključivo hleb, mleko, parizer, cigarete i nešto od povrća „na crtu“ - kažu u jednom beogradskom mini marketu. - Praktično ih finansiramo mesec dana, ali uvek plate svoju robu, pa opet iznova. Iako to svakako otežava poslovanje, prinuđeni smo da tako radimo, jer je sada bitka za svakog potrošača.

Kako se čuje iz domaćih samostalnih trgovinskih radnji, gotovo da nema „objekta“ koji ne daje robu unapred. Posebno je to zastupljeno u unutrašnjosti, u krajevima gde je kupovna moć ispod proseka. Sa mesečnim primanjima od prosečnih petnaestak hiljada dinara, ljudi zaista jedva sastavljaju kraj s krajem. Mnogi na veresiju kupuju brašno, so, šećer, kafu, ali i prašak za veš, dakle najosnovnije potrepštine za svakodnevni život.

- Danas se gleda i meri svaki dinar - objašnjavaju prodavci iz radnji gde se, pored ostalog, prodaje i sveže meso i delikates. - Štedi se na hrani sve više, suhomesnate nareske merimo na grame, a uobičajeno je da se proda 250 grama hleba, odnosno pola vekne. Osetno je smanjena i kupovina osnovnih namirnica.

Na veresiju se u pojedinim minimarketima, sve češće prodaju cigarete, pivo, suva hrana za sezonske radnike i majstore.

U „radnjama na ćošku“, koje su po samom konceptu skuplje od velikih trgovina, na sniženju je obično nekoliko artikala, ali je po pravilu ovde skuplja ostala roba. Po višim cenama prodaje se, primera radi, kafa, pivo, začini, gazirana pića, grickalice, slatkiši, zatim voće i povrće, kao i kućna hemija.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Mane

14.04.2011. 20:41

Svojevremeno sam jednom komsiji davao robu na veresiju. Covek je umro, ostavio je iza sebe manji dug od oko 7200 dinara ali naslednici su se pravili blesavi i od tada ne dam nikome nista ako ne plati, bez obzira o kome da se radi. Jesam platio, ali isplatilo se. Prosao sam skolu zivota.