JEDNO od najprepoznatljivijih lica sa naših ekrana, Suzana Mančić, godinama već traje kao zvezda, ali i kao vozač. Od prvog trenutka sedenje za volanom za nju predstavlja odmor i uživanje. Do sada je vozila „zastave“, „tojote“, „poršea“..., a sebe kao vozača je konačno pronašla u „ženskom“ džipu „ford kuga“, za kojeg kaže da je udoban i pouzdan.

Sa koliko godina ste položili vožnju i iz kog puta?

- Mislim da sam imala 27, 28 godina, nisam sasvim sigurna. Vožnju sam položila iz prvog puta, zahvaljujući mojoj instruktorki. Bila sam mlada, vrlo popularna i želela sam da me žena obučava, jer mislim da bih muškarcima odvlačila pažnju i da me ne bi ničemu naučili. Ona je bila fenomenalna. Mi smo vozile, pričale i ja se nijednom nisam uplašila u vožnji. Mislim da je to ključna stvar, jer strah blokira. Naravno, vozila sam početnički, sporo, pravila sam greške, ali nisam bila u panici. I veoma sam ponosna na sebe.

Da li više uživate u sopstvenoj vožnji ili tuđoj?

- Isključivo ja vozim. Voze me baš u retkim slučajevima, kada je neko službeno vozilo u pitanju. Volim da vozim, vožnja me odmara, ništa mi nije teško. Uglavnom idem na duge ture i nikada ne krećem nespremna na put. Uvek imam pored sebe obilje napitaka, hrane, svežeg voća, povrća koje kad putujem sama postavim na suvozačko sedište i sve lepo rasporedim da mi bude pri ruci... I eto, obišla sam celu Evropu kolima. Vozila sam i volan sa desne strane i uvek bih se brzo prilagođavala.

Omiljeni saputnik?

- Imam psa, pa često njega vozim na zadnjem sedištu. Inače, omiljeni saputnici su mi moje drugarice, jer mi pričamo, smejemo se i ja gotovo ne osetim put. Najdosadniji saputnici su moja deca, jer one stave slušalice u uši, slušaju njihovu muziku i uopšte ne čuju šta ih ja pitam.

„MALERI“ SA AUTOMOBILIMA Jeste li imali nekih neprijatnosti sa automobilima?
- Sa jednim malim „sitroenom“ me je „oduvalo“ vozilo gradskog saobraćaja i tada sam shvatila koliko mana ima mali auto. Sledeću „daevu nubiru“ su mi bili usred noći zapalili ispred kuće i to je za mene bio veliki stres. Navodno, instalacija nije bila dobra, ali auto je bio redovno servisiran i takva mogućnost ne postoji. Neko se poigrao.

To znači da ste dobar vozač?

- Mislim da jesam, i da vožnju prilagođavam nekako svom subjektivnom osećaju. Nekada ste u toku dana orni za velike brzine i za brze reakcije, a nekada niste i čovek treba sebe da osluškuje u tom pogledu. Ako se nekada malo tromije osećam, ako sam pospana, ja tako i vozim, dok se ne saberem. Pre dve godine u Grčkoj zaustavio me je policajac jer je radar pokazivao 180 i tako su me „odrapili“ da mi ne pada na pamet da ikada više tako jurim.

Koji je bio vaš prvi automobil i šta ste još vozili posle toga?

- Moj prvi automobil je bio „zastava mediteran“, sa 55 kubika i sa troja vrata. A auto sa troja vrata su mi savetovali da kupim jer je on navodno sigurniji i stabilniji u slučaju prevrtanja. Prevrtanje još nisam imala u životu. Posle te „zastave“ imala sam dva „golfa“, pa sam onda sve to prodala da bih investirala, kupovala sam kuću. Zato sam u to vreme vozila „fiću“ i tada je bilo mnogo komičnih situacija. Bila sam tada već popularna, pa kada bih stala na semaforu, ljudi su me sa čuđenjem gledali, misleći da je u pitanju skrivena kamera. Posle toga sam vozila razne automobile. Imala sam „tojotu kraun super salon“, sa frižiderom unutra, komfornim sedištima i to je možda bio najlepši auto koji sam vozila. Posle toga sam vrlo kratko imala „porše“, ali nije „porše“ za mene, to je suviše jak auto, treba ga obuzdati.

Kako ste trenutno zadovoljni svojim automobilom?

- Ovo mi je prvi „ford“ i vrlo sam zadovoljna. „Kuga“ je pravi ženski auto. Liči na džipa, ali nije džip. Ima pogon na dva točka, brz je, pouzdan i veoma udoban.

Jeste li imali nekih anegdota na putu?

- Pa bilo ih je mnogo. Posebno zanimljivo je bilo kada sam kupila novi auto i otišla da ga registrujem. Završim ja to, krenem na put u Hrvatsku, kada me u hotel zove službenica MUP-a da mi kaže da imam dve različite tablice, sa dva različita broja. Rekla mi je da se brzo vraćam za Beograd, ili me mogu uhapsiti. Eto kakav sam uticaj imala na muškarce.

Kada smo kod muškaraca i policije, kakvi su prema vama na putu?

- Ja se trudim da poštujem propise i pratim znakove na putu, da ne prolazim na crveno. Nekada su tolerantni, nekada ih ja šarmiram, a nekada su neumoljivi. Možda nekada malo brže vozim, ali ništa strašno. U suštini, dobro prolazim. Štaviše, veće probleme imam kao pešak.

I koji biste automobil još voleli da vozite?

- Volela bih da vozim isti ovaj „ford“, samo sa automatskim menjačem. Dugo sam imala predrasude kada je automatik u pitanju, ali sada sam shvatila da je to jedna vrlo ugodna stvar.