OSCILACIJE krvnog pritiska, koje su u ovo doba godine dosta česte zbog promena vremena, pa se na skok pritiska žale i oni koji inače imaju nizak, povećavaju rizik od neuroloških bolesti. Tako nagli skokovi, kao i hronična hipertenzija, mogu da budu uzrok moždanog i srčanog udara. Iako se čini manje opasnim, nizak krvni pritisak, takođe, može da ima ozbiljne posledice, jer nedovoljan protok krvi s vremenom dovodi do odumiranja nervnog tkiva.

Prema rečima dr Velibora Jolića, neurologa specijalne bolnice za cerebralno - vaskularne bolesti "Sveti Sava", stanje povišenog krvnog pritiska koje traje dugo, dovodi do promena u krvnim sudovima i loše prokrvljenosti nervnog sistema, a posledično između ostalog i do demencije.

- Kada mozak dugo "trpi" povišen pritisak, dolazi do propadanja određenih delova ovog organa - kaže dr Jolić za "Novosti". - Zatim nastaju i brojna druga oštećenja. Sve to dovodi do kognitivnog propadanja, problema u svakodnevnom funkcionisanju, poremećaja hoda, kontrole mokrenja, raspoloženja, i na kraju - do demencije.

Najveći rizik od posledica visokog krvnog pritiska imaju pacijeneti koji su već imali moždani udar ili imaju neke od vaskularnih faktora rizika, poput dijabetesa, povišenih masnoća, promena na krvnim sudovima, bolesti srca, krvnih sudova ekstremiteta i gojaznosti.

- Ovi pacijenti su u posebnoj opasnosti od komplikacija kao što su moždani udar, srčani udar, srčana slabost i smrtni ishod - kaže dr Jolić.

Visok pritisak brzo se dijagnostikuje merenjem, dok je kontrola jednostavna i dostupna. Lečenje je omogućeno kroz nekoliko grupa lekova, koji najčešće nemaju teška neželjena dejstva. Znajući ovo, postavlje se pitanje zašto je onda kontrola pritiska često neefikasna, kaže dr Jolić:

- Zabrinjavajuće je veliki broj nelečenih ili neadekvatno lečenih pacijenata. Jedan od razloga je to što je povišen arterijski pritisak najčešće podmukla bolest bez značajnih simptoma, pa pacijenti često smanjuju ili prekidaju terapiju. Sa druge strane, postoje nerealna očekivanja da će se pritisak regulisati već prvog dana od uvođenja lekova.

Razloge treba tražiti i u nedovoljnoj dijagnostici pre započinjanja terapije, pogrešno izabranom leku, zanemarivanju i izbegavanju kontrole, ali i nepromenjenom stilu života, koji uključuje neaktivnost, nezdrave navike i gojaznost.

- U različitim evropskim zemljama, primećena je razlika u uspehu lečenja, pre svega određena stepenom razvoja zdravstvene zaštite i doslednim sprovođenjem nacionalnih strategija prevencije - objašnjava dr Jolić. - Dokazano je da kontrola krvnog pritiska značajno smanjuje učestalost moždanog udara, što je efikasna mera koju su prepoznale odgovorne države, sprovodeći aktivne programe mera prevencije.

NE PRESKAČITE TERAPIJU

PRESKAKANjE terapije mnogo je rizičnije i opasnije za pacijenta, od dugogodišenjeg korišćenja lekova.

- Lekovi za pritisak uglavnom ne deluju direktno na mozak i nemaju centralna neželjena dejstva - kaže dr Jolić. - Vrlo retko dolazi do glavobolje i konfuznosti. Ipak, to je mnogo ređe nego problemi koji nastaju zbog preskakanja terapije.