Vrućine i vlažan vazduh olakšavaju tegobe alergičnima

I. Kovačić

subota, 06. 07. 2019. u 09:20

Врућине и влажан ваздух олакшавају тегобе алергичнима

Depositphotos

Na temperaturama iznad 32 stepena Celzijusova biljke su manje aktivne. Trenutno su najzastupljenija polenska zrna koprive, ali ona nemaju visok alergeni potencijal

VISOKE spoljne temperature i vlažan vazduh snižavaju koncentraciju alergena. Alergičnima na polene ova situacija ide naruku, jer su simptomi i tegobe manje izraženi. Ukoliko tokom čitavog leta temperature vazduha budu bile visoke, neće biti uslova za nagomilavanje iritirajućih čestica. Povoljni klimatski uslovi značiće i manji broj pacijenata koji se prvi put susreću sa alergijom na polene.

- Temperature iznad 32 stepena celzijusova ne odgovaraju biljkama i one se tada "zatvaraju" i otpuštaju minimalan broj polenskih zrna - kaže Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine. - Trenutno je širenje polena koprive u porastu, ali ova biljka nema visok alergeni potencijal. Što se tiče ostalih biljnih vrsta, one većinom, zasada, imaju niske koncentracije polenskih zrna u vazduhu.

Alergija na polene može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, ali u najvećem broju pogađa decu školskog uzrasta.

- Učestalost polenskih alergija najčešća je u periodu adolescencije i kod osoba mlađeg životnog doba, da bi sa starenjem počela postepeno da opada - kaže dr Rada Mišković, alergolog Kliničkog centra Srbije.

Simptomi alergije na polene su uglavnom tipični. Doktorka Mišković kaže da se najčešće javlja obilno, vodenasto curenje iz nosa, zapušenost nosa, kijanje u seriji, svrab lica, očiju, nepca i usta, suzenje očiju, stalno slivanje sekreta niz ždrelo, kašalj, otežano disanje i plitak dah.

- Prema podacima iz studija skoro 40 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom u daljem toku razvije i simptome astme, dok se kod manjeg broja ove dve bolesti razvijaju istovremeno - kaže naša sagovornica. - Stoga se, prema savremenom konceptu udružene bolesti disajnih puteva, alergijski rinitis i astma shvataju se kao jedna bolest koja može da se manifestuje na nivou gornjih i/ili donjih disajnih puteva.

Kao uzročnik porasta broja alergičnih najčešće se navodi preterana higijena u kojoj odrasta i živi savremen čovek. Međutim, doktorka Mišković navodi da je razlog tome i u primeni antibiotika u ranoj životnoj dobi:

- Ovi lekovi oštećuju mladu crevnu floru i zato dete kasnije ne može da razvije dobar imunološki odgovor. Uz narušen odbrambeni mehanizam i zagađenost vazduha, imunski sistem počinje prekomerno da reaguje na bezopasne polene i tada dolazi do razvoja alergije.

UKRŠTENE REAKCIJE

ALERGIČNI na polene drveća trebalo bi da izbegavaju da jedu jabuke, kruške, šargarepu, breskve, nektarine, celer, i kivi, jer može da dođe do unakrsne alergijske reakcije. Alergični na polene korova trebalo bi da izbegavaju paradajz, šargarepu, celer i kamilicu.

- Između pojedinih namirnica i polena postoji unakrsna reaktivnost usled sličnosti u njihovoj strukturi, koja klinički može da se ispolji kao sindrom oralne alergije - kaže dr Rada Mišković. - Simptomi su uglavnom blagi i lokalizovani na sluznicu usne duplje.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije