ZBOG prejedanja u vreme slava i praznika, bar svaka četvrta osoba ima simptome dispepsije, odnosno osećaja bola ili nelagodnosti u gornjem delu stomaka koji je povezan sa uzimanjem hrane i može biti praćen osećajem nadutosti, mučninom, podrigivanjem ili pojačanim gasovima.

Dispeptične tegobe su nespecifične i mogu da budu rezultat mnogobrojih oboljenja digestivnog trakta, kao što su ulkusna bolest želuca i dvanaestopalačnog creva, oboljenja žučne kese ili gušterače, ali i bolesti tankog creva.

Ipak, dispeptične tegobe najčešće nemaju jasan razlog, što samo po sebi ne znači da se ne radi o ozbiljnom problemu koji u znatnoj meri utiče na kvalitet života.

Dispepsija se češće javlja u mlađem životnom dobu. Osobe sa dispeptičnim tegobama često same posežu za lekovima ili pomoćnim lekovitim sredstvima u nadi da će njihovi problemi brzo i lako proći, a tek se svaka četvrta osoba obraća lekaru za pomoć.

DIJAGNOSTIKA UKOLIKO tegobe postoje i uprkos upotrebi pankreasnih enzima, pacijent bi morao da se obratiti svom lekaru i da uraditi dijagnostiku. Ona podrazumeva laboratorijske analize, pregled stolice i ultrazvučni pregled abdomena radi isključivanja drugih bolesti.

Lečenje dispepsije može biti jednostavno, ali nekada zahteva i složeniji dijagnostičko-terapijski pristup.

U principu, promena životnih navika, kao što su konzumiranje manjih i češćih obroka, izdvajanje dovoljno vremena za svaki obrok, izbegavanje određenih namirnica čijom razgradnjom nastaju gasovi i tzv. brze hrane, "grickalica" i gaziranih pića, kod većine osoba dovodi do smirivanja simptoma.

S obzirom na to da je u osnovi poremećaja najčešće funkcionalni a ne pravi nedostatak enzima koji učestvuju u razgradnji unetih namirnica, može da pomogne terapija lekovima koji utiču na varenje hrane i njenu apsorpciju.

- Hrana koja se konzumira u vreme slavskih i prazničnih trpeza, ali i van njih, vrlo često je izuzetno kalorična: masna i jaka, pa tako i izrazito teška za varenje - kaže mr sci. dr Tatjana Cvejić Pašić, gastroenterolog u KCS. - Na srpskoj trpezi vekovima je dominirala hrana puna celuloze, a treba naglasiti da naš digestivni sistem nema mogućnost varenja takve hrane svakodnevno. Loše životne navike i nedovoljno kretanja, uz konzumiranje visokoenergetskih napitaka i visokokalorične hrane, doveli su do znatnog porasta metaboličkog sindroma, odnosno veoma se povećao broj pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa 2 i hipertenzije.

Procena je da oko 35 odsto pacijenta koji imaju dijabetes tipa 2 ima i poremećaj egzokrine funkcije pankresa. Preparati pankreasnih enzima mogu da poboljšaju varenje, da smanje osećaj nelagodnosti u stomaku, težinu, mučninu i preteranu nadutost. Neophodno je konsultovati se s lekarom ili farmaceutom o njihovim indikacijama i načinu upotrebe. Važno je napomenuti i da većina preparata pankreasnih enzima ima malo neželjenih efekata.

Pacijenti koji su imali operaciju žučne kese, operaciju želuca i dvanaestopalačnog creva imaju veću potrebu za pankreasnim enzimima. Tada kod pacijenta ili nema adekvatne količine žuči za varenje masti ili se hrana zbog operativno skrećenih organa brže propasira, pa izlučeni pankreasni enzimi nemaju dovoljno vremena niti adekvatnu Ph vrednost za delovalje. Naravno, svi pacijenti koji imaju hronični pankreatitis imaju potrebu za stalnom nadoknadom pankreasnih enzima.