Tumori bubrega: Manja smrtnost i brži oporavak

A. Radulović

24. 01. 2015. u 16:54

Onkologija: Tumori bubrega sve češće se operišu i odstranjuju bez velikog reza. Posle laparoskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici

Тумори бубрега: Мања смртност и бржи опоравак

Dr Ali Serdar Gozen

IAKO rak bubrega nije među najčešćim malignim tumorima, stopa obolevanja od ove bolesti - raste.

Zato su među glavnim temama regionalnog skupa urologa jugoistočne Evrope, održanog u Beogradu, bile dijagnostika i napredak u tretmanu raka bubrega.

- Najčešće se radi o karcinomu bubrežnih ćelija, koji po učestalosti čini dva do tri odsto od svih malignih bolesti - kaže, za "Novosti", profesor dr Ali Serdar Gozen, urolog klinike Helbron u Nemačkoj i jedan od evropskih stručnjaka za urološke laparoskopske operacije. - Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90 odsto svih malignih tumora bubrega, i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući češćoj upotrebi dijagnostičkih sredstava, poput ultrazvuka ili kompjuteruzovane tomografije (CT), povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrežnih ćelija, i najčešće se radi o manjim tumorima.

U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog bubrega sa okolnim žlezdama), pojašnjava dr Gozen, dodajući da je na Zapadu najčešća terapijska opcija da se ovaj zahvat izvodi laparoskopski. Takva intervencija nosi manju smrtnost od klasične, otvorene operacije.

- U nekim situacijama se ne uklanja ceo bubreg već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena, laparoskopska ili robotski asistirana operacija, u zavisnosti od veštine i iskustva hirurga - dodaje dr Gozen. - Za T2 tumore i lokalizovane mase tumora koje ne mogu da se odstrane poštednom operacijom, laparoskopska radikalna nefrektomija je preporučena, ali ova operacija ne bi trebalo da se izvodi kod pacijenata kojima je ustanovljena parcijalna nefrektomija.

Prema rečima dr Gozena, operativno lečenje nosi značajno manju smrtnost od ove vrste raka u odnosu na nehirurške metode, ali to ne važi za sve pacijente, naročito ne za starije od 75 godina.

- Analize pokazuju da posle laparoskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno brži. Iako nema razlike u potrebi za transfuzijom krvi kod pacijenata operisanih laparoskopski i otvorenom operacijom, ali tokom same operacije gubi se znatno manje krvi ako se koristi laparoskopska metoda, a i samo trajanje operacije je znatno kraće - tvrdi dr Gozen. - Mada, trajanje operacije zavisi od toga koliko je hirurg iskusan i ono će se skraćivati kako sve više lekara bude imalo značajno iskustvo u laparoskopskim operacijama.

ULTRAZVUK, PA SKENER Za dijagnozu raka bubrega najčešće se koristi ultrazvuk ili CT (kompjuterizovana tomografija), i na taj način se otkriva većina bubrežnih tumora. Za specifične slučajeve, kada nisu dovoljne uobičajene "imidžing tehnike", razrađene su druge metode. Sve češće se koristi biopsija tumora, kako bi se utvrdio tip tkiva tumora, kao i odabrao terapijski pristup koji će dati najbolje preživljavanje, naročito kod metastaza.

Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli definitivni zaključci u vezi sa smrtnošću i ishodom malignog tumora uz lečenje krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva tkivo bubrega, u nekim slučajevima ove metode su najpogodnije. Pre svega, kod starijih pacijenata, i onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.

Ako se bolest raširi i metastazira, osim sistemske terapije, lekarima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemoterapiju i imunoterapiju, kao ciljanu terapiju lekovima, koji ciljaju specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.

- Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski buburežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio-terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i mozgu, i ona daje pre svega olakšavanje tegoba - prenosi iskustva sa Zapada dr Gozen.

Doktori nisu sigurni šta tačno uzrokuje rak bubrega, ali ipak upozoravaju na određene faktore rizika - pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, zaključuje dr Gozen, dodajući da je najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije