Upala pluća: Svakog sata raste opasnost

M. Vasiljević

29. 11. 2014. u 09:01

Dr Nada Bogdanović, pulmolog, o komplikacijama upale pluća: Bakterija koja je izazvala zapaljenje lako može da izađe iz krvotoka pluća i da ugrozi ostale vitalne organe. U najvećem riziku hronično oboleli

ZA SVAKOG hroničnog, posebno srčanog bolesnika upala pluća može da bude opasna po život. Međutim, ono što je još pogubnije, a što nije retkost u praksi, jeste kada se pneumonija iskomplikuje sepsom. Tada život ovih pacijenata visi o koncu.

Sepsa nije najčešća, ali je najteža komplikacija upale pluća. Problem je što se ova stanja teško prepoznaju na vreme jer ne daju specifične simptome. Najčešće je poremećaj svesti prvi vidljiv znak da je nastupila sepsa, što bolesnika najpre vodi neurologu, a svako odugovlačenje i kašnjenje sa terapijom, sepsi daje veće šanse da ugrozi život. Svakog sata rizik od smrti uvećava se za deset odsto!

Na ovo u intervjuu za "Novosti" upozorava primarijus dr Nada Bogdanović, načelnica Odeljenja za pulmologiju u KBC "Dr Dragiša Mišović".

* Kako se iz upale pluća razvije sepsa?

- Bakterija, koja je izazivač upale u plućima, lako može da izađe iz krvotoka pluća, jer su pore na krvnim sudovima u samom zapaljenju proširene. Kroz te pore one vrlo brzo dopru u ostatak krvotoka i napadaju i ugrožavaju ostale organe. Ipak, da bi došlo do takvog razvoja događaja, treba da postoji snažan izazivač i slab organizam, odnosno oslabljen imunitet.

* Da li je bakterija najopasniji napadač?

- Ne mora samo bakterija da bude izazivač, to može da se desi i kod virusne ili gljivične upale pluća. Bakteriju u krvi nađemo tek kod trećine bolesnika, dok se dve trećine obolelih od sepse leče iako nismo uspeli da izolujemo bakteriju. Sepsu je teško dijagnostikovati, a vremena za pacijenta je malo, zato je važno, nekada i presudno iskustvo lekara.

PRVA TRI DANA NAJKRITIČNIJA

* Koliko brzo mora da se reaguje od trenutka kada nastupi sepsa?

- Najkritičnija su prva 72 sata. Više od polovine naših pacijenata umrlo je tokom ta prva tri dana, a četvrtina u prvom danu. Razlog je taj što su kod nas stigli prekasno. Inače, svetske statistike pokazuju da 30 do 50 odsto pacijenata sa teškom sepsom umre.

* U kojoj fazi bolesti pluća može da dođe do sepse?

- To se nikad ne zna. Pneumonija može da počne kao blaga bolest, a pogoršanje da nastupi i pored antibiotske terapije. Dešava se i da pacijenti, posebno stari, koji žive sami, ne znaju, odnosno ne prepoznaju da imaju upalu pluća, pa se lekaru jave tek onda kad dožive poremećaj svesti. To su inače, hronični bolesnici, često dijabetičari, kod kojih upala pluća prolazi bez tipičnih simptoma, kao što su kašalj i visoka temperatura. Bolest napreduje, bakterije se šire po organizmu, a kada nastupi sepsa pacijenti postaju konfuzni, ne mogu na noge, naglo im slabe mišići i tada se jave lekaru.

* Kod koga upala pluća inače, predstavlja rizik od komplikacija?

- Oni koji su imali šlogove, infarkte, srčanu slabost teže podnose upalu pluća, i kod njih postoji visok rizik da nastupi popuštanje srca. To je specifična grupa bolesnika, a takvih je sve više.

* Da li je jak organizam uvek dobra brana od mogućih komplikacija?

- U nekim slučajevima, kad mlađa, relativno zdrava osoba dobije upalu pluća, može da se desi da njihov imuni odgovor na infekciju toliko jak da praktično "sagori" organizam. Tada njihov imunitet praktično radi protiv njih, i moguće su teže komplikacije, poput sepse.

* Sepsa nije isključena ni kod dece koja često boluju od upale pluća?

- Kod dece se ređe dešava da dobiju sepsu, iako je rizik veći kod izuzetno male dece kod kojih nije razvijen imuni sistem. Deca u školskom uzrastu lakše prebrode upalu pluća, i obično im nije potrebno bolničko lečenje. Teške komplikacije, kao sepse, češće se događaju starim osobama kod kojih je organizam oslabljen zbog postojanja drugih bolesti.

POSTOJI I SKLONOST KA SEPSI * Kolika je verovatnoća da se sepsa ponovo javi kod istog pacijenta?

- Najčešće je pod većim rizikom organizam koji je već "načet" bolestima, kao što je slučaj kod starijih osoba. Ali, svetska istraživanja su pokazala i to da postoji sklonost ka sepsi, baš kao što postoji pojačana sklonost ka hipertenziji, dijabetesu ili nekoj drugoj bolesti kod onih koji takva oboljenja imaju u porodici. Inače, od sepse godišnje u SAD oboli 700.000 osoba. Od osamdesetih godina prošlog veka do 2000. godine, broj obolelih od sepse se tri puta povećao.

* Kad kroz nekog protutnji sepsa, da li je on opet u riziku, da pri svakoj sledećoj infekciji, opet bude u po život opasnom stanju?

- Smrtnost od bilo kog uzroka u prvoj godini nakon proživljene sepse je do 50 odsto. To znači da pacijent može da dobije infarkt ili šlog, ili čak neku naizgled bezazlenu urinarnu infekciju, ili ponovnu upalu pluća zbog koje će mu život visiti o koncu.

* Kako rizični pacijenti mogu da se zaštite?

- Pacijenti koji boluju od plućnih bolesti trebalo bi da se vakcinišu protiv gripa, jer je teška pneumonija najčešća komplikacija gripa, koja je, pokazalo se, opasna po život. Većina onih koji su umrli zbog posledica gripa, stradali su zbog teške upale pluća i najverovatnije, sepse. Postoji i antipneumokokna vakcina, koja se primenjuje kod nas i koja može da smanji rizik od teških pneumonija, posebno u jeku sezone gripa.

* Ko može da primi antipneumokoknu vakcinu?

- Hronični plućni bolesnici dobijaju preporuku za ovu vakcinu od svog pulmologa, jer su oni pod povećanim rizikom, odnosno kod njih postoji veća šansa da upala pluća izazove teške posledice. Ova vakcina ne ide o trošku zdravstvenog osiguranja.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije