Šlog udara sve ranije

Z. Ostojić - Joksović

13. 05. 2014. u 11:30

Шлог удара све раније
Moždani udar i njegove posledice: Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, ali je u porastu broj obolelih između 30 i 40 godina. Važno je prepoznati simptome na vreme

Moždani udar ili šlog, kako je u narodu odomaćeno, u većini slučajeva ostavlja posledice u vidu invaliditeta ili smrtnog ishoda. Strah je dodatno prisutan i zbog činjenice da je brzo zbrinjavanje obolelog od životne važnosti, ali i preduslov za uspešno lečenje.

- Moždani udar pogađa krvne sudove mozga na dva načina. U više od 80 odsto slučajeva infarkt mozga je uzrokovan začepljenjem krvnog suda zbog tromba. Tromb najčešće nastaje na mestu suženja krvnog suda u mozgu ili dolazi iz veće arterije u kojoj već postoji arteriosklerotski plak, odnosno naslage na zidovima. Može da stigne i iz srca, tačnije leve srčane šupljine, najčešće zbog poremećenog srčanog ritma. Stvaranju tromba kumuje i apsolutna aritmija, kao i bolest srčanih zalistaka. Sva ova stanja dovede do tromboze, koja predstavlja opasan okidač za nastanak moždanog udara, jer moždano tkivo ne dobija dovoljno hranljivih materija i kiseonika putem krvi.

U kritičnom trenutku priliv postaje toliko nizak, da moždana ćelija trpi oštećenje od kojeg nema oporavka - objašnjava neurolog dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih oboljenja "Sveti Sava".

* Šta karakteriše druge oblike moždanog udara?

- U 15 do 17 odsto slučajeva dolazi do hemoragijske moždane kapi koja nastaje zbog pucanja krvnog suda u mozgu i izaziva krvarenje unutar mozga ili oko njega. Ovakav moždani udar je ređi, komplikovan i sa visokim stepenom smrtnosti. Krvni sud može da pukne usled naglog skoka krvnog pritiska, aneurizme, odnosno patološkog proširenja na arterijama mozga, kao i zbog arterosklerotskih promena na njima. Da je reč o ovakvom obliku moždanog udara ukazuju težak gubitak svesti, izuzetna slabost, povraćanje...

* Koliko je opasna moždana kap uslovljena ishemijom?

- Ovaj oblik takođe naglo nastaje i obično pogađa jednu polovinu tela obolelog. Kod zahvaćene polovine tela može da dođe do potpune oduzetosti ili slabosti. Nekada u tom istom delu je prisutno i trnjenje, a vrlo često kod desnorukih dolazi i do poremećaja govora, što znači da je pogođen centar za govor koji se nalazi u levoj hemisferi. U zavisnosti od toga koliko je oštećen centar, govor može biti nerazumljiv ili sa blagim poremećajem prilikom izgovora pojedinih reči. Vrlo često je prisutan i gubitak ravnoteže sa nagonom za povraćanje. Potpuno slepilo ili drugi poremećaji u vidnom polju takođe su ozbiljne posledice izazvane moždanim udarom.

* Može li nekako da se predvidi nadolazeći moždani udar?

- Mišljenje stručnjaka je da treba obratiti pažnju prvo da li se ispoljava krivljenje usta sa jedne strane. Odmah potom se proverava da li se čudno ponaša ruka ili noga sa jedne strane tela, kao i način na koji određena osoba govori. Ukoliko neposredni posmatrač primeti sve ove simptome, odmah treba da reaguje i pozove hitnu pomoć radi što bržeg zbrinjavanja u adekvatnoj zdravstvenoj ustanovi. Dom zdravlja u ovakvim situacijama se zaobilazi.

* Koji su faktori rizika za nastanak šloga?

- Tri četvrtine pacijenata sa moždanim udarom su hipertoničari, a čak 25 do 30 odsto dijabetičari. Podložni su moždanom udaru zbog srčanih aritmija i bolesti zalistaka. Povišen nivo holesterola i triglicerida, kao i gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost, takođe u značajnoj meri doprinose nastanku šloga. Međutim, kada bi se bolesti srca i krvnih sudova, glavnih podstrekača moždanog udara, stavile pod kontrolu, situacija bi bila drugačija. Ovako, sa 350 novoobolelih na sto hiljada stanovnika svake godine, po broju moždanih udara smo među vodećim zemljama u Evropi. Potrebno je sprovoditi prevencije na pravi način i na vreme prepoznati i lečiti faktore rizika.

ŽENE UGROŽENIJE -Žene, čije su majke ili sestre pretrpele moždani udar, imaju veći rizik da dožive šlog. Ovo tvrde nemački stručnjaci na osnovu istraživanja, obuhvaćenim više od 90.000 ljudi koji su doživeli moždani udar, a zatim ga kontrolisali kod porodičnog lekara. Analizirajući slučajeve, utvrdili su da je kod žena u porodičnoj anamnezi češće bilo slučajeva moždanih udara kod majki i sestara, u odnosu na muškarce. Takođe su otkrili da su godine pacijentkinja sa prvim moždanim udarom slične starosti njihovih majki i sestara, ali ne i očeva. Po mišljenju istraživača, istorija bolesti ženskog rođaka iz najuže porodice izuzetno je važan pokazatelj povećanog rizika od moždanog udara za pripadnice nežnijeg pola.

* Kako se ova bolest leči?

- Moždani udar mora da se leči u za to specijalizovanim bolnicama. Samo na taj način mogu da se smanje smrtnost, stepen invaliditeta i obezbedi bolji oporavak. Vreme od početka simptoma do dolaska u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu i obezbeđivanje takozvanog terapijskog prozora u trajanju od četiri i po sata od presudnog je značaja za izlečenje pacijenata sa trombozom. Blagovremenim davanjem specifične trombolitičke terapije postiže se očuvanje moždanih ćelija i izbegavanje moždanog udara. Postoje i druge terapije, koje ako se daju najkasnije do šest sati od prvih simptoma, razbijaju tromb i uspostavljaju normalnu cirkulaciju.

* Ko je posebno ugrožen moždanim udarom?

- Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, a jedna trećina je malo mlađa. Međutim, zabrinjava podatak da blizu četiri procenta otpada na osobe između 30 i 40 godina, koje su u punoj životnoj snazi. Smrtnost od akutnog moždanog udara je blizu 25 odsto, dok od preživelih deo ostaje potpuno ili delimično funkcionalno nesposobno, a samo trećina uspeva da obavlja svakodnevne minimalne aktivnosti. Zabrinjavajuće je takođe da se funkcionalno nesposobni pacijenti posle rehabilitacije vraćaju kući, svojim porodicama, koje moraju dalje da brinu o njima. U takvom, nepokretnom stanju, često dobijaju pneumoniu, dekubitus, sepsu, što dodatno otežava i njihov, ali i život članova porodice. Oboleli o kojima nema ko da brine još su u nezavidnijem stanju i oni se smeštaju u domove gde postoji zdravstvena nega. Zato moždani udar nije samo zdravstveni već i socioekonomski problem, zbog čega u njegovo rešavanje treba da se uključe sve strukture društva.


PONOVNO BUĐENJE

Američki naučnici se nadaju da su pronašli način kako da se ponovo aktiviraju ćelije mozga, stradale usled moždanog udara. Naime, stručnjaci sa Univerziteta u Minesoti, predvođeni kineziologom dr DŽejmsom Karejom uspeli su da aktiviraju "uspavani" deo mozga transkranijskom magnetskom stimulacijom (TMS) i pokrenu ruke i šake kod ljudi kojima je to zbog šloga bilo nemoguće.

Dr DŽejms Karej je ubeđen da je moguće probuditi neurone, koji su mesecima pa i godinama uspavani, zahvaljujući TMS koji u mozak šalje magnetske podsticaje za aktiviranje ćelija odgovornih za pokretanje ekstremiteta. Po njegovom mišljenju, magnetoterapija, u sprezi sa tradicionalnim načinima lečenja može da ubrza oporavak žrtava moždanog udara, o čemu svedoče uspešno oporavljeni pacijenti, koji su u stanju ponovo sami da peru zube, češljaju se, pišu na računaru...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije