Pojava krvi u urinu, makar i samo jednom, razlog je da se odmah ode na pregled. Pa čak i onda kada tragovi krvi nestanu na nekoliko meseci, ne treba zažmuriti na prvo javljanje ovog simptoma.

Jer krv je ozbiljan znak upozorenja, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Spektar bolesti koji se prikazuju tragovima krvi u urinu veoma je širok: počev od manje infekcije, pa sve do kamena u bubregu koji se stalno pomera, iritirajući sluzokožu i izazivajući krvarenje. Ono što je opasnije je da krv u mokraći, takođe, može da ukaže na rak bubrega, pa i na rak bešike.

Doktor Nebojša Jeremić, urolog u KBC „Zvezdara“, objašnjava da pojava krvi u urinu prilikom mokrenja (hematurija), može da bude bezbolna, ali i da mogu da je prate jaki bolovi:

- Bolovi se obično javljaju u levoj ili desnoj slabini ili u delu oko mokraćne bešike. Bez obzira na to da li je bolna ili bezbolna mora se ispitati i utvrditi njen uzrok, što se najčešće i uradi ukoliko se pacijent javi lekaru. Hematuriju treba da leči lekar urolog ili nefrolog u zavisnosti od uzroka.

Neretko se dešava da pacijenti imaju jednu epizodu bezbolne hematurije, koju ne prijave lekaru, a koja se zatim pojavi u težem obliku nakon nekoliko meseci ili čak godina, usled tumora nekog od organa urotrakta (najčešće bešike), kada je lečenje komplikovanije, a prognoza znatno lošija.

- Mokrenje krvi može da bude prisutno odmah na početku uriniranja, zatim tokom celog akta mokrenja, pri kraju, roze, izrazito crvene ili tamnocrvene boje, što može da ukaže na to gde se problem nalazi: u mokraćnoj bešici, bubregu ili prostati - pojašnjava dr Jeremić. - Ukoliko je praćeno bolom u levoj ili desnoj slabini ukazuje na bubrežnu koliku, a ako je mokrenje bolno i učestalo verovatno se radi o upali bešike.

TEŽI OBLICI DR Jeremić kaže da je kod izuzetno teških hematurija sa padom eritrocita i hemoglobina u krvi, neophodno hospitalizovati pacijenta i uraditi hemostazu, odnosno zaustavljanje krvarenja: - To se najčešće radi ispiranjem putem trokrakog katetera i nadoknadom krvi, a po oporavku pristupiti dijagnostici i lečenju. Ređe je potrebna urgentna hirurška intervencija, TUR tumora, EKT, nefrektomija, radi hemostaze.

Bezbolna hematurija je mnogo ozbiljniji simptom od bolne, i treba joj pristupiti sa velikim oprezom. Uzroci bezbolne hematurije su najčešće tumori mokraćne bešike, pijelokaliksnog sistema bubrega i uretera, kao i benigno uvećanje prostate kod pucanja nekog od krvnih sudova. Može da se javi nakon manipulacija na urotraktu (plasiranje katetera, cistoskopije), nakon trauma bubrega ili male karlice, a neretko usled predoziranja tokom terapije antikoagulantima.

- Bolovi koji podsećaju na bubrežne kolike najčešće su posledica traume zida uretera tokom pokretanja kamena ili peska iz bubrega ili posledica infekcije sluznice mokraćne bešike (akutni hemoragični cistitis) - kaže dr Jeremić.

Dijagnostika se sprovodi mnogobrojnim dijagnostičkim metodama: uzimanjem laboratorijskih analiza, ultrazvukom urotrakta, citološkim pregledom urina, cistoskopijom, intravenskom urografijom, skenerom, ureterorenoskopijom, retrogradnom ureteropijelografijom, renovazografijom, retko magnetnom rezonancom i scintigrafijom.

Po postavljanju dijagnoze pristupa se hirurškom ili konzervativnom lečenju u zavisnosti od uzroka. Ukoliko se ne otkrije uzrok urološkog porekla, pacijent se upućuje nefrologu da bi potvrdio ili isključio bubrežne bolesti poput glomerulonefritisa.

Dr Jeremić napominje da i mikrohematuriju, tj. stalnu pojavu veće količine eritrocita u urinu (od 10 do 20 i više) na ponavljanim sedimentima urina, bez druge simptomatologije, treba tretirati i ispitati kao vidljivu